Gvajana predvodi globalni rast BDP po stanovniku, Bosna i Hercegovina beleži povećanje sa 2.400 na 21.200 dolara zahvaljujući posleratnom oporavku

BDP po stanovniku je u poslednjih 35 godina najviše porastao u Gvajani, dok je Bosna i Hercegovina jedina evropska zemlja među deset najuspešnijih prema ovom pokazatelju. Prema podacima sajta Visual Capitalist, Gvajana je zabeležila rast BDP po stanovniku od 1.549 odsto, sa 5.100 na 83.700 dolara. Ključni pokretač ovog skoka bio je naftni sektor, čija je proizvodnja 2024. godine dostigla 225 miliona barela, što je značajno povećalo državne prihode i ubrzalo ekonomski rast.

BDP po stanovniku: Gvajana na vrhu, Azija dominira listom

Odmah iza Gvajane na listi zemalja sa najvećim rastom BDP po stanovniku nalaze se Kina, Ekvatorijalna Gvineja, Bosna i Hercegovina i više azijskih zemalja. Štaviše, azijske države čine skoro polovinu od 25 najbrže rastućih po ovom kriterijumu. Među njima su Vijetnam, Indija, Bangladeš i Južna Koreja. Za razliku od Gvajane, čiji ekonomski rast zavisi od nafte, azijske zemlje su oslonjene na industrijalizaciju, širenje trgovine i kontinuirani rast produktivnosti tokom više decenija. Kao rezultat tih procesa, ostvarile su stabilan rast realnog BDP po stanovniku i povećale životni standard.

Bosna i Hercegovina: Povećanje BDP po stanovniku za 777 odsto

Jedina evropska zemlja u prvih deset je Bosna i Hercegovina, koja je ostvarila rast BDP po stanovniku sa 2.400 dolara 1990. godine na 21.200 dolara danas, što predstavlja povećanje od 777 odsto. Prema podacima Svetske banke, rast je posebno bio izražen u periodu nakon rata. Između 1996. i 1999. godine, BDP po stanovniku u Bosni i Hercegovini porastao je za gotovo 60 odsto, u proseku 16,5 odsto godišnje. Ovaj rast rezultat je posleratne obnove, značajne međunarodne pomoći, investicija i ponovnog pokretanja proizvodnje. Pored toga, uključivanje zemlje u međunarodnu trgovinu i evropsko tržište, kao i priliv stranih direktnih investicija, dodatno su doprineli oporavku.

Strukturne promene i faktori rasta u regionu

Rast BDP po stanovniku često zavisi od strukturnih promena, investicija i sposobnosti zemlje da iskoristi svoje komparativne prednosti. U slučaju Gvajane, eksplozija naftne industrije omogućila je da ekonomski rast bude brz i intenzivan, dok su azijske zemlje i Bosna i Hercegovina ostvarile napredak kroz modernizaciju, otvaranje tržišta i jačanje izvoza. Podaci Visual Capitalist i Svetske banke ističu da je rast BDP po stanovniku ključan pokazatelj dugoročnog napretka i kvaliteta života u pojedinim državama. Konačno, poređenje ovih trendova pokazuje koliko su prirodni resursi, ali i ekonomske reforme i međunarodna integracija, presudni za održiv rast u savremenoj globalnoj ekonomiji.

Sektor sajber bezbednosti jača saradnju kroz Cybersecurity Alliance, prosečna šteta po napadu iznosi pet miliona evra

HUB201, nacionalni inovacioni centar za sajber bezbednost i veštačku inteligenciju, pokrenuo je Cybersecurity Alliance u Srbiji. Ova platforma okuplja 30 tehnoloških kompanija, institucija, startape i stručnjake radi zajedničkog odgovora na rastuće pretnje. Prema podacima iz sektora, broj napada u Srbiji porastao je 56 odsto u odnosu na prošlu godinu.

Porast napada zahteva jaču saradnju

Vladimir Radovanović, direktor HUB201, izjavio je da je cilj ove alijanse povezivanje znanja i stručnosti različitih aktera. ‘Pokrenuli smo Cybersecurity Alliance i to je odlična vest za zajednicu. Alijansa znanja, stručnosti i kokreacije značajno doprinosi razvoju sajber bezbednosti u Srbiji’, rekao je Radovanović. Osim toga, naveo je da prosečni gubici po napadu dostižu pet miliona evra.

Četiri stuba Cybersecurity Alliance

Aktivnosti alijanse organizovane su oko četiri stuba: razvoj i edukacija, inovacije, zajednica i regulativa. Prvi stub podrazumeva unapređenje kapaciteta pojedinaca i organizacija u privatnom, javnom i akademskom sektoru. Drugi stub usmeren je na startape i inovacije, dok treći obuhvata izgradnju zajednice i podizanje svesti o značaju zaštite digitalnog okruženja. Četvrti stub bavi se unapređenjem regulative i povezivanjem svih relevantnih aktera radi boljeg usklađivanja zakona i prakse.

