Nemačka farmaceutska grupa ulaže dodatna sredstva u Srbiju, proizvodnja iz Vršca snabdeva tržišta EU i Bliskog istoka

STADA investira 20 miliona evra u proširenje proizvodnih kapaciteta Hemofarma u Vršcu, najavio je Piter Goldšmit, generalni direktor grupacije. Ova investicija potvrđuje da je Srbija postala centar za međunarodna radna mesta u okviru STADA grupe. Kompanija je prethodnih godina uložila stotine miliona evra u razvoj svojih kapaciteta u Srbiji, a nova sredstva biće iskorišćena za povećanje proizvodnje i izgradnju dodatnih pogona.

Prema rečima Goldšmita, Hemofarm je tokom protekle dve decenije prerastao iz proizvođača generičkih lekova u kompaniju koja nudi i inovativne i specijalizovane generičke lekove, kao i proizvode iz oblasti zdravstvene zaštite potrošača. “Generički lekovi su stub za pacijente u Srbiji, jer se 70 do 80 odsto svakodnevnih recepata odnosi na njih, a Hemofarm je najveća kompanija koja ih obezbeđuje”, istakao je Goldšmit.

Investicija od 20 miliona evra dodatno jača proizvodnju Hemofarma

Odluka da STADA investira 20 miliona evra u proširenje kapaciteta Hemofarma doneta je na globalnom izvršnom odboru grupacije. Ova sredstva će omogućiti povećanje proizvodnih mogućnosti u Vršcu, čime se dodatno učvršćuje pozicija Srbije kao ključnog proizvodnog centra. Proizvodi iz Srbije isporučuju se ne samo svim državama Evropske unije, već i na Bliski istok i druga tržišta, što povećava izvoznu konkurentnost Hemofarma.

Pored toga, Hemofarm trenutno zapošljava oko 4.500 radnika i posluje po najvišim evropskim standardima. “U Srbiji proizvodimo po standardima kvaliteta koji su dovoljno visoki za Nemačku, ali i za celu Evropsku uniju”, rekao je Goldšmit. On je naglasio da su ulaganja u istraživački centar i razvoj novih proizvoda deo kontinuirane strategije rasta, što doprinosi i otvaranju novih radnih mesta.

Strategija rasta i društvena odgovornost Hemofarma

Govoreći o društvenoj ulozi, Goldšmit je naveo da STADA i Hemofarm, osim zapošljavanja, kroz Hemofarm fondaciju i programe podrške doniranju organa i transplantaciji, aktivno doprinose zajednici. Kompanija ostvaruje godišnje prihode od oko 200 miliona evra, a profit omogućava dalja ulaganja i razvoj.

STADA primenjuje iste standarde zaštite životne sredine, društvene odgovornosti i usklađenosti poslovanja u svim državama u kojima posluje, uključujući Nemačku, Srbiju, Veliku Britaniju, SAD, Vijetnam i Kinu. Hemofarm je deo STADA grupe od 2006. godine, a osnovan je 1960. godine, što ga čini jednim od najvećih proizvođača lekova u Srbiji i regionu.

Kao rezultat stalnih ulaganja, Hemofarm je postao lider u proizvodnji generičkih lekova, ali i važan izvozni igrač. Proizvodi iz Vršca prodaju se u više od 100 zemalja, dok je Nemačka najveće tržište za lekove proizvedene u Srbiji. Ova strategija dodatno jača poziciju Srbije na farmaceutskom tržištu Evrope i sveta.

Dosadašnji predsednik UO RTS preuzeo je mesto vd direktora Službenog glasnika, nakon promene pravne forme preduzeća krajem 2025.

Službeni glasnik d.o.o. dobio je novog vršioca dužnosti direktora, jer je Branislav Klanšček imenovan na ovu poziciju umesto dosadašnjeg vd direktora Mladena Šarčevića. Nadzorni odbor kompanije doneo je odluku o smeni na jučerašnjoj sednici, čime je nastavljen proces transformacije ovog državnog izdavača nakon promene pravne forme u decembru 2025. godine.

Promena rukovodstva i ekonomski značaj za Službeni glasnik

Pre imenovanja, Klanšček je bio predsednik Upravnog odbora Radio-televizije Srbije (RTS), na koju je funkciju stupio u julu 2021. godine. Njegovo iskustvo obuhvata rad u dramskom programu RTS-a, kao i angažman u Italijanskom institutu za kulturu u periodu od 2000. do 2012. godine. Od 2012. godine radio je u producentskoj kući Proart netvork. Ova promena dolazi u trenutku kada je Službeni glasnik nedavno promenio pravnu formu iz državne kompanije u društvo sa ograničenom odgovornošću (d.o.o), što sa sobom nosi nove ekonomske izazove. Kao rezultat promene, kompanija mora dodatno prilagoditi poslovne procese kako bi odgovorila tržišnim zahtevima i regulatornim okvirima za d.o.o društva.

