Alternativa za Nemačku osvojila 38,2% glasova, dok je CDU ostao ispod cenzusa, što dodatno destabilizuje političku scenu

Hrišćansko-demokratska unija (CDU) zabeležila je najlošiji rezultat u istoriji na pokrajinskim izborima na istoku zemlje, osvojivši svega 4,9% glasova u Meklenburg-Zapadnoj Pomeraniji, čime je ostala ispod izbornog cenzusa. Ovaj pad podrške CDU na istoku Nemačke potvrđuje nastavak trenda fragmentacije političkog pejzaža i jačanja krajnje desnice.

CDU beleži pad podrške na istoku Nemačke

Krajnje desničarska Alternativa za Nemačku (AfD) osvojila je čak 38,2% glasova u Meklenburg-Zapadnoj Pomeraniji, dok su Socijaldemokrate (SPD) zauzele drugo mesto sa 35,5%. U pokrajini Saska-Anhalt, AfD je prethodno zabeležila gotovo 44% glasova, što ukazuje na moguće formiranje prve krajnje desničarske vlasti u Nemačkoj od Drugog svetskog rata. CDU je, s druge strane, izgubila svako poslaničko mesto u tim pokrajinama. Ovakvi rezultati predstavljaju značajan udarac za Fridriha Merca, kancelara i lidera CDU-a, čije vođstvo postaje sve nesigurnije nakon 16 meseci na funkciji.

Posledice izbornog poraza i reakcije političara

“Ne možemo da ulepšavamo stvari, ovo je katastrofa”, izjavio je Fridrih Merc novinarima u Berlinu, ističući težinu izbornog poraza. Osam premijera pokrajina iz redova CDU-a pokušalo je prošle nedelje da izrazi podršku kancelaru, ali brojni stranački funkcioneri smatraju da bi njegovo ostajanje na čelu stranke moglo izazvati dodatnu štetu. Iako ovakvi rezultati za sada ne utiču direktno na nacionalnu ekonomiju, prema rečima Filipa Simovića, predsednika UO Nemačko-srpske privredne komore, politička nestabilnost može imati dugoročnije posledice.

Fragmentacija političke scene i ekonomski kontekst

“Ovo je još jedan podsetnik na sve podeljeniju političku scenu: pobeda desničarske populističke stranke u jednoj pokrajini i pobeda levičarske populističke stranke u drugoj. Godine ekonomske stagnacije doprinele su toj fragmentaciji”, ocenio je Carsten Brzeski, šef makroekonomskih istraživanja u ING Researchu. AfD je uspeh ostvarila oštrom antiimigracionom retorikom i protivljenjem vojnoj pomoći Ukrajini, dok je SPD zadržao snažnu podršku. U Berlinu, Levica je pobedila sa 25,7%, dok je CDU osvojila 18,8% glasova, pokazuju podaci ARD-ja.

Implikacije za budućnost i reformske izazove

Vladajuća koalicija teško uspeva da obezbedi podršku za reformu penzionog sistema i dodatno zaduživanje za ulaganja u odbranu i infrastrukturu. “Ovo shvatam veoma ozbiljno. Moramo da sagledamo šta možemo da uradimo drugačije”, naveo je Lars Klingbeil, kopredsednik SPD-a i vicekancelar, reagujući na rezultate izbora. Kao rezultat, politička nestabilnost i fragmentacija mogu dodatno otežati izlazak iz ekonomske stagnacije. Uspeh AfD-a u Meklenburg-Zapadnoj Pomeraniji, kao i gubitak vlasti CDU-a u Berlinu, ukazuju na dublje promene u nemačkoj političkoj i ekonomskoj dinamici.

Tromesečni euribor dostigao je 2,647 odsto, a šestomesečni 2,97 odsto, što utiče na kredite građana i troškove finansiranja

Euribor porastao je 30 odsto od početka godine, što direktno utiče na troškove zaduživanja u evrima širom Evrope. Tromesečni euribor povećan je sa 2,029 na 2,647 odsto, dok je šestomesečni porastao sa 2,105 na 2,97 odsto. Ovakav rast prvenstveno je posledica rasta cena energenata, pre svega nafte, što se odrazilo na inflaciona očekivanja i promene kamatnih stopa na finansijskim tržištima.

Za građane koji imaju stambene kredite vezane za euribor, povećanje referentne kamatne stope znači i više mesečne rate. Konačan efekat zavisi od ugovorene marže banke, preostalog duga i perioda u kojem se kamata usklađuje. S druge strane, za banke i investitore, rast euribora podiže cenu finansiranja i utiče na profitabilnost kreditnih portfolija.

Promene na tržištu: euribor porastao 30 odsto i implikacije za zaduživanje

Od početka godine, tromesečni euribor porastao je sa 2,029 na 2,647 odsto, a šestomesečni sa 2,105 na 2,97 odsto. Ova promena znači da su kamatne stope na kredite sa varijabilnom stopom znatno veće nego prethodnih godina. Pored toga, rast cena nafte dodatno utiče na inflaciju i pritisak na kamatne stope. Stručnjaci ističu da je dalje kretanje euribora povezano sa promenama na svetskom tržištu energenata, koje su pod snažnim uticajem geopolitičkih događaja i informacija koje dolaze iz različitih izvora, uključujući društvene mreže.

