Pet osoba pronađeno je živo posle nesreće, dok se za 67 nestalih i dalje traga, saopštili su zvaničnici.

Spasilačka operacija nakon železničke nesreće u Španiji se nastavlja i trećeg dana, a timovi ulažu napore da pronađu nestale. Od 72 osobe koje su se vodile kao nestale, pet je pronađeno živo. Prema poslednjem saopštenju predsednika regionalne vlade Kastilje-La Manče, Emilijana Garsije-Pahea, od te petorice troje je nedavno locirano, dok se dvoje nalazi u bolnicama. Jedna osoba, prema istom izvoru, zapravo se nije ni ukrcala u voz, što je utvrđeno tokom istrage.

Broj potvrđenih smrtnih slučajeva u nesreći i dalje iznosi 69. Međutim, zvaničnici upozoravaju da bi ova brojka mogla da poraste nakon što se završi DNK identifikacija pronađenih ljudskih ostataka. Garsija-Pahe je istakao da broj smrtnih slučajeva ostaje 69, oslanjajući se na podatke koje su proverile sudske vlasti i Civilna garda. Takođe je naveo da postoji 70 prijava o nestalim osobama, što ukazuje na mogućnost da konačan broj smrtnih slučajeva pređe 70.

Detalji spasilačke operacije i status nestalih osoba

Trenutno se za 67 osoba još uvek traga. Među nestalima se nalazi 14 stranih državljana iz više zemalja, među kojima su Argentina, Australija, Kanada, Sjedinjene Države, Francuska, Japan, Meksiko, Češka Republika, Tunis i Venecuela. Ove informacije su potvrđene tokom današnje konferencije za novinare na kojoj su zajedno govorili Garsija-Pahe i španski premijer Pedro Sančez nakon sastanka Centra za koordinaciju civilne zaštite (CECOPI).

Prema izjavama Garsije-Pahea, pronađeno je 31 vreća sa delimičnim ljudskim ostacima, a prikupljanje i identifikacija predstavljaju izuzetno složen proces. On je priznao da je DNK analiza ključna za precizno utvrđivanje identiteta žrtava i konačnog broja stradalih, ali da će rezultati biti poznati tek kada se obradi sav prikupljeni materijal.

Spasilačka operacija traje treći dan

Spasilačka operacija u mestu Urda sinoć je završena trećeg dana, ali su aktivnosti nastavljene danas. Timovi civilne zaštite, policije i drugih službi rade u izuzetno teškim uslovima zbog složenosti terena i stanja ostataka voza.

Pored toga, zvaničnici apelovali su na porodice nestalih da budu strpljive dok traje proces identifikacije. Takođe, naglašeno je da je prioritet da se pronađu svi nestali i pruži podrška porodicama pogođenim ovom tragedijom.

Železnička nesreća u Španiji ostaje u fokusu javnosti, a spasilačka operacija traje dok se za 67 osoba još uvek traga.

Predsednik Karol Navrocki prekinuo putovanje zbog napetosti, policija privela demonstrante ispred Ustavnog suda

Poljska se suočava sa ozbiljnom institucionalnom i ustavnom krizom, dok napetost na ulicama Varšave, izazvana napadom na Ustavni sud, privlači pažnju domaće i međunarodne javnosti. Prema saopštenju, u petak, 30. oktobra, došlo je do napada na Ustavni sud u glavnom gradu, a policija je bila primorana da interveniše i privede nekoliko demonstranata.

Tenzije su eskalirale kada su desetine građana protestovale ispred zgrade Ustavnog suda, izražavajući nezadovoljstvo zbog suspenzije predsednika najvišeg suda. Policija je saopštila da je deo demonstranata pokušao da probije ogradu, dok su drugi bacali predmete na policajce. Kao rezultat toga, privedene su tri osobe, a obezbeđenje oko institucije je pojačano.

Navrocki u centru ustavne krize

Predsednik Karol Navrocki prekinuo je putovanje u Senegal i vratio se u Varšavu. Na društvenoj mreži Iks izjavio je: „U ovakvom trenutku predsednik mora da bude u Poljskoj. Prekidam putovanje u Senegal. Vraćam se.” Ovaj potez dodatno je pojačao pažnju javnosti i pokazao ozbiljnost situacije oko napada na Ustavni sud.

Krizu je izazvao sukob između predsednika i proevropske vlade premijera Donalda Tuska, posebno oko kontrole nad najvišim pravosudnim institucijama. Ustavni sud je već duže vreme žarišna tačka političkih neslaganja, a napad na Ustavni sud ove nedelje označio je novu fazu konflikta između vlasti i opozicije.

