Srbija većinu izvoza plasira u EU i CEFTA region, dok u EFTA i baltičke zemlje odlazi svega šest odsto ukupnog izvoza

Srbija ostvarila je izvoz u bogate evropske zemlje u ukupnoj vrednosti od samo 500 miliona evra godišnje, pokazuju podaci za proteklu godinu. Izvoz srpske robe na tržišta članica Evropskog udruženja za slobodnu trgovinu (EFTA) i baltičkih zemalja čini svega šest odsto ukupnog izvoza, dok je dominantan plasman usmeren ka Evropskoj uniji sa 65 odsto i CEFTA regionu sa 15 odsto udela. Ukupna spoljnotrgovinska razmena Srbije sa svetom vredela je 74,93 milijarde evra, pri čemu evropska tržišta imaju udeo od 86 odsto, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku i Privredne komore Srbije.

Geografska koncentracija izvoza i potencijalna tržišta

Srbija geografski blisko sarađuje sa tradicionalnim partnerima iz Evropske unije, ali srpski izvoz u zemlje kao što su Švajcarska, Norveška, Lihtenštajn, Island, Litvanija, Letonija, Estonija, Moldavija i Gruzija ostaje skroman. U ovih devet zemalja Srbija godišnje izvozi robu u vrednosti do 500 miliona evra, što je iznos koji odgovara prosečnom mesečnom izvozu u Nemačku. Kao rezultat, izvoz u ove države je gotovo deset puta manji od izvoza u zemlje CEFTA regiona.

Strukturni problemi i trgovinska bilansa sa EFTA i baltičkim zemljama

Jedan od ključnih izazova jeste niska finalizacija proizvoda i dominacija stranih kompanija u izvoznom sektoru. Takođe, veliki deo izvoza usmeren je na ograničen broj tržišta, dok potencijal bogatih evropskih zemalja ostaje nedovoljno iskorišćen. Na primer, članice EFTA imaju prosečan BDP po glavi stanovnika iznad 140.000 dolara, prema podacima MMF-a. Ipak, Srbija u Švajcarsku izvozi 273 miliona evra, dok uvoz iz te zemlje iznosi 752 miliona evra. Izvoz u Norvešku je 29 miliona evra, dok je uvoz 99 miliona evra. U Lihtenštajn Srbija izvozi tekstil vredan 11,9 miliona evra i uvozi industrijske alate za 1,5 miliona evra. Islandu prodaje robu za 3,9 miliona evra, a uvozi za 1,2 miliona evra.

Izvoz u baltičke i istočnoevropske zemlje

Baltičke zemlje, Litvanija, Letonija i Estonija, sa ukupno 6,1 milion stanovnika, godišnje uvezu robu vrednu oko 87 milijardi evra. Izvoz Srbije u ove tri zemlje iznosi 99,5 miliona evra, dok je uvoz 88 miliona evra. U Moldaviju Srbija izvozi za 46 miliona evra, dok iz te zemlje uvozi za 37 miliona evra. Sa Gruzijom je suficit 11,5 miliona evra, a ukupna vrednost razmene ostaje skromna. Prema analizi, iako su tržišta ovih država manja po broju stanovnika od Nemačke, njihova prosečna kupovna moć, posebno u EFTA, višestruko je veća od proseka CEFTA regiona.

Prostor za rast srpskog izvoza na evropskim tržištima

Kao rezultat ovakve strukture, postoji značajan prostor za povećanje izvoza u bogate evropske zemlje, uz unapređenje finalizacije proizvoda i diversifikaciju tržišta. Prisutnost srpske robe na tržištima sa visokom kupovnom moći i stabilnim ekonomskim okruženjem mogla bi doprineti stabilnijem rastu ukupnog izvoza. Strateški pristup u izvoznim politikama, intenzivnija saradnja sa EFTA i baltičkim državama i povećanje konkurentnosti proizvoda, ključni su za dalji razvoj spoljnotrgovinskog sektora Srbije.

Napad na proizvodnu firmu na Bliskom istoku pokazuje kako napadači koriste administratorska prava i Group Policy za iznudu bez šifrovanja

Kaspersky je u najnovijem izveštaju otkrio napad ransomverom Payload na proizvodnu kompaniju na Bliskom istoku. Novi napad uopšte ne koristi tradicionalno šifrovanje podataka, već napadači preuzimaju kontrolu nad celom mrežom, što predstavlja značajan zaokret u taktici iznude podataka.

Napad bez šifrovanja: promene u strategiji ransomvera

Ovaj napad, prema izveštaju Globalnog tima za hitno reagovanje kompanije Kaspersky, pokazuje da se sajberkriminalci sve više oslanjaju na tzv. iznudu bez šifrovanja (encryptionless extortion). Napadači su kompromitovali administratorske naloge, najverovatnije fišingom, i zatim pristupili korporativnoj mreži preko standardnih VPN ulaza. Zlonamerni akteri su koristili legitimne administrativne alate kao što je Active Directory. Kreirali su zlonamerni Group Policy Object (GPO) nazvan Payload, kojim su isključili lokalne administratorske naloge i nametnuli poruke o otkupu na sve računare. Kao rezultat, napad je prošao neprimećeno, jer su sve aktivnosti izgledale kao regularan IT rad.

