Nakon skoro dvadeset godina pauze, služenje vojnog roka u Srbiji ponovo će biti obavezno od marta 2027. godine, a prvi na listi su mladići rođeni 2006. godine.

Obavezni vojni rok u Srbiji uskoro ponovo postaje realnost, a mladići rođeni 2006. godine biće prvi koji će dobiti pozive za služenje. Prema poslednjoj najavi, služenje vojnog roka trebalo bi da počne u martu 2027. godine, kako je izjavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić posle prikaza sposobnosti Vojske Srbije na Pešteru. Država, Ministarstvo odbrane i Vojska Srbije su, prema njegovim rečima, spremni za povratak ovog sistema.

Vučić je naveo da je sve spremno i da očekuje da služenje vojnog roka „od marta ide normalno“. Tokom obraćanja istakao je i trajanje vojnog roka — 75 dana, što smatra dovoljnim periodom da mladi steknu odgovornost, ozbiljnost i posvećenost. “To je malo dana, to je 75 dana, ništa, ali će mnogo značiti u smislu dobijanja odgovornosti, ozbiljnosti, posvećenosti i, rekao bih, čak i odrastanja, pre svega za naše mladiće”, izjavio je predsednik.

Ko će prvi dobiti poziv za vojsku?

Podsećamo, prema najavama stručnjaka i nadležnih, plave koverte prvo će stići na adrese mladića rođenih 2006. godine. To znači da će oni koji su napunili 18 godina biti prvi na spisku za obavezno služenje. S druge strane, prema postojećoj regulativi, vojni rok biće obavezan za muškarce starosti od 18 do 30 godina, što će u budućnosti obuhvatiti i kasnije godišta.

Takođe, prema izjavama nadležnih, obavezno služenje vojnog roka moglo bi da utiče i na razvoj lokalnih zajednica, posebno u gradovima gde se nalaze kasarne. “Mislim da je to važno i za razvoj naših gradova, posebno u pograničnim područjima, dakle od Pirota, Priboja do Sombora. To vam je, kada imate takvu vrstu kasarni, kao da imate fabriku u tom gradu i verujem da će tim ljudima i tim gradovima mnogo značiti”, rekao je Vučić.

Šta regrute čeka u kasarnama od marta?

Mladiće koji budu pozvani na obavezni vojni rok očekuje period od 75 dana provedenih u kasarnama. Pre svega, služenje vojnog roka podrazumeva sticanje osnovnih vojnih znanja i veština, kroz svakodnevne aktivnosti i obuke. Kako je naglašeno, iako je period kraći u odnosu na nekadašnji vojni rok, cilj je da mladi steknu osećaj odgovornosti i ozbiljnosti, ali i da doprinesu ličnom razvoju.

Osim toga, ponovo uvođenje obaveznog vojnog roka imaće uticaj i na gradove u kojima funkcionišu kasarne. Poseban akcenat biće na pograničnim područjima, gde je prisustvo vojske značajno za lokalnu zajednicu. Na taj način, služenje vojnog roka ne predstavlja samo ličnu obavezu, već i širu društvenu korist.

Na kraju, povratak obaveznog služenja vojnog roka u Srbiji predstavlja važan korak kako za mlade, tako i za razvoj vojnih i lokalnih kapaciteta. Svi detalji o proceduri i tačnim rokovima biće objavljeni u narednim mesecima, a mladići koji ulaze u punoletstvo mogu očekivati da će uskoro biti uvršteni na liste za regrutaciju.

Prema najavi meteorologa, u Srbiji se od 23. septembra očekuje prvi sneg na Kopaoniku, uz sveža jutra i promenljivo vreme.

Najava da prvi sneg stiže na Kopaonik donosi značajnu promenu vremenskih prilika u Srbiji. Prema prognozi Republičkog hidrometeorološkog zavoda, narednih dana očekuju nas sveža jutra, dok će dnevna temperatura ostati u okvirima prosečnih vrednosti za ovo doba godine. Prvi sneg na Kopaoniku mogao bi da padne već 23. septembra, čime će zimske scene zameniti letnje temperature koje su do sada vladale širom zemlje.

Tokom ovog perioda, živa u termometru u većini mesta kretaće se između 23 i 29 stepeni. Ipak, prema najavi RHMZ-a, postoji mogućnost za kišu, pljuskove i grmljavinu, što dodatno naglašava promenljivost vremena. Prolazno naoblačenje će danas ujutru i pre podne zahvatiti Vojvodinu, zapadnu i jugozapadnu Srbiju, a tokom dana proširiće se i na ostale krajeve.

Prvi sneg stiže na Kopaonik: detalji prognoze za naredne dane

Kiša i kratkotrajni pljuskovi očekuju se uglavnom u Vojvodini i jugozapadnoj Srbiji, dok će se uveče i tokom noći padavinska zona proširiti na zapadne i centralne krajeve. Duvaće slab do umeren severozapadni vetar. Minimalna jutarnja temperatura biće od sedam do 14 stepeni, a najviša dnevna između 22 i 27 stepeni.

U narednim danima, prema saopštenju RHMZ-a, nastaviće se sveža jutra, dok će dnevne temperature biti u okviru proseka za septembar. “Narednih dana jutra sveža, dok će dnevna temperatura biti u okviru prosečnih vrednosti za ovaj period godine, u većini mesta od 23 do 29 stepeni Celzijusovih”, navodi se u zvaničnoj prognozi.

