Nekoliko putničkih aviona preusmereno je na alternativne aerodrome nakon anonimnih dojava o bombama, a vojne snage su reagovale prema bezbednosnim protokolima.

Nekoliko aviona širom Evrope danas je prinudno sletelo zbog pretnji bombom, što je izazvalo uzbunu na nebu i pokrenulo reakciju vojnih snaga. Prema saopštenju, incidenti su zabeleženi iznad više država, a bezbednosne službe trenutno proveravaju sve navode.

Prema dostupnim informacijama, avion finske avio-kompanije Finer na letu Helsinki-Rim je jutros oko 9.30 časova preusmeren na rimski aerodrom Fjumičino. Letelicu su dočekali pripadnici italijanskog ratnog vazduhoplovstva, a policija je odmah započela proveru sadržaja aviona. Prema izvorima sa aerodroma, ove mere nisu uticale na redovan rad aerodroma.

Preusmeravanja i reakcije na pretnje bombom

Pored toga, let kompanije Viz Er na relaciji Milano-Varšava preusmeren je u Beč zbog pretnje bombom. Kako je navedeno u saopštenju avio-kompanije, preusmeravanje je sprovedeno u skladu sa svim potrebnim bezbednosnim protokolima. Bezbednost putnika i posade bila je glavni prioritet tokom ove akcije.

“Viz Er u potpunosti sarađuje sa nadležnim organima i preduzima sve neophodne mere kako bi se osigurala bezbednost svih u avionu. Bezbednost i sigurnost naših putnika i članova posade ostaje naš glavni prioritet”, navodi se u saopštenju kompanije.

Takođe, avion Erbas A320 irske kompanije Aer Lingus koji je leteo na liniji Dablin-Rim preusmeren je u vojnu bazu Francuskog ratnog vazduhoplovstva i svemirskih snaga Evre u Normandiji. Slične mere su preduzete i nad ovim avionom kako bi se otklonile sve moguće opasnosti.

Incidenti u Bugarskoj: tri aviona prinudno sletela

U Bugarskoj su nakon anonimnih dojava o bombama tri aviona bila prinuđena da slete. Prema izjavama neimenovanih ministara, dva aviona – jedan koji je poleteo iz Kopenhagena, drugi iz Madrida – sletela su na aerodrom u Sofiji. Treći avion, koji je poletio iz Londona, prinudno je sleteo u Plovdiv.

Zvanične institucije ističu da su sve procedure sprovedene u skladu sa međunarodnim standardima bezbednosti. Iako su pretnje izazvale zabrinutost među putnicima i posadom, prema dosadašnjim informacijama, nije bilo povređenih niti prekida u radu ključnih aerodroma.

Bezbednosne mere i istrage u toku

Istrage o slučajevima pretnji bombom na evropskom nebu su u toku, a nadležne službe nastavljaju sa proverama i analizama. Kako navode zvaničnici, prioritet je očuvanje bezbednosti svih putnika i osoblja, dok se svi letovi i dalje odvijaju u skladu sa utvrđenim protokolima.

Zbog toga, situacija sa pretnjama bombom na evropskim letovima ostaje pod nadzorom, a javnost se poziva na strpljenje dok traju provere i istražni postupci.

Vozači u Italiji bi mogli biti kažnjeni sa do 160 evra ako u levoj traci voze sporije od 100 km/h, prema najavljenoj reformi.

Najavljena reforma saobraćajnih pravila u Italiji donosi novo ograničenje: na određenim autoputevima biće uvedena minimalna dozvoljena brzina od 100 km/h za vozače u krajnjoj levoj traci. Prema novom predlogu, vozači koji bez opravdanog razloga voze ispod te brzine mogli bi biti kažnjeni novčanom kaznom od 40 do 160 evra. Ova inicijativa deo je šire izmene propisa koje je Ministarsko veće Italije usvojilo 13. oktobra 2026. godine i koje tek treba da prođu parlamentarnu proceduru.

Predlog minimalne dozvoljene brzine važiće samo na autoputevima sa najmanje tri saobraćajne trake u jednom smeru, gde je dozvoljena vožnja u paralelnim kolonama. Pravilo bi se odnosilo na krajnju levu traku, uz središnju zaštitnu ogradu. Na autoputevima sa dve trake u jednom smeru, kao i na drugim trakama, ovo ograničenje ne bi bilo primenjeno.

Minimalna brzina na autoputu: izuzeci i posebni slučajevi

Zanimljivo je da predloženi zakon predviđa i niz izuzetaka. U slučaju gustog saobraćaja, smanjene vidljivosti, jake kiše, saobraćajnih nesreća ili radova na putu, vozači bi i dalje mogli da voze ispod 100 km/h u levoj traci bez rizika od kazne. Takođe, ako saobraćajna signalizacija nalaže drugačiju brzinu, to će imati prednost u odnosu na novo pravilo. Na ovaj način, cilj izmene nije kažnjavanje vozača koji zbog uslova ne mogu da voze brže, već onih koji neopravdano usporavaju tok saobraćaja.

Italijanski zakon već sada propisuje da vozači treba da koriste krajnju desnu slobodnu traku i da ne smeju da voze toliko sporo da ometaju saobraćaj. Sa novim predlogom, propisi bi postali još precizniji, jer bi se uvela konkretna granica minimalne brzine.

