Tajna fabrika vojnih dronova koristiće se za potrebe Vojske Srbije, a planirane su još tri ovakve investicije

Predsednik Republike Srbije otvorio je novu fabriku izraelskih vojnih dronova na nepoznatoj lokaciji u Srbiji, navodeći da objekat pokriva površinu od 5.000 kvadrata. Fabrika, koju vodi SDS Tehnologies, zapošljavaće 100 radnika i deo proizvodnje koristiće Vojska Srbije. Otvaranje je sprovedeno bez prisustva medija zbog bezbednosnih i vojno-industrijskih razloga. To je prvi put da ovakva investicija u vojni sektor Srbije ostaje pod velom tajnosti, što dodatno ističe strateški značaj projekta za domaću odbrambenu industriju.

Proizvodnja izraelskih dronova u Srbiji

Fabrika izraelskih dronova, prema rečima Aleksandra Vučića, predstavlja “srpsku fabriku u Srbiji” i zapošljavaće 100 radnika, čime se značajno jača tehnološka baza domaće vojne industrije. Površina objekta od 5.000 kvadrata omogućava sklop i razvoj savremenih bespilotnih letelica. Deo ovih dronova koristiće Vojska Srbije, dok je najavljeno da će se proizvoditi oprema i za druge armije. Uporedo sa tim, predsednik je najavio izgradnju još tri slične fabrike izraelskih partnera širom Srbije. To ukazuje na širenje investicija u sektor savremene vojne tehnologije. Kao rezultat, Srbija dodatno diversifikuje svoje izvore vojne opreme, s obzirom na to da već poseduje proizvodnju kineskih dronova.

Uticaj na domaću odbrambenu industriju i zapošljavanje

Otvaranje fabrike izraelskih dronova ima direktan uticaj na jačanje domaće odbrambene industrije i tehnološke kompetencije. Osim toga, planom da se zaposli 100 radnika doprinosi se lokalnom zapošljavanju i transferu naprednih tehnologija u Srbiju. U međuvremenu, ograničen pristup javnosti i izostanak novinara pravdan je visokim zahtevima za tajnost i bezbednost, što je uobičajeno kod vojno-industrijskih projekata ovog ranga. S druge strane, najava izgradnje još tri fabrike ukazuje na dugoročnu orijentaciju ka modernizaciji i povećanju kapaciteta domaće vojne proizvodnje. Pored toga, takve investicije mogu pozitivno uticati na izvozne mogućnosti i tehnološku nezavisnost Srbije u vojnom sektoru.

Izjave i strateški značaj

Na svom zvaničnom Instagram profilu, Aleksandar Vučić je istakao: “Otvorio sam fabriku za sklapanje najmodernijih dronova izraelske proizvodnje, koja će da zapošljava oko stotinu radnika i proizvodi najmoderniju opremu, kako za Vojsku Srbije, tako i za armije nekih drugih zemalja.” On je naglasio da se radi o velikom koraku za Srbiju i izrazio očekivanje da će partnerstvo sa izraelskim kompanijama rezultirati otvaranjem još najmanje tri fabrike. Na kraju, izostanak javnosti prilikom otvaranja pravdan je poverljivošću procesa i standardima bezbednosti u vojnoj industriji.

Nemačka farmaceutska grupa ulaže dodatna sredstva u Srbiju, proizvodnja iz Vršca snabdeva tržišta EU i Bliskog istoka

STADA investira 20 miliona evra u proširenje proizvodnih kapaciteta Hemofarma u Vršcu, najavio je Piter Goldšmit, generalni direktor grupacije. Ova investicija potvrđuje da je Srbija postala centar za međunarodna radna mesta u okviru STADA grupe. Kompanija je prethodnih godina uložila stotine miliona evra u razvoj svojih kapaciteta u Srbiji, a nova sredstva biće iskorišćena za povećanje proizvodnje i izgradnju dodatnih pogona.

Prema rečima Goldšmita, Hemofarm je tokom protekle dve decenije prerastao iz proizvođača generičkih lekova u kompaniju koja nudi i inovativne i specijalizovane generičke lekove, kao i proizvode iz oblasti zdravstvene zaštite potrošača. “Generički lekovi su stub za pacijente u Srbiji, jer se 70 do 80 odsto svakodnevnih recepata odnosi na njih, a Hemofarm je najveća kompanija koja ih obezbeđuje”, istakao je Goldšmit.

Investicija od 20 miliona evra dodatno jača proizvodnju Hemofarma

Odluka da STADA investira 20 miliona evra u proširenje kapaciteta Hemofarma doneta je na globalnom izvršnom odboru grupacije. Ova sredstva će omogućiti povećanje proizvodnih mogućnosti u Vršcu, čime se dodatno učvršćuje pozicija Srbije kao ključnog proizvodnog centra. Proizvodi iz Srbije isporučuju se ne samo svim državama Evropske unije, već i na Bliski istok i druga tržišta, što povećava izvoznu konkurentnost Hemofarma.

Pored toga, Hemofarm trenutno zapošljava oko 4.500 radnika i posluje po najvišim evropskim standardima. “U Srbiji proizvodimo po standardima kvaliteta koji su dovoljno visoki za Nemačku, ali i za celu Evropsku uniju”, rekao je Goldšmit. On je naglasio da su ulaganja u istraživački centar i razvoj novih proizvoda deo kontinuirane strategije rasta, što doprinosi i otvaranju novih radnih mesta.