Vreme će ostati promenljivo, sa smenom oblaka i sunčanih intervala, a većinu dana biće suvo. Potpuna stabilnost se ne očekuje, jer je prognozirano još jedno prolazno naoblačenje krajem sedmice, praćeno kišom i lokalnim pljuskovima sa grmljavinom.

Ivan Ristić najavljuje: sneg na Kopaoniku i Goliji oko 23. septembra

Ivan Ristić, koji se bavi meteorologijom, na svom profilu na društvenim mrežama najavio je još jače zahlađenje u trećoj dekadi septembra. “Prvi nagoveštaji još jačeg zahlađenja u trećoj dekadi septembra, negde oko samog početka jeseni 23. septembra, na mapama se vidi i prvi sneg na Kopaoniku i Goliji”, naveo je Ristić.

Takođe, prema njegovoj najavi, Srbiju narednih dana očekuje smena rane jeseni i poznog leta, pa će građani na planinama moći da očekuju i prve pahulje, dok će ostatak zemlje osetiti značajno osveženje. Na taj način, dolazak snega na Kopaonik označiće početak hladnijeg perioda u godini.

Kao rezultat ovih promena, građani bi trebalo da prate najnovije meteorološke izveštaje i pripreme se za nagle promene vremena, naročito oni koji planiraju boravak na planinama.

Srpska pravoslavna crkva danas obeležava crkvenu novu godinu i praznik Prepodobnog Simeona Stolpnika, posebno poštovanog među zemljoradnicima.

Danas vernici širom zemlje slave crkvenu novu godinu, značajan datum u pravoslavnom kalendaru koji označava početak novog liturgijskog ciklusa. Istovremeno, Srpska pravoslavna crkva podseća na svetitelja Prepodobnog Simeona Stolpnika, čije ime se posebno vezuje za zemljoradnike i molitve za plodnu godinu. Ovaj praznik, prema julijanskom kalendaru, pada 1. septembra, odnosno 14. septembra po građanskom.

Crkvena nova godina nije isto što i građanska, a u pravoslavnom predanju septembar nosi simboliku zahvale za plodove zemlje. Takođe, ovaj period označava novi početak unutar crkvene tradicije. U hramovima se danas uznose molitve za mir, blagostanje i rodnu godinu. Prema tradiciji, vernici se okupljaju i zahvaljuju za sve što je prošla godina donela, dok u novoj traže Božiji blagoslov.

Simbolika praznika i značaj za vernike

Za crkvenu novu godinu vezuje se i praznik Prepodobnog Simeona Stolpnika, poznatog po svom asketskom životu i čudotvorstvu. Sveti Simeon je bio podvižnik iz Sirije koji je godine proveo na stubu u neprekidnoj molitvi i postu. Njegov život ostao je primer istrajnosti u veri, a prema predanju, čak je i životinjama pomagao, što je zabeleženo kroz priču o zmiji koju je izlečio.

Zbog toga mnogi zemljoradnici i danas posebno poštuju ovog svetitelja. U nekim krajevima Srbije običaj je da se seme namenjeno za setvu odnese u crkvu na osvećenje. Vernici veruju da crkvena nova godina i molitva upućena na ovaj dan donose rodnu godinu i blagostanje.

Tradicija i molitva za plodnu godinu

Naziv Indikt, koji se vezuje za crkvenu novu godinu, potiče iz rimskog administrativnog sistema, a označavao je početak petnaestogodišnjeg ciklusa. Crkva je preuzela ovaj datum kao početak bogoslužbenog kruga. Osim toga, od 1989. godine, na inicijativu Vaseljenske patrijaršije, ovaj dan je proglašen i danom molitve za zaštitu Božije tvorevine i životne sredine.

U narodu, kako se navodi u predanju, na crkvenu novu godinu posmatralo se kakav je mesec, jer se verovalo da to može nagovestiti kakva će biti godina za useve i porodicu. Zbog toga je praznik ostao duboko ukorenjen u životu sela i zemljoradnika.

Prepodobni Simeon Stolpnik i njegov podvig

Prepodobni Simeon Stolpnik rođen je u Siriji i kao mladić se zamonašio, povukavši se kasnije na stub. Prvi stub bio je nizak, ali je kasnije izgrađen viši od 15 metara, na kojem je proveo godine u molitvi i postu. Glas o njegovom podvigu brzo se proširio, pa su mu dolazili i siromašni i vladari, tražeći savet i molitvu. Njegova istrajnost i posvećenost postali su primer za mnoge hrišćane.

Sveti Simeon Stolpnik preminuo je 459. godine. U njegovu čast kasnije je podignut veliki manastirski kompleks sa crkvom koja nosi njegovo ime. Njegov život ostaje simbol vere, dobrote i saosećanja prema svemu stvorenome.

Crkvena nova godina, zajedno sa praznikom Prepodobnog Simeona Stolpnika, i danas ima posebno mesto u životu pravoslavnih vernika. Tako se kroz molitvu i blagoslov, ali i zahvalnost za plodove zemlje, obeležava početak novog godišnjeg kruga u crkvenom kalendaru.