Beživotno telo dvanaestogodišnjeg deteta pronađeno je u hotelu blizu glavne stanice u Minhenu, dok je njegova majka teško povređena.

Policija u Minhenu pronašla je beživotno telo dvanaestogodišnjeg deteta u hotelskoj sobi u ulici Arnulfštrase, nedaleko od glavne železničke stanice. Događaj se odigrao u sredu ujutru, oko 9.40 časova, kada su službenici reagovali po dobijenoj dojavi. Pored deteta zatečena je njegova teško povređena majka, za koju se navodi da je državljanka Ukrajine. Prema policijskim izvorima, pokrenuta je istraga zbog sumnje na ubistvo.

Tok istrage i prva saznanja

Prema dosadašnjim informacijama, policija je odmah po dolasku na lice mesta zatekla dete bez znakova života i ženu sa teškim povredama. Zaposleni u Eden Hotel Wolff su, kako je objavljeno, takođe bili uznemireni zbog incidenta, a jednom od njih je ukazana pomoć kriznog tima. Policija je potvrdila da su pokrenute sve neophodne mere i da je slučaj preuzela jedinica za krvne delikte.

U međuvremenu, istražitelji pregledaju snimke sa nadzornih kamera iz hotela kako bi utvrdili tok događaja. Prvi nalazi ukazuju na to da postoji sumnja da je majka ubila dete, a zatim pokušala da izvrši samoubistvo. Međutim, kako navode iz policije, istraga je u ranoj fazi i prikupljaju se svi relevantni dokazi.

Reakcije i dalje mere

Osim toga, policija je obavestila javnost da će dodatne informacije biti dostupne nakon što se završe prvi rezultati istrage. S obzirom na to da je u pitanju slučaj sa maloletnom žrtvom, identiteti deteta i majke nisu javno objavljeni, u skladu sa zakonom i etičkim standardima izveštavanja. Tokom dana, krizni timovi su ostali prisutni u hotelu kako bi pružili podršku zaposlenima i eventualnim svedocima događaja.

Na kraju, prema policijskim izvorima, prioritet je da se utvrde sve okolnosti ovog tragičnog događaja u Minhenu. Javnost se poziva na strpljenje dok traje istraga, a svi dalji detalji biće saopšteni kada budu potvrđeni.

Rumunski državljanin osuđen na doživotnu robiju i još dve godine i osam meseci zbog brutalne pljačke zlatare u Kolimpiji.

Rumunski državljanin (45) osuđen je na doživotnu robiju i dodatnu kaznu od dve godine i osam meseci zbog pljačke zlatare u Kolimpiji na grčkom ostrvu Rodos, koja se dogodila 28.09.2025. godine. Presudu je izreklo tročlano veće Apelacionog suda za teška krivična dela Dodekaneza, nakon što je utvrđeno da je napad na vlasnika zlatare bio izuzetno brutalan. Ova presuda za “pljačka zlatare na Rodosu” izazvala je veliko interesovanje, jer su tokom incidenta pljačkaši odneli nakit vredan 700.000 evra.

Prema policijskim izvorima, optuženi i njegov navodni saučesnik su danima pratili kretanje vlasnika zlatare, beležeći njegove navike i rutinu. Na veče napada, dvojica muškaraca, maskirani i sa rukavicama, iznenadili su 56-godišnjeg vlasnika na zemljanom putu u blizini prodavnice. Napali su ga, oborili na zemlju i brutalno tukli pesnicama i nogama, pri čemu su mu pretili smrću ukoliko pruži otpor. Vlasniku su začepljena usta peškirom, a ruke i noge vezane plastičnim vezicama.

Tok pljačke zlatare na Rodosu i reakcija policije

Nakon što su savladali vlasnika, jedan od napadača je ušao u zlataru i odneo stotine komada zlatnog nakita. U plenu se nalazilo oko 800 prstenova, 400 pari minđuša, razne narukvice, krstići i privesci. Pljačka i napad trajali su približno sedam minuta. Vlasnik je uspeo da aktivira sistem za ispuštanje dima, što je nateralo pljačkaše da pobegnu sa lica mesta. Povređeni vlasnik je potom prevezen u bolnicu, gde je zadržan na neurohirurgiji zbog povreda glave, ogrebotina i modrica.

Policijska istraga je bila intenzivna, a ključni trag bio je beli iznajmljeni kombi u kojem su pronađena dva električna trotineta za koja se sumnja da su korišćena tokom izvršenja krivičnog dela. Policija je 45-godišnjaka uhapsila 05.11.2025. godine, nakon što nije poslušao naređenja da se zaustavi. Prilikom hapšenja kod njega su pronađeni ključ vozila, SIM kartice i bankovna kartica koja je povezana sa transakcijom izvršenom tri dana pre pljačke zlatare na Rodosu.

