Connect with us

Domaće

Montvision kupio JAT apartmane na Kopaoniku za 5,17 miliona evra u javnom nadmetanju

Hotelijerska firma iz Kopaonika sada upravlja nekretninama od 1.884 kvadrata, uz pravo korišćenja zemljišta nacionalnog parka

Objavljeno pre

1 hour

,

Montvision kupio JAT apartmane na Kopaoniku za 5,17 miliona evra u javnom nadmetanju – prodaja JAT apartmana Foto Izvor: Pexels / Tima Miroshnichenko

Hotelijerska firma iz Kopaonika sada upravlja nekretninama od 1.884 kvadrata, uz pravo korišćenja zemljišta nacionalnog parka

Montvision Doo iz Kopaonika postao je vlasnik JAT apartmana na Kopaoniku, kupovinom u postupku javnog nadmetanja za 5.165.473 evra. Ova prodaja, koju je krajem jula 2026. godine organizovalo Ministarstvo privrede Republike Srbije, obuhvatila je 100 odsto kapitala nekadašnje državne firme, a pravo učešća imala su domaća pravna lica koja ispunjavaju stroge finansijske i delatničke uslove.

Prodaja JAT apartmana na Kopaoniku

JAT apartmani, sa površinom od 1.884 kvadratna metra, predstavljaju jedan od najpoznatijih smeštajnih kompleksa u najvećem srpskom ski-centru. Osim toga, firma ima i pravo korišćenja nad tri parcele ukupne površine od 5.189 kvadratnih metara, koje su u zoni nacionalnog parka Kopaonik. Kompleks se nalazi na svega 80 metara od žičara Pančićev vrh i Malo jezero, što ga čini atraktivnim za turističko tržište. Javna prodaja kapitala sprovedena je transparentno, a početna cena iznosila je 5.165.473 evra, što je bila i procenjena vrednost subjekta privatizacije na dan 31. decembar 2025. godine. Rok za otkup prodajne dokumentacije bio je 7. avgust 2026, a tri pravna lica podnela su zahteve za otkup dokumentacije. Međutim, samo Montvision Doo je dostavio zvaničnu ponudu do isteka roka 12. avgusta 2026.

Finansijski i regulatorni uslovi prodaje

Pravo učešća je imao svaki domaći pravni subjekt koji je u 2025. ostvario poslovni prihod od najmanje 700 miliona dinara i neto dobit, kao i registrovanu delatnost “hoteli i sličan smeštaj” pre 1. decembra 2025. godine. Ministarstvo privrede je, pre zaključenja ugovora, pribavilo pozitivno mišljenje Uprave za sprečavanje pranja novca Ministarstva finansija o nepostojanju smetnji za sklapanje ugovora. Ugovor o prodaji kapitala potpisan je 15. septembra 2026. i istog dana overen kod javnog beležnika Vladislava Todorovića. Kao rezultat ove transakcije, Montvision Doo, koja već upravlja hotelom Gorski na Kopaoniku, proširila je svoj portfolio na još jedan značajan objekat. Vlasnik kompanije je Zoran Kostić. Firma je prethodnu godinu završila sa poslovnim prihodom od 902 miliona dinara i profitom većim od 49 miliona dinara. Ovakav finansijski rezultat pokazuje stabilnost i sposobnost za dalje širenje u sektoru turizma i hotelijerstva.

Implikacije za tržište turizma i hotelijerstva

Ova kupovina JAT apartmana na Kopaoniku za 5,17 miliona evra predstavlja značajan potez za tržište hotelskog smeštaja u Srbiji. S obzirom na atraktivnu lokaciju i površinu kompleksa, očekuje se dodatno unapređenje turističke ponude na Kopaoniku. Zahvaljujući strogo definisanim uslovima prodaje, država je obezbedila da novi vlasnik ima dokazanu finansijsku stabilnost i iskustvo u sektoru. Kao rezultat, privatizacija JAT apartmana pruža primer kako javne prodaje mogu doprineti razvoju domaće privrede i podizanju konkurentnosti u turističkom sektoru.