Kako se regulše spora vožnja u Sloveniji

Pitanje “minimalna brzina na autoputu” aktuelno je i u drugim evropskim zemljama. Na primer, u Sloveniji važi pravilo vožnje desnom trakom, dok je leva rezervisana za preticanje. Ipak, slovenački zakon ne propisuje opštu minimalnu brzinu od 100 km/h u preticajnoj traci, što ovu najavljenu meru u Italiji čini jedinstvenom u regionu.

Za sada, ova promena ostaje na nivou predloga koji mora proći kroz parlamentarnu proceduru. Konačan tekst zakona može se još promeniti, a nova pravila neće važiti dok reforma ne bude usvojena i objavljena. Ipak, ova najava pokrenula je raspravu među vozačima i stručnjacima o tome kako povećati protočnost saobraćaja i smanjiti nervozu na autoputevima.

Objavljene privatne poruke Emanuela Makrona otkrivaju njegovo viđenje glasina o supruzi, kao i stavove o političkim protivnicima.

Privatne poruke francuskog predsednika Emanuela Makrona postale su dostupne javnosti kroz novu knjigu Fransoaz Degoa. Ova prepiska, razmenjena putem aplikacije Telegram tokom leta 2024. godine, baca svetlo na to šta Makron zaista misli o glasinama u vezi sa svojom suprugom, ali i kako procenjuje političku scenu u Francuskoj. Zbirka poruka pod naslovom “Svi ste previše strogi prema meni” posebno ističe period kada je Brižit Makron bila meta teorija zavere koje su sugerisale da je ona transrodna osoba.

Makron je u jednoj od poruka izričito zahvalio Degoa na javnoj odbrani njegove supruge, naglašavajući važnost podrške bez obzira na političke razlike. “Hvala vam, a i moja supruga vam zahvaljuje. Bez obzira na političke razlike, vaše reči su važne”, napisao je, potpisavši se inicijalima “EM”. Degoa je iskoristila tu priliku da nastavi razgovor, što je dovelo do razmene mišljenja o aktuelnim političkim pitanjima.

Makron o glasinama i političkim previranjima

U objavljenim porukama, Makron komentariše kako je njegova odluka o raspuštanju parlamenta bila teška, ali prema njegovom mišljenju, neophodna. On ističe da nije imao nameru da poveri formiranje vlade koaliciji “Novi narodni front”, iako je ta koalicija pobedila na parlamentarnim izborima 2024. godine. U jednoj od poruka piše: “Samo ona, i svi vi, verujete da bi ona jednog dana mogla da stigne do Matinjona”, misleći na Lusi Kaste, kandidatkinju levice za premijerku.

S druge strane, Makron je siguran da je raspuštanje parlamenta zaustavilo desničarsko “Nacionalno okupljanje” (RN), iako priznaje da je taj potez otežao drugu polovinu njegovog mandata. “To raspuštanje, koje me je skupo koštalo u svakom pogledu, ipak je uspelo da zaustavi RN. U to sam siguran. Bili su spremni za jesen, ali ne i za jun”, navodi se u njegovoj poruci.

Stavovi o saradnicima i budućnosti

Makron u privatnim porukama ocenjuje i svoje saradnike i političke protivnike. O Gabrijelu Atalu kaže: “Dali smo mu previše. Stalno. Daleko previše.” Kada je reč o stranci “Nepokorena Francuska” Žan-Lika Melanšona, predsednik smatra da je njihova strategija “luda”, ali dodaje da ne veruje u njen uspeh.

Ipak, pohvalno govori o Olivijeu Foru, prvom sekretaru Socijalističke partije, ocenjujući ga kao “dobrog momka” i sugerišući da bi trebalo da se kandiduje. Makron direktno ohrabruje Fora rečima: “Hajde, mora da povuče potez. Mora da krene u napad; može on da izađe na kraj sa ‘Melušem’. Ja sam se lično nosio s njim, nije lako, ali je izvodljivo.”

U razgovoru sa Degoa, Makron izražava i nezadovoljstvo načinom na koji ga mediji predstavljaju, ističući da novinari često analiziraju njegove poteze, a da ga lično nisu upoznali. On navodi: “Tri članka ne čine nikakvu razliku”, i žali se na preoštre tekstove, ali i na one koji novinarima dostavljaju poverljive informacije.

Život posle predsedničkog mandata

Kako se približava kraj njegovog drugog mandata, Makron razmišlja o postignućima i budućnosti. On podseća da tokom osam godina Francuska beleži napredak, naročito u borbi protiv separatizma i poboljšanju kupovne moći. Iako ne iznosi detalje o svojim planovima posle Jelisejske palate, Makron kategorički odbacuje spekulacije o radu za milijardera Gzavjea Nijela ili za druge bogate pojedince. “Potpuna, apsolutna besmislica. Neću raditi ni za koga. Radije bih imao mali prostor za sebe, nego veliki prostor u tuđem domu. U svakom slučaju, ako i uđem u poslovni svet, biće to moj sopstveni poduhvat”, istakao je Makron.

Na ovaj način, privatne poruke Emanuela Makrona osvetljavaju njegove stavove o glasine o supruzi, političkim rivalima i budućnosti nakon isteka predsedničkog mandata.