Ekonomija sajber napada među vodećima u svetu

Radovanović je istakao da sajber bezbednost više nije samo IT tema. Zbog rastuće digitalizacije poslovanja i svakodnevnog života, kompanije i građani izloženi su sve većim rizicima. ‘Šteta od sajber napada procenjuje se kao treća ekonomija sveta, odmah iza Kine i SAD’, naglasio je Radovanović. Kao rezultat, kompanije u Srbiji, posebno one koje su deo globalnih lanaca vrednosti i koriste klaud infrastrukturu, moraju dodatno ulagati u zaštitu podataka.

Partnerstva i širi značaj za tržište

HUB201 je partner inicijative Cyber District, koju je pokrenula Kancelarija za IT i eUpravu. Ova saradnja ima za cilj unapređenje sajber bezbednosti ne samo u Srbiji, već i u regionalnom kontekstu. Uporedo sa tim, porast napada od 56 odsto ukazuje na potrebu za kontinuiranim ulaganjem u inovacije i regulatornu prilagodbu. Cybersecurity Alliance postaje centralno mesto za razmenu znanja i minimizaciju rizika, što je ključno za stabilnost domaće privrede i bezbednost građana.

Kompanija proširila mrežu prihvatanja na 21 milion lokacija, AI agenti i digitalna iskustva menjaju navike potrošača

Visa je tokom 2026. godine zabeležila rast bezgotovinskih plaćanja od 21 odsto godišnje u jugoistočnoj Evropi. Oko 80 odsto građana aktivno koristi bankarske usluge, dok se digitalna iskustva sve brže prihvataju. Ove podatke iznela je kompanija na regionalnom forumu Visa Connect SEE u Beogradu, koji je okupio 150 lidera iz bankarskog i finansijskog sektora.

Rast bezgotovinskih plaćanja i digitalizacija korisničkog iskustva

Potrošači u regionu očekuju da plaćanja budu brza, jednostavna i bezbedna, bez obzira na način ili mesto kupovine. Prema rečima Ane Drašković, potpredsednice i generalne direktorke Visa za jugoistočnu Evropu, „potrošač se promenio iz korena. Ljudi više ne razmišljaju o načinu kako će nešto kupiti. Ne prave razliku između onlajn i oflajn kupovine, domaćih i prekograničnih transakcija, niti odvajaju sama plaćanja od celokupnog procesa trgovine. Oni jednostavno očekuju da svaka interakcija bude trenutna, intuitivna i sigurna.“ Osim toga, korisnici sve više traže iskustva koja su neprimetna i personalizovana. Ova evolucija stvara prilike za banke, trgovce i fintek kompanije da redefinišu odnos sa klijentima.

Pojava AI agenata i proširenje Visa mreže

Jedan od ključnih trendova na forumu bila je pojava AI agenata koji pomažu korisnicima tokom procesa kupovine. Istraživanja pokazuju da 78 odsto građana Srbije koristi veštačku inteligenciju u procesu donošenja odluka o kupovini. Međutim, samo 9 odsto trenutno bi poverilo AI agentu da izvrši plaćanje u njihovo ime. Prema stručnjacima iz Visa, naredna faza elektronske trgovine donosi prelazak AI sa nivoa preporuke na nivo akcije. AI će potrošačima olakšati pretragu, poređenje i kupovinu proizvoda, uz zadržavanje potpune kontrole. Uporedo sa tim, digitalna plaćanja ubrzavaju se širom regiona. Visa je u protekle četiri godine povećala svoju prihvatnu mrežu sa 10 miliona na 21 milion lokacija.

Bezbednost i inovacije u centru strategije

Sergij Martinčuk, viši potpredsednik i regionalni menadžer Visa za Ukrajinu, Moldaviju, južnu i istočnu Evropu, centralnu Aziju i Kavkaz, istakao je: „Potrošači i privreda sve više traže brže i jednostavnije načine za plaćanje, slanje i prijem novca. Istovremeno, očekuju da sigurnost i poverenje budu utkani u svaku interakciju. Dok redefinišemo način na koji se novac kreće kroz naš region, fokusirani smo na to da pomognemo klijentima da ispune ta očekivanja kroz širu prihvatnu mrežu, tokenizaciju, prekogranične mogućnosti poput Visa Direct platforme i inovacije koje digitalnu trgovinu čine jednostavnijom i bezbednijom.“ Glavna poruka foruma je da budućnost trgovine neće zavisiti od jednog tehnološkog rešenja. Dugoročni uspeh biće moguć samo povezivanjem inovacija, poverenja i saradnje u celom ekosistemu.