Eksfiltracija podataka i objavljivanje na Dark webu

U ovom slučaju, napadači nisu šifrovali podatke, već su ih iskoristili za eksfiltraciju vrednih informacija. Nakon krađe podataka i zaključavanja administratorskih naloga, eksfiltrirane informacije objavili su na Dark webu kako bi izvršili dodatni pritisak na žrtvu. Ova metoda „preuzmi i iznudi“ sve češće zamenjuje tradicionalne ransomver napade koji su se oslanjali isključivo na kriptografsko zaključavanje fajlova. Elsayed Elrefaei, stručnjak Globalnog tima za hitno reagovanje kompanije Kaspersky, istakao je: „Taktike koje stoje iza Payload-a predstavljaju još jedan korak u razvoju taktika sajberkriminalaca. Kada napadači preuzmu kontrolu nad centralnim mrežnim pravilima, tradicionalno skeniranje krajnjih tačaka možda neće biti dovoljno dokle god je zlonamerna Group Policy politika aktivna. Organizacije moraju da daju prioritet blokiranju zlonamernih politika na izvoru, zaštite administratorske akreditive i usmere odbranu na praćenje ponašanja, a ne samo na detekciju malvera.“

Preporuke za zaštitu od napada ransomverom Payload

Kompanija Kaspersky savetuje IT administratore da pažljivo prate sve izmene u GPO objektima i podešavaju bezbednosna upozorenja za svako novo pravilo povezano sa korenom mreže. Takođe, preporučuje se višefaktorska autentifikacija otporna na fišing za svaki pristup administrativnim mrežnim sistemima i VPN tačkama. Osim toga, važno je ograničiti administratorske privilegije, posebno „Domain Admin“ naloge, na minimalan broj izolovanih sistema. Na kraju, incident na Bliskom istoku potvrđuje zaključke iz izveštaja State of Ransomware 2026: napadači sve češće primenjuju inovativne metode iznude bez šifrovanja podataka, fokusirajući se na trenutni poremećaj poslovanja i javno objavljivanje ukradenih informacija.

Program obuhvata mikro, mala i srednja preduzeća, preduzetnike i zadruge, sa podrškom do 50 sati mentoringa

Razvojna agencija Srbije (RAS) pokrenula je novi program besplatne standardizovane usluge mentoringa za privredne subjekte u 2026. godini. Program “besplatni mentoring privredi” finansira se sa 11 miliona dinara, što je precizirana cifra iz zvaničnog saopštenja. Javni poziv otvoren je do 13. oktobra, a prijave se podnose akreditovanim regionalnim razvojnim agencijama (ARRA), prema jasno definisanim uslovima i procedurama.

Detalji programa besplatni mentoring privredi

Program je namenjen mikro, malim i srednjim preduzećima, preduzetnicima, zadrugama, klasterima i subjektima socijalnog preduzetništva. U zavisnosti od potreba korisnika, mentoring obuhvata od 25 do 50 sati potpuno besplatne stručne podrške. Ova podrška realizuje se na osnovu standardizovane metodologije RAS i Japanske agencije za međunarodnu saradnju (JICA). Program pruža pomoć u unapređenju poslovanja, rešavanju konkretnih izazova, kao i pripremi razvojnih projekata. Osim toga, set usluga uključuje podršku za optimizaciju poslovnih procesa, unapređenje proizvodnje, marketing, pristup finansiranju, razvoj novih proizvoda i internacionalizaciju poslovanja. Poseban akcenat stavljen je na primenu “Kaizen” metoda i alata, poznatih po unapređenju efikasnosti i kvaliteta.

Značaj za razvoj sektora i uslovi prijave

Besplatni mentoring privredi omogućava kontinuiranu stručnu podršku domaćim privrednim subjektima. Na taj način, program jača kapacitete kompanija i doprinosi stvaranju uslova za održiv rast i razvoj privrede. Zainteresovani mogu naći sve informacije o javnom pozivu, uslovima i načinu prijave na zvaničnoj stranici RAS, kao i na internet stranicama akreditovanih regionalnih razvojnih agencija. Važno je napomenuti da je ova usluga deo stalnih aktivnosti Razvojne agencije Srbije, usmerenih na podršku privredi i jačanje konkurentnosti preduzeća. U situaciji kada mikro, mala i srednja preduzeća često nemaju interne resurse za razvoj, ovakvi programi predstavljaju značajan instrument podrške. Kao rezultat, omogućavaju im brže prevazilaženje prepreka i bolju pripremljenost za tržišne izazove.

Impakti programa i širi ekonomski kontekst

Besplatni mentoring privredi, sa budžetom od 11 miliona dinara, ima potencijal da direktno utiče na unapređenje poslovanja brojnih kompanija. S obzirom na strukturu domaće privrede, ovakve inicijative mogu doprineti povećanju inovacija, efikasnosti i održivosti. Pored toga, program podstiče uvođenje savremenih poslovnih praksi i razvoj novih proizvoda i usluga, što je posebno važno za konkurentnost na domaćem i međunarodnom tržištu. Uključivanje “Kaizen” metodologije dodatno doprinosi unapređenju procesa i jačanju kulture stalnog poboljšanja u kompanijama svih veličina. Program takođe može doprineti većoj otpornosti preduzeća na promene u ekonomskom okruženju. Time se podržava stabilnost i dinamika rasta sektora mikro, malih i srednjih preduzeća u Srbiji.