Povezano
Pročitaj još

Domaće

Sektor obnovljivih izvora energije u Srbiji dobija 2GW baterijskih skladišta

Elektromreža Srbije potpisala ugovore za nove kapacitete, dok 11GW projekata čeka priključenje na mrežu

Objavljeno pre

13 minutes

,

September 16, 2026

Objavio:

Sektor obnovljivih izvora energije u Srbiji dobija 2GW baterijskih skladišta – obnovljivi izvori energije u Srbiji

Elektromreža Srbije potpisala ugovore za nove kapacitete, dok 11GW projekata čeka priključenje na mrežu

Obnovljivi izvori energije u Srbiji beleže snažan rast, a sektor dodatno jača dolaskom 2GW novih baterijskih skladišta. Elektromreža Srbije je potpisala ugovore kojima se obezbeđuje priključenje ovih skladišta, dok je trenutno u postupku priključenja čak 11GW novih kapaciteta iz vetra i sunca. Ovi podaci predstavljeni su na konferenciji OIE Srbija 2026, uz poruku da domaći energetski sektor hvata korak sa globalnim trendovima.

Razvoj kapaciteta iz vetra i sunca

Generalna direktorka Elektromreže Srbije Jelena Matejić istakla je da je cilj da do 2030. godine sistem raspolaže sa 3,5GW kapaciteta iz solara i vetra. Ona je naglasila da mreža ima dovoljno kapaciteta za nove projekte i da se kontinuirano razvija u skladu sa potrebama investitora. “Pozivam vas da brzo realizujete investicije. Nemojte se bojati za kapacitet mreže, ima kapaciteta, on se razvija uzimajući u obzir vaše potrebe”, izjavila je Matejićeva. U kategoriji aktivnog kupca na prenosnom sistemu trenutno je 122MW, ali taj broj, prema njenim rečima, može biti i znatno veći.

Uticaj novih regulativa i tržišni kontekst

Savetnik ministarke rudarstva i energetike Rade Mrdak izjavio je da je priključenje elektrana trenutno jedno od najvažnijih pitanja u Evropi. On je objasnio da odluka o odlaganju priključenja u Srbiji nije usmerena protiv obnovljivih izvora energije. Kapacitet solarnih i vetroelektrana u zemlji povećan je sa oko 400MW na više od 1,3GW u poslednje četiri godine. “Oživeli smo tržište sa dve uspešne aukcije, izmenili regulatorni okvir i počeli da uređujemo proceduru priključenja. Došli smo do 11GW zahteva na prenosnoj mreži, na EDS-u imamo 6GW zahteva. Trenutno imamo puno projekata i treba da sačekamo da vidimo šta će se desiti sa njima”, naglasio je Mrdak.

Izazovi i perspektive razvoja

Srbija je Svetski dan vetra 2026. dočekala sa 824MW operativnog kapaciteta iz vetra u 13 vetroelektrana, ali i sa novim regulatornim izazovima koji usporavaju razvoj. Više od 200MW vetroparkova je u izgradnji, a najveći deo od postojećih 824,2MW priključen je na prenosni sistem. U postupku priključenja nalazi se 35 projekata ukupne snage 5,8GW. Međutim, izmene Uredbe o uslovima isporuke i snabdevanja električnom energijom predviđaju da se izrada novih studija priključenja za vetar i sunce odlaže do poslednjeg kvartala 2029. godine. Ova mera donosi privremeno usporavanje sektora, ali i otvara prostor za sagledavanje buduće dinamike razvoja. Na distributivnoj mreži trenutno je 195MW solarnih elektrana, dok instalirana snaga prozjumera iznosi 131MW.

Regionalni trendovi i značaj baterijskih skladišta

Na regionalnom nivou, Crnogorski elektroprenosni sistem ima 7GW iskazanog interesovanja za priključenje, a za 3GW projekata su već potpisani ugovori, uglavnom za solarne elektrane. Konferencija OIE Srbija 2026 nastavlja da okuplja energetske lidere iz regiona, sa fokusom na baterijska skladišta, finansiranje zelene energije i nove tehnologije za pametnu mobilnost. Kontinuirane investicije u razvoj prenosne mreže ostaju ključne za integraciju novih obnovljivih kapaciteta. Kao rezultat, očekuje se dalji rast sektora obnovljivih izvora energije u Srbiji i regionu.

