Organizatori potvrdili pobedu, takmičar nagradio pseći tim nakon prelaska cilja u Nomeu

Džesi Holms, bivši učesnik televizijskog rijalitija, ostvario je ponovnu pobedu na prestižnoj trci saonicama pasa Iditarod, koja se održava na ruti dugoj oko 1.600 kilometara kroz Aljasku. Prema informacijama koje su potvrdili organizatori događaja, Holms je sa svojim timom pasa prvi stigao na cilj u gradu Nome na obali Beringovog mora, u utorak uveče.

Zvanični start ovogodišnjeg izdanja trke održan je 8. marta u mestu Vilou, dan nakon ceremonijalnog otvaranja u Ankoridžu. Trasa je obuhvatila prelazak dva planinska venca, vožnju po zaleđenoj reci Jukon, kao i prelazak preko promenljivog leda Beringovog mora.

Po završetku trke, Holms je prema navodima lokalnih izveštaja, nagradio svoj pseći tim velikim komadima mesa, ističući pritom zahvalnost zbog podrške koju je dobijao tokom takmičenja. „Velika je čast biti ovde. Osjećam zahvalnost što sam bio deo svih ovih zajednica i što sam imao priliku da sa ovim izuzetnim timom pasa prođem kroz prelepe predele“, izjavio je Holms novinarima nakon pobede.

Holms je u prethodnom periodu bio poznat i kao član ekipe u televizijskoj seriji, a sada se upisao kao treći takmičar u istoriji Iditarod trke koji je uspeo da osvoji dve uzastopne titule. Prema podacima organizatora, ranije su sličan uspeh ostvarili Suzan Bačer (1986-1987) i Lanse Maki (2007-2008), koji su kasnije osvojili po četiri titule na ovoj trci.

U izjavi datoj pre početka trke, Holms je istakao da mu je ovogodišnje izdanje Iditaroda jedno od najvažnijih u karijeri, navodeći izazove i pritisak koji takmičenje nosi. Nema izveštaja o bezbednosnim incidentima ili problemima tokom završnice takmičenja.

Iditarod predstavlja jednu od najpoznatijih svetskih trka saonicama koje vuku psi, a trasa je inspirisana istorijskom rutom kojom je dostavljan serum za suzbijanje epidemije difterije u Nomeu 1925. godine. Trka svake godine okuplja veliki broj takmičara i timova pasa iz različitih delova Aljaske i šire, a s obzirom na zahtevne vremenske uslove, smatra se jednom od najtežih u ovom sportu.

Sud u SAD doneo odluku o ukidanju zakona, reakcije podeljene, predmet moguće stiže do Vrhovnog suda

Savezni sudija u Sjedinjenim Američkim Državama doneo je 18.03.2026. odluku kojom se ukida zakon države Arkanzas kojim se zahtevalo da Deset zapovesti budu istaknute u svim učionicama javnih škola. Odluka je doneta nakon što je sedam porodica različitih verskih i neverničkih opredeljenja podnelo tužbu protiv ovog zakona, a kao tuženi su navedeni i pojedini školski okruzi u Arkanzasu.

Zakon, koji je deo šire inicijative u nekoliko američkih saveznih država, obuhvatao je obavezu postavljanja Deset zapovesti u svim osnovnim i srednjim školama, kao i u bibliotekama. Slični propisi usvojeni su i u Luizijani i Teksasu, pri čemu su svi naišli na pravne izazove koji bi, prema navodima pravnih stručnjaka, mogli biti razmatrani na najvišem sudskom nivou u SAD.

Prema izveštajima lokalnih medija, poslednjih meseci su primećeni slučajevi postavljanja Deset zapovesti u nekoliko obrazovnih ustanova, uključujući Univerzitet Arkanzasa u Fejetvilu. Iako nije poznato koliko je škola i univerziteta ispoštovalo novi zakon, primeri izveštaja sugerišu da je praksa sprovođena u pojedinim institucijama.

Protivnici zakona ističu da je njegova primena suprotna američkom ustavu i principu odvojenosti države i crkve, dok zagovornici smatraju da Deset zapovesti imaju istorijski značaj i predstavljaju deo kulturnog nasleđa SAD. Sudija Okružnog suda SAD Timoti L. Bruks, prilikom obrazlaganja presude, naveo je da ne postoji pravno opravdanje za postavljanje Deset zapovesti u učionicama, bez obzira na to da li su objašnjene u istorijskom kontekstu.

Navedeni sudija, koji je imenovan tokom prethodne administracije, ocenio je da postavljanje ovakvih plakata nije u skladu sa sekularnim karakterom javnog obrazovanja. Odluka suda može biti predmet žalbe, a pravni eksperti procenjuju da bi pitanje ustavnosti ovakvih zakona na kraju moglo biti razmatrano pred Vrhovnim sudom SAD.

U drugim američkim državama slični zakoni takođe su predmet sudskih sporova, a javna debata o ulozi religijskih simbola u državnim institucijama ostaje aktuelna.

Nadležni organi najavili dalje mere, bez zvanične potvrde iranskih vlasti o smrti ministra obaveštajne službe

Izraelski ministar odbrane Izrael Kac izjavio je da je iranski ministar obaveštajne službe Esmail Hatib ubijen tokom noćnog vazdušnog napada u Teheranu, navodeći da se očekuju dodatne akcije protiv Irana i Hezbolaha. Incident se, prema njegovim rečima, dogodio tokom noći, a intenzitet udara na iransku teritoriju, kako tvrdi, povećava se.

Ministar Kac je dodao da su on i premijer Benjamin Netanjahu ovlastili izraelske odbrambene snage da eliminišu visoke iranske zvaničnike bez potrebe za dodatnim odobrenjem. Zvanične iranske vlasti do sada nisu potvrdile smrt Esmaila Hatiba.

Prema izjavama izraelskih predstavnika, u napadu je ciljano više značajnih iranskih ličnosti, a najavljena su i “značajna iznenađenja” koja bi, kako navode, mogla dovesti do dalje eskalacije sukoba između Izraela, Irana i Hezbolaha u Libanu.

Vlasti su saopštile da prate razvoj situacije i da će u narednim satima objaviti dodatne informacije o daljim postupcima. U kontekstu pojačanih napetosti na Bliskom istoku, izjave izraelskih zvaničnika ukazuju na mogućnost novih akcija i promenu dinamike sukoba u regionu.

“Na današnji dan očekuju se značajna iznenađenja u svim sferama koja će eskalirati rat koji vodimo protiv Irana i Hezbolaha u Libanu”, rekao je ministar Kac.