Dalja istraga i potraga za saučesnikom

Tokom pretresa prostora u blizini jednog potoka policija je pronašla kutije za nakit, postolja za izlaganje i ambalažni materijal koje je vlasnik prepoznao kao deo inventara svoje zlatare. U stambenim objektima pronađen je i deo ukradenog nakita. Drugi osumnjičeni, 53-godišnji državljanin Rumunije, još uvek je u bekstvu. Protiv njega je izdata crvena poternica Interpola zbog sumnje da je povezan sa ubistvom iz aprila 2025. godine.

Osuđeni Rumun je već imao bogat kriminalni dosije, uključujući teške krađe, nedozvoljeno posedovanje oružja i članstvo u kriminalnoj grupi. Iz zatvora je izašao u julu 2025, samo dva meseca pre pljačke zlatare na Rodosu. Ovaj slučaj je pokazao koliko je važno praćenje povratnika u kriminal i efikasnost međunarodne policijske saradnje u ovakvim slučajevima.

Snažan dolar, visoke kamatne stope i rast cena nafte doprineli su padu zlata na oko 3.900 dolara po unci.

Vrednost zlata zabeležila je dramatičan pad u poslednjih nekoliko meseci, izgubivši gotovo 30 odsto nakon što je početkom godine dostigla rekordnu cenu. Prema poslednjim podacima, cena zlata ponovo je pala prema 3.900 dolara po unci, dok je spot cena oko podneva bila niža za 1,1 odsto. Ovaj pad vrednosti zlata dolazi posle kratkotrajnog oporavka ranije u nedelji i predstavlja značajnu promenu na tržištu plemenitih metala.

Tržište je na početku godine beležilo snažan rast, a zlato je krajem januara dostiglo rekordnih 5.594,82 dolara po unci. Međutim, usled visokih kamatnih stopa, snažnog dolara i rasta cena nafte, situacija se preokrenula. Strah od nove inflacije dodatno je pojačao pritisak na zlato, čineći ga manje privlačnim za investitore u poređenju sa obveznicama i bankarskim depozitima.

Nafta i kamatne stope utiču na vrednost zlata

Jedan od ključnih faktora za pad vrednosti zlata bio je rast cena nafte, što je pojačalo inflatorne pritiske u Sjedinjenim Američkim Državama. Kao rezultat, tržišta procenjuju da postoji oko 76 odsto verovatnoće da će američke Federalne rezerve u decembru povećati kamatne stope. Zlato, koje ne donosi kamatu, postaje manje atraktivno u okruženju visokih kamata.

“Više cene nafte povećavaju inflatorne pritiske, a sa njima rastu i očekivanja u pogledu kamatnih stopa, što je negativno za zlato”, naveo je Niteš Šah, strateg za tržište sirovina u kompaniji WisdomTree. Pad vrednosti zlata prati i snažan dolar, kao i rast prinosa na američke obveznice, što dodatno smanjuje tražnju među privatnim investitorima.

Centralne banke povećavaju rezerve zlata

Iako deo investitora odustaje od kupovine, centralne banke koriste pad vrednosti zlata za povećanje svojih rezervi. Prema saopštenju Svetskog saveta za zlato, tokom trećeg kvartala centralne banke su kupile 321 tonu zlata, što je 42 odsto više nego u istom periodu prošle godine. Od početka godine, centralne banke su ukupno kupile 675 tona, predvođene Kinom i Poljskom.

Očekuje se da će ukupna kupovina centralnih banaka do kraja godine najmanje dostići 848 tona, koliko je zabeleženo tokom prethodne godine. Ovaj trend pokazuje da velike institucije i dalje vide zlato kao važnu zaštitu od fiskalnih, geopolitičkih i finansijskih rizika.

Privatni investitori i fondovi oprezniji

S druge strane, globalna potražnja za zlatnim polugama i zlatnicima pala je za 19 odsto, na ukupno 268 tona u trećem kvartalu. Potrošnja zlata za izradu nakita takođe je smanjena za 17 odsto, što je najniži nivo za treći kvartal otkako Svetski savet za zlato vodi ovu statistiku. Ipak, fondovi kojima se trguje na berzi i koji fizički poseduju zlato zabeležili su priliv od 211 tona, dostigavši rekordnih 4.256 tona u ukupnim zalihama.

Analitičari procenjuju da su izgledi za vrednost zlata do kraja godine podeljeni. Visoke kamatne stope i dalje predstavljaju pritisak na cenu, ali geopolitička neizvesnost i kupovine centralnih banaka ostaju važna podrška. Medijalna prognoza prosečne cene zlata za ovu godinu iznosi 4.495 dolara po unci, dok se za 2027. godinu očekuje oporavak na 4.650 dolara.

Ova kretanja pokazuju da vrednost zlata ostaje podložna velikim oscilacijama, pri čemu su institucionalni i privatni investitori sve oprezniji u svojim strategijama ulaganja.