Kontekst političkog sukoba u Poljskoj

Kritičari u Poljskoj i Evropskoj uniji optužuju opozicionu stranku Pravo i pravda (PiS), koja je upravljala zemljom od 2015. do 2023. godine, da je uspostavila političku kontrolu nad ključnim pravosudnim institucijama, uključujući i Ustavni sud. Zbog toga su reforme koje je PiS sproveo dovele do novčanih kazni Evropske unije protiv Poljske.

Sa druge strane, proevropska vlada Donalda Tuska je 2023. godine došla na vlast sa obećanjem da će obnoviti nezavisnost pravosuđa. Međutim, svaki pokušaj reformi blokiran je vetom predsednika koji su bliski PiS-u, među kojima je i Karol Navrocki. Napad na Ustavni sud dodatno je produbio krizu i naglasio značaj institucija u političkom životu zemlje.

Reakcije i posledice nakon napada na Ustavni sud

Informacija o suspenziji predsednika Ustavnog tribunala, Bogdana Švjenčkovskog, pojavila se na zvaničnom sajtu suda oko 18 časova po lokalnom vremenu. Nedugo potom, sajt suda prestao je sa radom, što je izazvalo dodatnu zabunu. U međuvremenu, policija je nastavila sa pojačanim obezbeđenjem, a građani su ostali podeljeni oko daljeg razvoja situacije.

Napad na Ustavni sud u Poljskoj ukazuje na duboke podele u društvu i izaziva pitanja o budućnosti pravosudnih institucija. S obzirom na intenzitet protesta i političkog sukoba, očekuje se da će naredni dani doneti nove izazove za sve aktere na političkoj sceni.

Demonstranti u više od 40 gradova Italije traže veće plate i jače javne službe, dok protesti protiču uz povremene tenzije.

Desetine hiljada ljudi okupilo se danas širom Italije zbog generalnog štrajka koji je proglasio sindikat Unione sindaskale di baze. Ovaj generalni štrajk u Italiji obuhvatio je studente, radnike i lučke radnike iz više od 40 gradova, a centralni zahtevi demonstranata su veće plate i snažnije javne službe. Protesti su usmereni i protiv rasta troškova života, kao i povećanih izdvajanja za vojsku, prema saopštenju organizatora.

U Torinu, policija je koristila vodene topove kako bi sprečila studente i pripadnike levih grupa da probiju bezbednosne kordone oko zgrade prefekture. Iako su protesti većinom bili mirni, na pojedinim mestima zabeležene su tenzije. Velika masa prošla je pored Koloseuma u Rimu, a demonstranti su najavili da planiraju da tokom vikenda postave šatore i ostanu na toj lokaciji.

Protesti i reakcija policije u više gradova

Na ulicama su se povremeno mogle videti zapaljene kante za đubre i razbacan otpad. Tokom večernjih sati, veća grupa demonstranata pokušala je da se uputi prema zgradi parlamenta, ali ih je policija rasterala vodenim topovima. Prema zvaničnim informacijama, osmoro ljudi je uhapšeno nakon što su nekoliko puta pokušali da probiju policijske barikade.

U Milanu, protestanti su izašli na kružni put oko grada, a svoj skup završili su ispred zgrade Politehničkog fakulteta Univerziteta Milano. Neki su nosili baklje i palili objekte na ulicama. Osim toga, oko 15.000 lučkih radnika, studenata i drugih demonstranata ušlo je u luku Đenova kako bi se pridružili protestima protiv korišćenja luka za transport oružja. Na taj način je ukazano na gubitke pomoraca u konfliktima od Persijskog zaliva do Crnog mora.

Talas protesta širom Evrope

Generalni štrajk u Italiji deo je šireg talasa demonstracija koji je zahvatio i druge evropske zemlje, među kojima su Francuska, Španija, Belgija i Albanija. Pored zahteva za veće plate i jače javne službe, protesti su reakcija na rastuće troškove života, što je zajednički motiv širom kontinenta. U prethodnim demonstracijama ovog meseca zabeleženi su sukobi sa policijom, pljačke prodavnica i oštećenja imovine, ali su današnji skupovi, prema informacijama organizatora, uglavnom protekli mirno uz izuzetke u pojedinim gradovima.

Kroz generalni štrajk u Italiji učesnici su jasno istakli svoje zahteve, a događaji iz više gradova ukazuju na nastavak nezadovoljstva zbog ekonomske i socijalne situacije.