Seat isporučio 257.400 vozila uz pad od 17 odsto, dok Cupra beleži rast od 32,5 odsto u 2025. godini

Volkswagen grupa razmatra gašenje brenda Seat do kraja 2029. godine zbog oštrog pada prodaje i snažnog pritiska kineske konkurencije. Odluka dolazi nakon što je Seat u 2025. godini isporučio 257.400 automobila, što predstavlja pad od 17 odsto u poređenju sa prethodnom godinom. Istovremeno, sportski brend Cupra iz iste grupe isporučio je 328.800 vozila, ostvarivši rast od 32,5 odsto. Ove podatke objavio je Volkswagen u okviru plana restrukturisanja poznatog kao “Ciljna slika 2030”.

Pad profitabilnosti i globalni pritisci utiču na sudbinu Seata

S obzirom na stagnaciju razvoja i izostanak novih modela, Seat nije predstavio nijedan potpuno nov automobil od 2020. godine. Za razliku od Seata, Cupra ima tri potpuno električna modela, uključujući i novi “raval”, dok Seat nema nijedan takav model niti planira ulazak na tržište električnih vozila. Uprava Volkswagen grupe navela je da ulaganje u elektrifikaciju Seata nije ekonomski opravdano zbog njegove niže profitabilnosti. Volkswagen planira da do 2035. smanji broj modela za oko 50 odsto, sa sadašnjih oko 150 na polovinu. Takođe, kompleksnost ponude biće smanjena za 75 odsto. Očekuje se i moguće zatvaranje do četiri fabrike u Nemačkoj, uz procenu da bi proces mogao da utiče na oko 50.000 radnih mesta širom sveta.

Finansijski rezultati i izjave rukovodstva

U prvoj polovini 2026. godine, Volkswagen je zabeležio prihod od 158 milijardi evra, što je na sličnom nivou kao prethodne godine. Međutim, poslovni dobitak pao je za 11,6 odsto i iznosio je manje od 6 milijardi evra, dok je marža iznosila samo 3,8 odsto. Isporuke kupcima smanjene su za 8,4 odsto, na četiri miliona vozila. Posebno je izražen pad na kineskom tržištu, gde je prodaja pala za 32,6 odsto. Oliver Blume, izvršni direktor Volkswagen grupe, izjavio je da se kompanija nalazi u “najvećoj transformaciji u istoriji svetske automobilske industrije”. On je kao ključne izazove naveo američke carine, kolaps kineskog tržišta, geopolitičke tenzije i pojačanu evropsku konkurenciju.

Kineska konkurencija menja pravila evropskog automobilske industrije

Prema proceni britanske banke HSBC, kineski brendovi su do aprila 2026. udvostručili svoj udeo na evropskom tržištu putničkih vozila, na 6,8 odsto. Analitičarska kuća Schmidt Automotive Research procenjuje da bi kineski proizvođači do 2030. mogli da dostignu blizu 14 odsto tržišta Zapadne Evrope. U Nemačkoj, domaći brendovi zadržali su većinu tržišta električnih vozila, ali im je udeo pao sa 63,5 na 54,2 odsto u prvoj polovini 2026. godine. Arno Antlic, finansijski i operativni direktor Volkswagen grupe, istakao je potrebu za smanjenjem troškova i poboljšanjem profitabilnosti, naglašavajući da će 2026. godina biti izazovna.

Implikacije gašenja Seata u okviru restrukturiranja

Plan “Ciljna slika 2030” predviđa gašenje brenda Seat “na uredan i troškovno efikasan način” najkasnije do kraja 2029. godine, uz nastavak podrške postojećim korisnicima. Takva odluka deo je šireg restrukturiranja Volkswagen grupe, koje uključuje i investicije od preko 100 milijardi evra u elektrifikaciju i pojednostavljenje proizvodnje. Broj varijanti sedišta u luksuznim modelima, na primer, planiran je da bude smanjen sa oko 2.600 na svega stotinak. Sindikat IG Metal najavio je proteste za 23. septembar zbog najavljenih promena u strukturi zaposlenih i mogućim zatvaranjima pogona. Ove promene ukazuju na duboku transformaciju celokupne evropske automobilske industrije, koja se suočava sa rastućom konkurencijom i novim tehnološkim izazovima.

Tajna fabrika vojnih dronova koristiće se za potrebe Vojske Srbije, a planirane su još tri ovakve investicije

Predsednik Republike Srbije otvorio je novu fabriku izraelskih vojnih dronova na nepoznatoj lokaciji u Srbiji, navodeći da objekat pokriva površinu od 5.000 kvadrata. Fabrika, koju vodi SDS Tehnologies, zapošljavaće 100 radnika i deo proizvodnje koristiće Vojska Srbije. Otvaranje je sprovedeno bez prisustva medija zbog bezbednosnih i vojno-industrijskih razloga. To je prvi put da ovakva investicija u vojni sektor Srbije ostaje pod velom tajnosti, što dodatno ističe strateški značaj projekta za domaću odbrambenu industriju.

Proizvodnja izraelskih dronova u Srbiji

Fabrika izraelskih dronova, prema rečima Aleksandra Vučića, predstavlja “srpsku fabriku u Srbiji” i zapošljavaće 100 radnika, čime se značajno jača tehnološka baza domaće vojne industrije. Površina objekta od 5.000 kvadrata omogućava sklop i razvoj savremenih bespilotnih letelica. Deo ovih dronova koristiće Vojska Srbije, dok je najavljeno da će se proizvoditi oprema i za druge armije. Uporedo sa tim, predsednik je najavio izgradnju još tri slične fabrike izraelskih partnera širom Srbije. To ukazuje na širenje investicija u sektor savremene vojne tehnologije. Kao rezultat, Srbija dodatno diversifikuje svoje izvore vojne opreme, s obzirom na to da već poseduje proizvodnju kineskih dronova.

