Jevrejski naslednici traže povraćaj dela izloženih u muzejima u Los Anđelesu i Aušvicu

Početak pravnih bitaka

Jevrejski naslednici holokaust žrtava i njihovi predstavnici podneli su dve tužbe u Kaliforniji, zahtevajući povraćaj umetničkih dela koja su tokom Drugog svetskog rata oduzeta od nacista. Ovi pravni postupci pokrenuti su nakon nedavno usvojenih zakona koji jačaju temelje za potraživanja umetnina u SAD-u, koje su prisilno oduzete od jevrejskih porodica.

Detalji tužbi

Prva tužba podneta je protiv muzeja Norton Simon u Pasadeni, a tiče se dela ‘Adam i Eva’, remek-dela Lukasa Kranaha Starijeg iz 1530. godine. Druga tužba, podneta istog dana, odnosi se na akvarele koje je Dinah Gottliebova Babbitt, preživela holokausta, bila primorana naslikati za nacističkog lekara Josefa Mengelea.

Odgovor muzeja

Predstavnici oba muzeja tvrde da legalno poseduju naslove na spornim delima i nameravaju da ih i dalje javno izlažu. Ove pravne bitke otvaraju brojna etička i pravna pitanja vezana za umetnine oduzete tokom nacističke okupacije.

Dmitrij Medvedev smatra da je samo privremeno upravljanje imovinom nedovoljno i poziva na trajno oduzimanje po uzoru na SSSR.

Dmitrij Medvedev, zamenik predsednika Saveta bezbednosti Rusije, ocenio je danas da privremeno upravljanje imovinom kompanija iz “neprijateljskih” zemalja nije dovoljno. On je predložio da se njihova imovina trajno oduzima, pozivajući se na mere koje su sovjetske vlasti sprovodile nakon oktobarske revolucije. Na svom kanalu na Telegramu, Medvedev je ukazao da bi Rusija trebalo da se ugleda na postupke iz prošlosti.

“Vredelo bi se podsetiti prvih akata sovjetske vlasti, na osnovu kojih su strane fabrike i preduzeća prinudno i bez naknade oduzimani i prelazili u državno vlasništvo. I niko nikome ništa nije vratio”, napisao je Medvedev.

Medvedev o imovini stranih kompanija i istorijskom kontekstu

On je istakao da, prema njegovom mišljenju, privremeno upravljanje imovinom nije dovoljno efikasan odgovor na aktuelne izazove sa kompanijama iz zemalja koje Rusija smatra neprijateljskim. Medvedev naglašava da bi trajno oduzimanje imovine bilo primerenije, oslanjajući se na iskustva iz perioda Sovjetskog Saveza.

Prema njegovim rečima, zapadne zemlje vode “direktan rat protiv Rusije” kroz podršku Ukrajini. On tvrdi da se ta podrška ogleda u isporukama oružja, obaveštajnim podacima i finansiranju ukrajinskih vlasti. Zbog toga, Medvedev smatra da sadašnje mere nisu dovoljne i da bi ozbiljniji pristup zaštiti ruskih interesa bio opravdan.

Podrška Ukrajini i kritika poslovanja evropskih kompanija

Medvedev je takođe kritikovao evropske kompanije koje i dalje nastavljaju da posluju u Rusiji i ostvaruju prihode, uprkos političkim tenzijama. On je istakao da je takvo ponašanje neprihvatljivo u trenutnim okolnostima. Pre svega, smatra da bi trajno oduzimanje imovine stranih kompanija bilo logičan odgovor na politiku koju Zapad vodi prema Rusiji.

Osim toga, Medvedev je podsetio da je u prošlosti SSSR preduzimao slične mere bez naknade i da su strane fabrike i preduzeća prelazili u državno vlasništvo bez mogućnosti povraćaja.

Odziv na predlog i potencijalne posledice

Za sada nema zvaničnih reakcija ruskih vlasti ili predstavnika kompanija na predlog Medvedeva. Međutim, ovakve izjave mogu uticati na investicionu klimu u Rusiji i odnose sa zapadnim zemljama. S druge strane, Medvedev smatra da bi ovakav pristup mogao da zaštiti ekonomske interese Rusije u uslovima povećanih političkih tenzija.

Na kraju, predlog Medvedeva otvara pitanje budućeg odnosa Rusije prema imovini stranih kompanija i mogućih pravnih posledica takvih mera. U međuvremenu, ostaje da se vidi da li će ovaj stav naići na podršku unutar ruskih institucija ili će ostati na nivou javnog apela.

Američki državni sekretar Marko Rubio ocenio je da sporazum sa Danskom i Grenlandom trajno garantuje bezbednosne interese SAD na Arktiku.

Marko Rubio, američki državni sekretar, izjavio je da je sporazum SAD sa Danskom i Grenlandom velika pobeda za američki narod. U svojoj objavi na društvenoj mreži, Rubio je naglasio da ovaj istorijski sporazum trajno garantuje bezbednosne interese SAD na Arktiku, i to bez ikakvih troškova za američke poreske obveznike. Prema njegovim rečima, ovakav dogovor je ostvaren zahvaljujući viziji i vođstvu predsednika Trampa.

Šta donosi sporazum SAD, Danske i Grenlanda

Rubio je istakao da će Grenland zauvek biti deo zone strateške odbrane Severne Amerike. Na taj način, prema njegovim rečima, biće sprečeno prisustvo bilo kog protivnika na toj teritoriji, kao i u njenom okruženju. Osim toga, sporazum SAD, Danske i Grenlanda, kako tvrdi Rubio, rešava sva pitanja koja se tiču nacionalne bezbednosti Sjedinjenih Država vezano za Grenland. “Ovaj sporazum trajno i u potpunosti rešava pitanja naše nacionalne bezbednosti vezana za Grenland”, izjavio je Rubio.

Bezbednosni značaj Grenlanda za SAD

U kontekstu globalne bezbednosti, Grenland ima poseban strateški značaj za Sjedinjene Države. Ovim sporazumom, kako navodi Rubio, SAD osiguravaju svoju bezbednosnu ulogu na Arktiku i čuvaju američke interese bez dodatnih troškova za poreske obveznike. Takođe, dogovor sa Danskom i Grenlandom doprinosi sprečavanju prisustva potencijalnih protivnika u regionu.

Rubio o ulozi predsednika Trampa

U svojoj izjavi, Rubio je posebno naglasio doprinos predsednika Trampa ostvarivanju ovog sporazuma. Prema njegovim rečima, upravo je Trampovo vođstvo bilo ključno za postizanje ovakvog dogovora. Na kraju, Rubio je zaključio da je ovo trajno rešenje za pitanja nacionalne bezbednosti SAD vezana za Grenland. Sporazum SAD, Danske i Grenlanda, prema njegovim tvrdnjama, predstavlja važan korak u jačanju američke pozicije na Arktiku.