Stečajni upravnik nudi FRA Čačak kao pravno lice, uz depozit od 19,25 miliona dinara i imovinu od 43.217 kvadratnih metara

Fabrika reznog alata Čačak biće ponuđena na prodaju kao pravno lice, kroz javno nadmetanje 21. oktobra u podne, uz početnu cenu od 48,125 miliona dinara. Za učešće na javnom nadmetanju, zainteresovani kupci moraju uplatiti depozit od 19,25 miliona dinara ili obezbediti neopozivu, prvoklasnu bankarsku garanciju naplativu na prvi poziv, saopštila je Agencija za licenciranje stečajnih upravnika. Na prodaju se nudi kompletna imovina i potencijalna prava ovog preduzeća, uključujući značajne zemljišne parcele.

Javno nadmetanje i uslovi prodaje FRA Čačak

Prodaju Fabrike reznog alata Čačak organizuje Agencija za licenciranje stečajnih upravnika, kao stečajni upravnik, prema rešenju o bankrotstvu koje je doneo Privredni sud u Čačku u aprilu 2022. godine. Odbor poverilaca dao je saglasnost na ovakvu prodaju. Početna cena iznosi 48,125 miliona dinara, dok je za učešće neophodno položiti depozit od 19,25 miliona dinara ili dostaviti odgovarajuću bankarsku garanciju. S obzirom na stečajni status, kupac preuzima pravno lice u viđenom stanju, što je standardna praksa kod stečajnih prodaja u Srbiji.

Imovina stečajnog dužnika i procedura razgledanja

Najvredniji deo imovine FRA Čačak predstavljaju potencijalna prava na više katastarskih parcela u Kulinovačkom polju, ukupne površine 43.217 kvadratnih metara, kao i postojeća potraživanja. Imovina i prava koja su procenjena mogu se razgledati svakim radnim danom od 9 do 15 časova, do najkasnije 15. oktobra 2026. godine, ali isključivo uz prethodnu najavu stečajnom upravniku i nakon otkupa prodajne dokumentacije. Kao rezultat, zainteresovani investitori mogu dobiti uvid u sve relevantne aspekte poslovanja i imovine pre samog javnog nadmetanja.

Analiza značaja prodaje za industrijski sektor i lokalnu privredu

Prodaja Fabrike reznog alata Čačak kroz javno nadmetanje deo je šireg procesa restrukturiranja industrijskih preduzeća koja su u stečaju u Srbiji. Ovakve aukcije često privlače pažnju domaćih i stranih investitora koji traže povoljne ulaske na tržište. Osim toga, značajna površina zemljišta i potencijalna prava na katastarske parcele mogu predstavljati dodatni ekonomski podsticaj za nove vlasnike. Uporedo sa tim, proces prodaje se odvija u skladu sa zakonskim procedurama i nadzorom nadležnih institucija, što doprinosi transparentnosti. U međuvremenu, ishod aukcije može uticati na dalji razvoj industrije u regionu Čačka i mogućnosti očuvanja ili obnove proizvodnje.

Sektor sajber bezbednosti jača saradnju kroz Cybersecurity Alliance, prosečna šteta po napadu iznosi pet miliona evra

HUB201, nacionalni inovacioni centar za sajber bezbednost i veštačku inteligenciju, pokrenuo je Cybersecurity Alliance u Srbiji. Ova platforma okuplja 30 tehnoloških kompanija, institucija, startape i stručnjake radi zajedničkog odgovora na rastuće pretnje. Prema podacima iz sektora, broj napada u Srbiji porastao je 56 odsto u odnosu na prošlu godinu.

Porast napada zahteva jaču saradnju

Vladimir Radovanović, direktor HUB201, izjavio je da je cilj ove alijanse povezivanje znanja i stručnosti različitih aktera. ‘Pokrenuli smo Cybersecurity Alliance i to je odlična vest za zajednicu. Alijansa znanja, stručnosti i kokreacije značajno doprinosi razvoju sajber bezbednosti u Srbiji’, rekao je Radovanović. Osim toga, naveo je da prosečni gubici po napadu dostižu pet miliona evra.

Četiri stuba Cybersecurity Alliance

Aktivnosti alijanse organizovane su oko četiri stuba: razvoj i edukacija, inovacije, zajednica i regulativa. Prvi stub podrazumeva unapređenje kapaciteta pojedinaca i organizacija u privatnom, javnom i akademskom sektoru. Drugi stub usmeren je na startape i inovacije, dok treći obuhvata izgradnju zajednice i podizanje svesti o značaju zaštite digitalnog okruženja. Četvrti stub bavi se unapređenjem regulative i povezivanjem svih relevantnih aktera radi boljeg usklađivanja zakona i prakse.