Strategija rasta i društvena odgovornost Hemofarma

Govoreći o društvenoj ulozi, Goldšmit je naveo da STADA i Hemofarm, osim zapošljavanja, kroz Hemofarm fondaciju i programe podrške doniranju organa i transplantaciji, aktivno doprinose zajednici. Kompanija ostvaruje godišnje prihode od oko 200 miliona evra, a profit omogućava dalja ulaganja i razvoj.

STADA primenjuje iste standarde zaštite životne sredine, društvene odgovornosti i usklađenosti poslovanja u svim državama u kojima posluje, uključujući Nemačku, Srbiju, Veliku Britaniju, SAD, Vijetnam i Kinu. Hemofarm je deo STADA grupe od 2006. godine, a osnovan je 1960. godine, što ga čini jednim od najvećih proizvođača lekova u Srbiji i regionu.

Kao rezultat stalnih ulaganja, Hemofarm je postao lider u proizvodnji generičkih lekova, ali i važan izvozni igrač. Proizvodi iz Vršca prodaju se u više od 100 zemalja, dok je Nemačka najveće tržište za lekove proizvedene u Srbiji. Ova strategija dodatno jača poziciju Srbije na farmaceutskom tržištu Evrope i sveta.

Novi zakon o najmu stanova predviđa obaveznu solemnizaciju ugovora, ograničenja rasta najamnine i depozit od jedne mesečne kirije

Hrvatska će od 2027. godine primeniti novi zakon o najmu stanova koji uvodi maksimalno povećanje kirije i minimalni otkazni rok u najmu stanova. Zakon donosi stroža pravila za zaštitu podstanara i stanodavaca, uključujući obaveznu solemnizaciju novih ugovora, depozit od jedne mesečne najamnine i ograničenja rasta najamnine, saopštilo je Ministarstvo prostornog uređenja, graditeljstva i državne imovine.

Jasna pravila za otkazni rok i povećanje najamnine

Prema novim pravilima, najkraći mogući ugovoreni otkazni rok biće tri meseca. Ukoliko ugovorom nije drugačije regulisano, rok može biti od šest meseci do godinu i po dana, u zavisnosti od toga da li u domaćinstvu žive maloletna deca i koliko je trajao prethodni ugovor. Kao rezultat, podstanari i stanodavci dobijaju veću pravnu sigurnost u slučaju raskida ugovora.
Najamnina može da bude povećana najviše jednom godišnje, a podstanar mora biti obavešten najmanje 30 dana unapred. Maksimalni iznos povećanja određuje se prema procentu rasta cena stambenih objekata prethodne godine, na osnovu podataka Državnog zavoda za statistiku. Svaka ugovorna odredba koja dopušta češća ili veća povećanja biće ništavna.

Obavezna solemnizacija ugovora i depozit

Jedna od ključnih novina biće obavezna solemnizacija novih ugovora kod javnog beležnika. Time se ubrzava proces iseljenja u slučajevima kada podstanar ne želi da napusti stan po isteku ugovora. Trošak solemnizacije snosiće stanodavac i iznosiće između 50 i 150 evra, u zavisnosti od visine najamnine i trajanja ugovora. Na primer, za najamninu od 600 evra, solemnizacija ugovora na neodređeno vreme stajaće oko 110 evra.
Pri useljenju će podstanar plaćati depozit u visini jedne mesečne najamnine. Takođe, strane će sačiniti zapisnik o primopredaji stana sa opisom stanja i fotografijama svih prostorija. Stanodavac može, uz prethodnu najavu, pregledati stan do dva puta godišnje ako ugovorom nije drugačije definisano.

Zaštita porodica i aktiviranje praznih nekretnina

Posebna zaštita predviđena je za porodice sa maloletnom decom. U slučaju da se ugovor raskida bez krivnje podstanara, otkazni rok se produžava za dodatnih šest meseci. Ako dođe do kršenja ugovornih obaveza, poput neplaćanja kirije ili režija, stanodavac mora najpre uputiti pisanu opomenu i ponuditi rok za ispravku pre pokretanja iseljenja.
Tomislav Jukić, šef Uprave za sprovođenje stambene politike, istakao je da fizički ne nedostaje nekretnina, već nekretnina dostupnih na tržištu. „Nekretnine se sve više kupuju kao investicija i nema interesa da budu na tržištu. Tome je teško doskočiti u kapitalizmu i tu država nema prevelike mehanizme osim oporezivanja, a to je na jedinicama lokalne samouprave“, naglasio je Jukić.

Uticaj na tržište najma i dalji koraci

Cilj novog zakona je podstaći vlasnike praznih stanova da ih iznajmljuju na duži rok i obezbediti veću pravnu sigurnost svim učesnicima tržišta. Program priuštivog najma, kroz koji APN povezuje vlasnike stanova sa podstanarima, već se koristi kao jedan od instrumenata za aktiviranje praznih nekretnina.
Jedinice lokalne samouprave mogu određivati zone stanovanja i ograničavati izdavanje novih dozvola za turističke apartmane. Suvlasnici u stambenim zgradama dobijaju veća prava u odlučivanju o kratkoročnom najmu. Ministarstvo je najavilo da su moguća izvesna prilagođavanja do konačnog usvajanja zakona, ali ostaje fokus na povećanju broja stanova dostupnih za dugoročni najam i jačanju stabilnosti tržišta najma stanova u Hrvatskoj.