Dušan Uzelac, urednik portala Kamatica, naglašava da su cene energenata sve više povezane sa geopolitičkim dešavanjima. On objašnjava: „Svaka moguća projekcija je prilično teška zato što smo ušli u neko moderno doba kada se objavama na Iksu podižu i spuštaju cene energenata, kao i aranžmani koji su daleko od očiju javnosti, a koji menjaju te cene i to je ono što dominantno utiče na cenu novca.“

Uticaj na građane i perspektiva kretanja euribora

Za građane sa stambenim kreditima vezanim za euribor, važno je pratiti promene jer rast euribora vodi povećanju mesečnih obaveza. Prema rečima Dušana Uzlaca, postoji granica do koje euribor može da raste, jer previsoke kamatne stope nisu u interesu ni banaka ni ekonomije u celini. On dodaje: „Ono što je tu bitno za običnog čoveka da razume, za nekoga ko ima stambeni kredit vezan za euribor, jeste da nikome nije u interesu da taj euribor ode u neizdržive iznose. To je fina granica između visoke cene zaduživanja i kolapsa celog sistema, a to nikome ne donosi ništa dobro.“

Kretanje euribora u narednom periodu ostaje neizvesno, pre svega zbog nepredvidivosti cena energenata i geopolitičkih tenzija. Građanima i kompanijama preporučuje se praćenje zvaničnih informacija i razmatranje mogućnosti fiksiranja kamatne stope, ako je to moguće, radi smanjenja rizika promene mesečnih iznosa otplate.

Volkswagen snižava profitnu maržu zbog otpisa od 6 milijardi evra, sindikati traže ulaganja i zaštitu radnika

Nemačka auto-industrija suočava se sa krizom profitabilnosti, jer je Volkswagen Grupa smanjila prognozu operativne marže za 2026. godinu na najviše 1 odsto. Ovaj potez dolazi nakon što je kompanija ostvarila 2,8 odsto marže prethodne godine, a najnoviji otpis vrednosti Poršea od oko 6 milijardi evra dodatno je opteretio finansijski rezultat. Posledice ove odluke direktno pogađaju više od 100.000 radnih mesta u sektoru.

Desetine hiljada radnika protestovalo je širom Nemačke, zahtevajući veća ulaganja u domaće fabrike i očuvanje radnih mesta. Sindikat IG Metall organizovao je više od 280 protesta, dok je broj učesnika premašio 100.000. U isto vreme, akcije Volkswagena pale su za 5,6 odsto, što je kompaniju svrstalo među najveće gubitnike indeksa DAX.

Pad marže i otpuštanja u auto-industriji

Smanjena profitabilnost rezultirala je najavom otpuštanja ukupno oko 100.000 radnih mesta u Volkswagenu do kraja decenije. Budućnost fabrika u Hanoveru, Emdenu, Cvikauu i Nekarzulmu ostaje neizvesna. BMW ukida 8.000 radnih mesta, dok Mercedes seli proizvodnju A-klase u Mađarsku, gde su ukupni troškovi proizvodnje za 70 odsto niži nego u Nemačkoj. Sat rada u Nemačkoj 2024. godine iznosio je 43,30 evra, u poređenju sa 14,10 evra u Mađarskoj.

Prema podacima VDA, od 2019. do 2025. godine izgubljeno je 100.000 radnih mesta, a procena je da bi taj broj mogao dostići 225.000 do 2035. godine. Najteže su pogođeni dobavljači, dok su ranije prognoze gubitka bile niže i iznosile 190.000 radnih mesta.

Kriza profitabilnosti preti lancu snabdevanja

Analiza EY pokazuje da su prihodi Volkswagena, Mercedesa i BMW-a u prvoj polovini 2026. godine pali za 2,9 odsto na 284 milijarde evra. Istovremeno, prosečan prihod 19 proizvođača automobila porastao je za 3,6 odsto. Proizvodnja automobila u Nemačkoj pala je za 4 odsto u prvih osam meseci, na 2,65 miliona vozila, što je 16 odsto ispod nivoa iz 2019. godine.

Sindikat IG Metall kritikuje uprave zbog sporog reagovanja na trend prelaska na električna vozila i digitalizaciju. “Nećemo tek tako gledati kako se ključna industrija korak po korak izdubljuje”, poručuje rukovodilac sindikata Horst Ot. Sindikat traži nova ulaganja u nemačke pogone, konkurentne cene struje i zaštitu dobavljača.

Uticaj na Srbiju i regionalni lanac snabdevanja

Kriza profitabilnosti u nemačkoj auto-industriji ima direktan uticaj na Srbiju. Oko 100.000 ljudi u Srbiji radi u auto-industriji, a dominantni investitori su nemačke kompanije kao što su ZF, Boš i Kontinental (danas Aumovio). Prema podacima Razvojne agencije Srbije, strani proizvođači ostvaruju oko 95 odsto prihoda sektora. Država je uložila više od 517 miliona evra podsticaja od 2016. godine, a najveći deo sredstava otišao je nemačkim firmama.

Kada nemački koncerni smanjuju troškove, prvi na udaru su najjednostavniji poslovi u regionu. Zatvaranje pogona Leonija u Malošištu i Dräxlmaiera u Zrenjaninu dovelo je do gubitka oko 2.300 radnih mesta u Srbiji do kraja 2025. godine. Konsultantska kuća Alvarez & Marsal procenila je da bi do 10.000 radnika u srpskoj auto-industriji moglo ostati bez posla. Deo proizvodnje seli se u Severnu Afriku, gde su troškovi rada nekoliko puta niži.

Na kraju, ostaje pitanje ko će snositi cenu prilagođavanja: radnici u Nemačkoj i Srbiji ili država koja je u sektoru investirala stotine miliona evra. Sindikati insistiraju da kompanije preusmere investicije u nove tehnologije, autonomnu vožnju i digitalizaciju, čime bi se obezbedila održivost i konkurentnost auto-industrije.