Karijera Branislava Klanščeka i implikacije za kompaniju

Branislav Klanšček rođen je 1967. godine i po struci je diplomirani komunikolog i audiovizuelni producent. U javnosti je poznat i po političkom angažmanu kao predsednik opštinskog odbora pokreta Dosta je bilo na Vračaru, kao i kandidaturi za odbornika na beogradskim izborima 2018. godine. Skupština Srbije imenovala ga je za člana Nadzornog odbora za praćenje izbornog procesa tokom 2020. godine. Pre svega, dolazak novog vd direktora može uticati na strategiju razvoja kompanije, posebno u segmentima digitalizacije i modernizacije procesa izdavanja i distribucije zvaničnih publikacija države. S obzirom na to da Službeni glasnik ima status ključnog privrednog subjekta u oblasti izdavanja zvaničnih akata i pravne literature u Srbiji, promena rukovodstva i pravne forme otvara mogućnost za efikasnije upravljanje i bržu adaptaciju na promene u zakonodavnom i poslovnom okruženju.

Tržišni kontekst i značaj Službenog glasnika

Osim toga, transformacija iz državne kompanije u društvo sa ograničenom odgovornošću ima šire posledice za sektor javnih preduzeća u Srbiji. Ovakva promena pravne forme omogućava veću fleksibilnost u donošenju poslovnih odluka i potencijalno efikasnije upravljanje resursima. Ipak, izazovi koji prate ovu tranziciju zahtevaju iskusno rukovodstvo i jasno definisanu strategiju. S druge strane, imenovanje Branislava Klanščeka na čelo Službenog glasnika signalizuje nastavak reformskih procesa i mogući zaokret u korporativnoj kulturi, što je od značaja za zaposlene i sve korisnike usluga ovog preduzeća.

Novi zakon o najmu stanova predviđa obaveznu solemnizaciju ugovora, ograničenja rasta najamnine i depozit od jedne mesečne kirije

Hrvatska će od 2027. godine primeniti novi zakon o najmu stanova koji uvodi maksimalno povećanje kirije i minimalni otkazni rok u najmu stanova. Zakon donosi stroža pravila za zaštitu podstanara i stanodavaca, uključujući obaveznu solemnizaciju novih ugovora, depozit od jedne mesečne najamnine i ograničenja rasta najamnine, saopštilo je Ministarstvo prostornog uređenja, graditeljstva i državne imovine.

Jasna pravila za otkazni rok i povećanje najamnine

Prema novim pravilima, najkraći mogući ugovoreni otkazni rok biće tri meseca. Ukoliko ugovorom nije drugačije regulisano, rok može biti od šest meseci do godinu i po dana, u zavisnosti od toga da li u domaćinstvu žive maloletna deca i koliko je trajao prethodni ugovor. Kao rezultat, podstanari i stanodavci dobijaju veću pravnu sigurnost u slučaju raskida ugovora.
Najamnina može da bude povećana najviše jednom godišnje, a podstanar mora biti obavešten najmanje 30 dana unapred. Maksimalni iznos povećanja određuje se prema procentu rasta cena stambenih objekata prethodne godine, na osnovu podataka Državnog zavoda za statistiku. Svaka ugovorna odredba koja dopušta češća ili veća povećanja biće ništavna.

Obavezna solemnizacija ugovora i depozit

Jedna od ključnih novina biće obavezna solemnizacija novih ugovora kod javnog beležnika. Time se ubrzava proces iseljenja u slučajevima kada podstanar ne želi da napusti stan po isteku ugovora. Trošak solemnizacije snosiće stanodavac i iznosiće između 50 i 150 evra, u zavisnosti od visine najamnine i trajanja ugovora. Na primer, za najamninu od 600 evra, solemnizacija ugovora na neodređeno vreme stajaće oko 110 evra.
Pri useljenju će podstanar plaćati depozit u visini jedne mesečne najamnine. Takođe, strane će sačiniti zapisnik o primopredaji stana sa opisom stanja i fotografijama svih prostorija. Stanodavac može, uz prethodnu najavu, pregledati stan do dva puta godišnje ako ugovorom nije drugačije definisano.

Zaštita porodica i aktiviranje praznih nekretnina

Posebna zaštita predviđena je za porodice sa maloletnom decom. U slučaju da se ugovor raskida bez krivnje podstanara, otkazni rok se produžava za dodatnih šest meseci. Ako dođe do kršenja ugovornih obaveza, poput neplaćanja kirije ili režija, stanodavac mora najpre uputiti pisanu opomenu i ponuditi rok za ispravku pre pokretanja iseljenja.
Tomislav Jukić, šef Uprave za sprovođenje stambene politike, istakao je da fizički ne nedostaje nekretnina, već nekretnina dostupnih na tržištu. „Nekretnine se sve više kupuju kao investicija i nema interesa da budu na tržištu. Tome je teško doskočiti u kapitalizmu i tu država nema prevelike mehanizme osim oporezivanja, a to je na jedinicama lokalne samouprave“, naglasio je Jukić.

Uticaj na tržište najma i dalji koraci

Cilj novog zakona je podstaći vlasnike praznih stanova da ih iznajmljuju na duži rok i obezbediti veću pravnu sigurnost svim učesnicima tržišta. Program priuštivog najma, kroz koji APN povezuje vlasnike stanova sa podstanarima, već se koristi kao jedan od instrumenata za aktiviranje praznih nekretnina.
Jedinice lokalne samouprave mogu određivati zone stanovanja i ograničavati izdavanje novih dozvola za turističke apartmane. Suvlasnici u stambenim zgradama dobijaju veća prava u odlučivanju o kratkoročnom najmu. Ministarstvo je najavilo da su moguća izvesna prilagođavanja do konačnog usvajanja zakona, ali ostaje fokus na povećanju broja stanova dostupnih za dugoročni najam i jačanju stabilnosti tržišta najma stanova u Hrvatskoj.