Tajna fabrika vojnih dronova koristiće se za potrebe Vojske Srbije, a planirane su još tri ovakve investicije

Predsednik Republike Srbije otvorio je novu fabriku izraelskih vojnih dronova na nepoznatoj lokaciji u Srbiji, navodeći da objekat pokriva površinu od 5.000 kvadrata. Fabrika, koju vodi SDS Tehnologies, zapošljavaće 100 radnika i deo proizvodnje koristiće Vojska Srbije. Otvaranje je sprovedeno bez prisustva medija zbog bezbednosnih i vojno-industrijskih razloga. To je prvi put da ovakva investicija u vojni sektor Srbije ostaje pod velom tajnosti, što dodatno ističe strateški značaj projekta za domaću odbrambenu industriju.

Proizvodnja izraelskih dronova u Srbiji

Fabrika izraelskih dronova, prema rečima Aleksandra Vučića, predstavlja “srpsku fabriku u Srbiji” i zapošljavaće 100 radnika, čime se značajno jača tehnološka baza domaće vojne industrije. Površina objekta od 5.000 kvadrata omogućava sklop i razvoj savremenih bespilotnih letelica. Deo ovih dronova koristiće Vojska Srbije, dok je najavljeno da će se proizvoditi oprema i za druge armije. Uporedo sa tim, predsednik je najavio izgradnju još tri slične fabrike izraelskih partnera širom Srbije. To ukazuje na širenje investicija u sektor savremene vojne tehnologije. Kao rezultat, Srbija dodatno diversifikuje svoje izvore vojne opreme, s obzirom na to da već poseduje proizvodnju kineskih dronova.

Uticaj na domaću odbrambenu industriju i zapošljavanje

Otvaranje fabrike izraelskih dronova ima direktan uticaj na jačanje domaće odbrambene industrije i tehnološke kompetencije. Osim toga, planom da se zaposli 100 radnika doprinosi se lokalnom zapošljavanju i transferu naprednih tehnologija u Srbiju. U međuvremenu, ograničen pristup javnosti i izostanak novinara pravdan je visokim zahtevima za tajnost i bezbednost, što je uobičajeno kod vojno-industrijskih projekata ovog ranga. S druge strane, najava izgradnje još tri fabrike ukazuje na dugoročnu orijentaciju ka modernizaciji i povećanju kapaciteta domaće vojne proizvodnje. Pored toga, takve investicije mogu pozitivno uticati na izvozne mogućnosti i tehnološku nezavisnost Srbije u vojnom sektoru.

Izjave i strateški značaj

Na svom zvaničnom Instagram profilu, Aleksandar Vučić je istakao: “Otvorio sam fabriku za sklapanje najmodernijih dronova izraelske proizvodnje, koja će da zapošljava oko stotinu radnika i proizvodi najmoderniju opremu, kako za Vojsku Srbije, tako i za armije nekih drugih zemalja.” On je naglasio da se radi o velikom koraku za Srbiju i izrazio očekivanje da će partnerstvo sa izraelskim kompanijama rezultirati otvaranjem još najmanje tri fabrike. Na kraju, izostanak javnosti prilikom otvaranja pravdan je poverljivošću procesa i standardima bezbednosti u vojnoj industriji.

Nemačka farmaceutska grupa ulaže dodatna sredstva u Srbiju, proizvodnja iz Vršca snabdeva tržišta EU i Bliskog istoka

STADA investira 20 miliona evra u proširenje proizvodnih kapaciteta Hemofarma u Vršcu, najavio je Piter Goldšmit, generalni direktor grupacije. Ova investicija potvrđuje da je Srbija postala centar za međunarodna radna mesta u okviru STADA grupe. Kompanija je prethodnih godina uložila stotine miliona evra u razvoj svojih kapaciteta u Srbiji, a nova sredstva biće iskorišćena za povećanje proizvodnje i izgradnju dodatnih pogona.

Prema rečima Goldšmita, Hemofarm je tokom protekle dve decenije prerastao iz proizvođača generičkih lekova u kompaniju koja nudi i inovativne i specijalizovane generičke lekove, kao i proizvode iz oblasti zdravstvene zaštite potrošača. “Generički lekovi su stub za pacijente u Srbiji, jer se 70 do 80 odsto svakodnevnih recepata odnosi na njih, a Hemofarm je najveća kompanija koja ih obezbeđuje”, istakao je Goldšmit.

Investicija od 20 miliona evra dodatno jača proizvodnju Hemofarma

Odluka da STADA investira 20 miliona evra u proširenje kapaciteta Hemofarma doneta je na globalnom izvršnom odboru grupacije. Ova sredstva će omogućiti povećanje proizvodnih mogućnosti u Vršcu, čime se dodatno učvršćuje pozicija Srbije kao ključnog proizvodnog centra. Proizvodi iz Srbije isporučuju se ne samo svim državama Evropske unije, već i na Bliski istok i druga tržišta, što povećava izvoznu konkurentnost Hemofarma.