Pročitaj još

Domaće

Kanada uvodi carine od 15 do 50 odsto na 700 američkih proizvoda tokom trgovinskog rata

Trgovinska razmena sa SAD pala, dok saradnja sa EU raste na 130 milijardi evra uz nove investicije u odbranu

Objavljeno pre

33 minutes

,

September 16, 2026

Objavio:

Kanada uvodi carine od 15 do 50 odsto na 700 američkih proizvoda tokom trgovinskog rata – jedinstveno bezbednosno i ekonomsko savezništvo

Trgovinska razmena sa SAD pala, dok saradnja sa EU raste na 130 milijardi evra uz nove investicije u odbranu

Kanada je uvela carine od 15, 25 i 50 odsto na više od 700 američkih proizvoda, uključujući čelik, motocikle, kozmetiku i prehrambene proizvode. Ova odluka usledila je 8. septembra 2026. godine kao odgovor na carine od 50 odsto koje su Sjedinjene Američke Države uvele 22. avgusta iste godine na kanadsku robu vrednu oko 20 milijardi dolara. Ovo uključuje drvnu građu, građevinski materijal, tekstil i alkoholna pića. Kanada je, pored toga, najavila paket podrške domaćim kompanijama i radnicima u vrednosti od 7,5 milijardi kanadskih dolara.

Trgovinski rat sa SAD i posledice po kanadsku privredu

Sukob između Kanade i SAD, njenog najvećeg trgovinskog partnera, dodatno je eskalirao nakon neuspešnih pregovora. Kao rezultat, američki predsednik Donald Tramp najavio je mogućnost dodatnog udvostručavanja carina na kanadske automobile i uvođenja dažbina od 50 odsto na auto-delove od 1. januara 2027. godine. Ove mere ugrožavaju postojeće integrisane lance snabdevanja i otvaraju pitanje budućnosti trgovinskog sporazuma USMCA, koji reguliše ekonomske odnose Severne Amerike. S obzirom na to, trgovinska razmena Kanade i SAD i dalje je gotovo 880 milijardi dolara godišnje, ali su novi nameti značajno povećali neizvesnost za investitore i izvoznike.

Jedinstveno bezbednosno i ekonomsko savezništvo Kanada i EU

Uporedo sa tim, Mark Karni, kanadski premijer, najavio je jačanje saradnje sa Evropskom unijom. On je na prvom Kanadskom investicionom samitu predstavio Kanadu kao “sigurnu luku” za strani kapital i istakao mogućnost izgradnje “jedinstvenog bezbednosnog i ekonomskog savezništva” sa EU. Prema njegovim rečima, Kanada i EU razmatraju uvođenje bezviznog režima za putovanja i rad, ali su ovi razgovori još u početnoj fazi. Karni je naglasio da je Kanada jedina neevropska članica evropske inicijative za nabavku odbrambene opreme. Ove nedelje biće počasni gost Evropskog parlamenta u Strazburu, gde će pratiti obraćanje predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen o stanju EU i obratiti se evropskim poslanicima.

Rast trgovinske razmene sa EU i institucionalna partnerstva

Trgovinska razmena EU i Kanade u robi i uslugama dostigla je 130 milijardi evra prošle godine. To predstavlja rast od 80 odsto u odnosu na 2016. godinu, ali je i dalje niže od razmene sa SAD. Kanada je prva neevropska zemlja koja se priključila programu EU vrednom 150 milijardi evra za zajmove u oblasti odbrane, što omogućava kanadskim kompanijama veći pristup evropskom tržištu. Pored toga, EU i Kanada imaju sporazume o digitalnoj saradnji, istraživanju i ključnim sirovinama. Ipak, Sporazum o slobodnoj trgovini (CETA), potpisan pre gotovo 10 godina, još nisu ratifikovale Francuska, Italija, Poljska i još sedam članica EU, zbog čega svi delovi sporazuma nisu stupili na snagu.

Izazovi i perspektive kanadske ekonomije

Brisel želi da produbi saradnju sa Kanadom u oblastima energetike, ključnih sirovina, odbrane i veštačke inteligencije, ali istovremeno želi da očuva razliku između članica i partnera izvan EU. Ove promene dolaze u trenutku kada kanadska ekonomija traži nove partnere i investicije zbog povećane neizvesnosti na američkom tržištu. Kao rezultat, sve veći broj kanadskih kompanija okreće se evropskom tržištu i koristi nove mogućnosti koje otvara institucionalna saradnja sa EU. Ova strategija može dugoročno doneti stabilnost i nove investicije, posebno u sektoru naprednih tehnologija i odbrane.