Ekonomija sajber napada među vodećima u svetu

Radovanović je istakao da sajber bezbednost više nije samo IT tema. Zbog rastuće digitalizacije poslovanja i svakodnevnog života, kompanije i građani izloženi su sve većim rizicima. ‘Šteta od sajber napada procenjuje se kao treća ekonomija sveta, odmah iza Kine i SAD’, naglasio je Radovanović. Kao rezultat, kompanije u Srbiji, posebno one koje su deo globalnih lanaca vrednosti i koriste klaud infrastrukturu, moraju dodatno ulagati u zaštitu podataka.

Partnerstva i širi značaj za tržište

HUB201 je partner inicijative Cyber District, koju je pokrenula Kancelarija za IT i eUpravu. Ova saradnja ima za cilj unapređenje sajber bezbednosti ne samo u Srbiji, već i u regionalnom kontekstu. Uporedo sa tim, porast napada od 56 odsto ukazuje na potrebu za kontinuiranim ulaganjem u inovacije i regulatornu prilagodbu. Cybersecurity Alliance postaje centralno mesto za razmenu znanja i minimizaciju rizika, što je ključno za stabilnost domaće privrede i bezbednost građana.

Kompanija proširila mrežu prihvatanja na 21 milion lokacija, AI agenti i digitalna iskustva menjaju navike potrošača

Visa je tokom 2026. godine zabeležila rast bezgotovinskih plaćanja od 21 odsto godišnje u jugoistočnoj Evropi. Oko 80 odsto građana aktivno koristi bankarske usluge, dok se digitalna iskustva sve brže prihvataju. Ove podatke iznela je kompanija na regionalnom forumu Visa Connect SEE u Beogradu, koji je okupio 150 lidera iz bankarskog i finansijskog sektora.

Rast bezgotovinskih plaćanja i digitalizacija korisničkog iskustva

Potrošači u regionu očekuju da plaćanja budu brza, jednostavna i bezbedna, bez obzira na način ili mesto kupovine. Prema rečima Ane Drašković, potpredsednice i generalne direktorke Visa za jugoistočnu Evropu, „potrošač se promenio iz korena. Ljudi više ne razmišljaju o načinu kako će nešto kupiti. Ne prave razliku između onlajn i oflajn kupovine, domaćih i prekograničnih transakcija, niti odvajaju sama plaćanja od celokupnog procesa trgovine. Oni jednostavno očekuju da svaka interakcija bude trenutna, intuitivna i sigurna.“ Osim toga, korisnici sve više traže iskustva koja su neprimetna i personalizovana. Ova evolucija stvara prilike za banke, trgovce i fintek kompanije da redefinišu odnos sa klijentima.

Pojava AI agenata i proširenje Visa mreže

Jedan od ključnih trendova na forumu bila je pojava AI agenata koji pomažu korisnicima tokom procesa kupovine. Istraživanja pokazuju da 78 odsto građana Srbije koristi veštačku inteligenciju u procesu donošenja odluka o kupovini. Međutim, samo 9 odsto trenutno bi poverilo AI agentu da izvrši plaćanje u njihovo ime. Prema stručnjacima iz Visa, naredna faza elektronske trgovine donosi prelazak AI sa nivoa preporuke na nivo akcije. AI će potrošačima olakšati pretragu, poređenje i kupovinu proizvoda, uz zadržavanje potpune kontrole. Uporedo sa tim, digitalna plaćanja ubrzavaju se širom regiona. Visa je u protekle četiri godine povećala svoju prihvatnu mrežu sa 10 miliona na 21 milion lokacija.

Bezbednost i inovacije u centru strategije

Sergij Martinčuk, viši potpredsednik i regionalni menadžer Visa za Ukrajinu, Moldaviju, južnu i istočnu Evropu, centralnu Aziju i Kavkaz, istakao je: „Potrošači i privreda sve više traže brže i jednostavnije načine za plaćanje, slanje i prijem novca. Istovremeno, očekuju da sigurnost i poverenje budu utkani u svaku interakciju. Dok redefinišemo način na koji se novac kreće kroz naš region, fokusirani smo na to da pomognemo klijentima da ispune ta očekivanja kroz širu prihvatnu mrežu, tokenizaciju, prekogranične mogućnosti poput Visa Direct platforme i inovacije koje digitalnu trgovinu čine jednostavnijom i bezbednijom.“ Glavna poruka foruma je da budućnost trgovine neće zavisiti od jednog tehnološkog rešenja. Dugoročni uspeh biće moguć samo povezivanjem inovacija, poverenja i saradnje u celom ekosistemu.