Pored toga, Hemofarm trenutno zapošljava oko 4.500 radnika i posluje po najvišim evropskim standardima. “U Srbiji proizvodimo po standardima kvaliteta koji su dovoljno visoki za Nemačku, ali i za celu Evropsku uniju”, rekao je Goldšmit. On je naglasio da su ulaganja u istraživački centar i razvoj novih proizvoda deo kontinuirane strategije rasta, što doprinosi i otvaranju novih radnih mesta.

Strategija rasta i društvena odgovornost Hemofarma

Govoreći o društvenoj ulozi, Goldšmit je naveo da STADA i Hemofarm, osim zapošljavanja, kroz Hemofarm fondaciju i programe podrške doniranju organa i transplantaciji, aktivno doprinose zajednici. Kompanija ostvaruje godišnje prihode od oko 200 miliona evra, a profit omogućava dalja ulaganja i razvoj.

STADA primenjuje iste standarde zaštite životne sredine, društvene odgovornosti i usklađenosti poslovanja u svim državama u kojima posluje, uključujući Nemačku, Srbiju, Veliku Britaniju, SAD, Vijetnam i Kinu. Hemofarm je deo STADA grupe od 2006. godine, a osnovan je 1960. godine, što ga čini jednim od najvećih proizvođača lekova u Srbiji i regionu.

Kao rezultat stalnih ulaganja, Hemofarm je postao lider u proizvodnji generičkih lekova, ali i važan izvozni igrač. Proizvodi iz Vršca prodaju se u više od 100 zemalja, dok je Nemačka najveće tržište za lekove proizvedene u Srbiji. Ova strategija dodatno jača poziciju Srbije na farmaceutskom tržištu Evrope i sveta.

Dosadašnji predsednik UO RTS preuzeo je mesto vd direktora Službenog glasnika, nakon promene pravne forme preduzeća krajem 2025.

Službeni glasnik d.o.o. dobio je novog vršioca dužnosti direktora, jer je Branislav Klanšček imenovan na ovu poziciju umesto dosadašnjeg vd direktora Mladena Šarčevića. Nadzorni odbor kompanije doneo je odluku o smeni na jučerašnjoj sednici, čime je nastavljen proces transformacije ovog državnog izdavača nakon promene pravne forme u decembru 2025. godine.

Promena rukovodstva i ekonomski značaj za Službeni glasnik

Pre imenovanja, Klanšček je bio predsednik Upravnog odbora Radio-televizije Srbije (RTS), na koju je funkciju stupio u julu 2021. godine. Njegovo iskustvo obuhvata rad u dramskom programu RTS-a, kao i angažman u Italijanskom institutu za kulturu u periodu od 2000. do 2012. godine. Od 2012. godine radio je u producentskoj kući Proart netvork. Ova promena dolazi u trenutku kada je Službeni glasnik nedavno promenio pravnu formu iz državne kompanije u društvo sa ograničenom odgovornošću (d.o.o), što sa sobom nosi nove ekonomske izazove. Kao rezultat promene, kompanija mora dodatno prilagoditi poslovne procese kako bi odgovorila tržišnim zahtevima i regulatornim okvirima za d.o.o društva.

Karijera Branislava Klanščeka i implikacije za kompaniju

Branislav Klanšček rođen je 1967. godine i po struci je diplomirani komunikolog i audiovizuelni producent. U javnosti je poznat i po političkom angažmanu kao predsednik opštinskog odbora pokreta Dosta je bilo na Vračaru, kao i kandidaturi za odbornika na beogradskim izborima 2018. godine. Skupština Srbije imenovala ga je za člana Nadzornog odbora za praćenje izbornog procesa tokom 2020. godine. Pre svega, dolazak novog vd direktora može uticati na strategiju razvoja kompanije, posebno u segmentima digitalizacije i modernizacije procesa izdavanja i distribucije zvaničnih publikacija države. S obzirom na to da Službeni glasnik ima status ključnog privrednog subjekta u oblasti izdavanja zvaničnih akata i pravne literature u Srbiji, promena rukovodstva i pravne forme otvara mogućnost za efikasnije upravljanje i bržu adaptaciju na promene u zakonodavnom i poslovnom okruženju.

Tržišni kontekst i značaj Službenog glasnika

Osim toga, transformacija iz državne kompanije u društvo sa ograničenom odgovornošću ima šire posledice za sektor javnih preduzeća u Srbiji. Ovakva promena pravne forme omogućava veću fleksibilnost u donošenju poslovnih odluka i potencijalno efikasnije upravljanje resursima. Ipak, izazovi koji prate ovu tranziciju zahtevaju iskusno rukovodstvo i jasno definisanu strategiju. S druge strane, imenovanje Branislava Klanščeka na čelo Službenog glasnika signalizuje nastavak reformskih procesa i mogući zaokret u korporativnoj kulturi, što je od značaja za zaposlene i sve korisnike usluga ovog preduzeća.