Uticaj na domaću odbrambenu industriju i zapošljavanje

Otvaranje fabrike izraelskih dronova ima direktan uticaj na jačanje domaće odbrambene industrije i tehnološke kompetencije. Osim toga, planom da se zaposli 100 radnika doprinosi se lokalnom zapošljavanju i transferu naprednih tehnologija u Srbiju. U međuvremenu, ograničen pristup javnosti i izostanak novinara pravdan je visokim zahtevima za tajnost i bezbednost, što je uobičajeno kod vojno-industrijskih projekata ovog ranga. S druge strane, najava izgradnje još tri fabrike ukazuje na dugoročnu orijentaciju ka modernizaciji i povećanju kapaciteta domaće vojne proizvodnje. Pored toga, takve investicije mogu pozitivno uticati na izvozne mogućnosti i tehnološku nezavisnost Srbije u vojnom sektoru.

Izjave i strateški značaj

Na svom zvaničnom Instagram profilu, Aleksandar Vučić je istakao: “Otvorio sam fabriku za sklapanje najmodernijih dronova izraelske proizvodnje, koja će da zapošljava oko stotinu radnika i proizvodi najmoderniju opremu, kako za Vojsku Srbije, tako i za armije nekih drugih zemalja.” On je naglasio da se radi o velikom koraku za Srbiju i izrazio očekivanje da će partnerstvo sa izraelskim kompanijama rezultirati otvaranjem još najmanje tri fabrike. Na kraju, izostanak javnosti prilikom otvaranja pravdan je poverljivošću procesa i standardima bezbednosti u vojnoj industriji.

Nemačka farmaceutska grupa ulaže dodatna sredstva u Srbiju, proizvodnja iz Vršca snabdeva tržišta EU i Bliskog istoka

STADA investira 20 miliona evra u proširenje proizvodnih kapaciteta Hemofarma u Vršcu, najavio je Piter Goldšmit, generalni direktor grupacije. Ova investicija potvrđuje da je Srbija postala centar za međunarodna radna mesta u okviru STADA grupe. Kompanija je prethodnih godina uložila stotine miliona evra u razvoj svojih kapaciteta u Srbiji, a nova sredstva biće iskorišćena za povećanje proizvodnje i izgradnju dodatnih pogona.

Prema rečima Goldšmita, Hemofarm je tokom protekle dve decenije prerastao iz proizvođača generičkih lekova u kompaniju koja nudi i inovativne i specijalizovane generičke lekove, kao i proizvode iz oblasti zdravstvene zaštite potrošača. “Generički lekovi su stub za pacijente u Srbiji, jer se 70 do 80 odsto svakodnevnih recepata odnosi na njih, a Hemofarm je najveća kompanija koja ih obezbeđuje”, istakao je Goldšmit.

Investicija od 20 miliona evra dodatno jača proizvodnju Hemofarma

Odluka da STADA investira 20 miliona evra u proširenje kapaciteta Hemofarma doneta je na globalnom izvršnom odboru grupacije. Ova sredstva će omogućiti povećanje proizvodnih mogućnosti u Vršcu, čime se dodatno učvršćuje pozicija Srbije kao ključnog proizvodnog centra. Proizvodi iz Srbije isporučuju se ne samo svim državama Evropske unije, već i na Bliski istok i druga tržišta, što povećava izvoznu konkurentnost Hemofarma.

Pored toga, Hemofarm trenutno zapošljava oko 4.500 radnika i posluje po najvišim evropskim standardima. “U Srbiji proizvodimo po standardima kvaliteta koji su dovoljno visoki za Nemačku, ali i za celu Evropsku uniju”, rekao je Goldšmit. On je naglasio da su ulaganja u istraživački centar i razvoj novih proizvoda deo kontinuirane strategije rasta, što doprinosi i otvaranju novih radnih mesta.

Strategija rasta i društvena odgovornost Hemofarma

Govoreći o društvenoj ulozi, Goldšmit je naveo da STADA i Hemofarm, osim zapošljavanja, kroz Hemofarm fondaciju i programe podrške doniranju organa i transplantaciji, aktivno doprinose zajednici. Kompanija ostvaruje godišnje prihode od oko 200 miliona evra, a profit omogućava dalja ulaganja i razvoj.

STADA primenjuje iste standarde zaštite životne sredine, društvene odgovornosti i usklađenosti poslovanja u svim državama u kojima posluje, uključujući Nemačku, Srbiju, Veliku Britaniju, SAD, Vijetnam i Kinu. Hemofarm je deo STADA grupe od 2006. godine, a osnovan je 1960. godine, što ga čini jednim od najvećih proizvođača lekova u Srbiji i regionu.

Kao rezultat stalnih ulaganja, Hemofarm je postao lider u proizvodnji generičkih lekova, ali i važan izvozni igrač. Proizvodi iz Vršca prodaju se u više od 100 zemalja, dok je Nemačka najveće tržište za lekove proizvedene u Srbiji. Ova strategija dodatno jača poziciju Srbije na farmaceutskom tržištu Evrope i sveta.