Pročitaj još

Domaće

Lažni brendovi preko komunikacionih platformi oštetili korisnike u Srbiji za milijarde

Prevare putem WhatsApp-a i Facebook-a čine 70 odsto slučajeva, poverenje potrošača u digitalne kanale gotovo potpuno nestalo

Objavljeno pre

43 minutes

,

September 16, 2026

Objavio:

Lažni brendovi preko komunikacionih platformi oštetili korisnike u Srbiji za milijarde

Prevare putem WhatsApp-a i Facebook-a čine 70 odsto slučajeva, poverenje potrošača u digitalne kanale gotovo potpuno nestalo

Istraživanje kompanije Kaspersky pokazuje da lažni brendovi preko komunikacionih platformi oštetili korisnike u Srbiji za milijarde dinara. Prema podacima iz 2026. godine, imitacija brendova je među tri najčešća tipa prevara, a čak 33,2 odsto korisnika u Srbiji susrelo se sa ovakvim pokušajima. Ovi rezultati ukazuju na ozbiljan problem za domaće i globalne kompanije koje se oslanjaju na digitalnu komunikaciju.

Lažni brendovi preko komunikacionih platformi: gubitak poverenja i ekonomske posledice

Ogromna većina potrošača, čak 99 odsto, izjavljuje da nakon što su postali žrtve prevare više ne veruju nijednom obaveštenju koje dobiju digitalnim putem. Kao rezultat, legitiman kontakt kompanija sa kupcima postaje predmet sumnje, što ugrožava dugoročnu lojalnost i smanjuje efikasnost prodajnih i servisnih kanala. Štaviše, 16,4 odsto korisnika u Srbiji bilo je prevareno tri ili više puta, a prosečna žrtva doživela je poslednji incident u prethodnih šest meseci. Ovakva učestalost prevara održava nepoverenje prema digitalnim kanalima i povećava rizik od daljih gubitaka.

WhatsApp, Facebook i SMS kao glavni kanali za prevaru

Istraživanje navodi da 38,4 odsto prevara u Srbiji počinje na WhatsApp-u, dok Facebook učestvuje sa 32 odsto, a SMS i iMessage sa 27,2 odsto. Štaviše, 63 odsto prevara odvija se na više platformi pre nego što žrtve prepoznaju rizik. Ovakav pristup omogućava prevarantima da povećaju verodostojnost svojih poruka i otežavaju korisnicima da procene pouzdanost komunikacije. Osim toga, korisnici su svakodnevno izloženi velikom broju poruka, što dodatno otežava razlikovanje legitimnih i lažnih obaveštenja.

Emocionalni i finansijski uticaj na potrošače

Osim finansijskih gubitaka i ustupljenih podataka, lažni brendovi preko komunikacionih platformi izazivaju ozbiljne emocionalne posledice. Više od polovine žrtava u Srbiji izjavilo je da su nakon prevare osećali bes (57,6 odsto) i frustraciju (52,8 odsto), dok je 44,8 odsto navelo uznemirenost. Šest meseci kasnije, 43,2 odsto i dalje oseća bes, trećina frustraciju (32 odsto), a 30 odsto uznemirenost. Ova osećanja često ostaju vezana za brend čiji je identitet zloupotrebljen, što može trajno narušiti reputaciju kompanija.

Zloupotreba poverenja i masovno širenje prevara

Dve trećine ispitanika u Srbiji (66 odsto) veruje da su u prevari bili izloženi sofisticiranim porukama, uključujući one napisane uz pomoć novih tehnologija, kao i sintetičke glasove i vizuelne sadržaje koji verno imitiraju legitimne brendove. Kompanije ulažu milijarde u unapređenje korisničkog iskustva, ali su suočene sa izazovom da zlonamerne aktivnosti često prate i nadmašuju brzinu inovacija. Pored toga, reputacioni rizik i gubitak poverenja mogu dovesti do smanjenja prihoda i povećanja troškova za jačanje bezbednosti. Dugoročno, lažni brendovi preko komunikacionih platformi mogli bi da uspore rast digitalne ekonomije i zahtevaju dodatne regulatorne mere.

Pročitaj još

U Trendu