Ako tokom vožnje primetite da volan počinje blago da vibrira, ali samo pri određenoj brzini, to nije nešto što treba potpuno ignorisati. Zanimljivo je da vibracija često može da se pojavi samo u određenom rasponu brzine, a zatim da oslabi ili nestane.

Jedan od čestih razloga je nebalansiran točak. Kada masa nije ravnomerno raspoređena oko točka, pri određenoj brzini mogu nastati vibracije koje se prenose kroz sistem upravljanja sve do volana.

Uzrok mogu biti i deformisana felna, problem sa gumom ili nepravilno podešena geometrija trapa. Zato se vibracija ne mora osećati pri svakom ubrzanju, već može postati izražena tek kada automobil dostigne određenu brzinu.

Posebno je važno obratiti pažnju ako se problem pojavio iznenada ili se vremenom pogoršava. Pregled guma, točkova i trapa može otkriti uzrok pre nego što problem postane ozbiljniji.

Ako volan vibrira samo pri određenoj brzini, automobil vam možda upravo kroz taj neobičan simptom pokazuje da nešto nije u idealnom stanju.

Sigurno vam se nekada učinilo da vam telefon vibrira u džepu, posegnuli ste da proverite poruku, a onda shvatili da nema nikakvog obaveštenja. Iako deluje kao da je telefon „sam od sebe“ zavibrirao, uzrok je često u načinu na koji naš mozak obrađuje senzacije.

Ova pojava poznata je kao sindrom fantomske vibracije. Najčešće se javlja kod ljudi koji su navikli da često proveravaju telefon i očekuju poruke, pozive ili druga obaveštenja.

Mozak ne obrađuje svaki signal iz tela potpuno precizno. Dodir odeće, pomeranje telefona, mišića ili čak blagi pritisak u džepu ponekad može da bude protumačen kao poznata vibracija telefona.

Važnu ulogu ima i očekivanje. Ako tokom dana često čekamo poruku ili smo navikli da telefon stalno obaveštava o nečemu, mozak postaje posebno osetljiv na slične nadražaje.

Zato sledeći put kada posegnete za telefonom, a poruke nema, ne znači da ste to umislili. Vaš mozak je možda samo pogrešno protumačio sasvim običan telesni ili spoljašnji signal.

Dok hodamo ulicom, pored nas može proći desetine automobila, a ipak će nam pažnju najčešće privući onaj koji je neobičan, veoma skup, starinski ili potpuno drugačiji od ostalih.

To nije slučajno – naš mozak je posebno osetljiv na ono što odstupa od očekivanog.

Kada se oko nas stalno ponavljaju isti ili slični prizori, mozak ne mora da obrađuje svaki detalj. Automobili, zgrade, prolaznici i saobraćaj postaju deo „pozadine“. Međutim, čim se pojavi nešto što se razlikuje od uobičajenog, pažnja se automatski usmerava ka tome.

Neobičan automobil može privući pažnju zbog boje, oblika, veličine, zvuka ili jednostavno zato što ga ne viđamo često. Mozak takvu pojavu registruje kao novu informaciju i daje joj veći značaj.

Zanimljivo je da ista stvar ne mora privući pažnju svakoga. Nekome će pogled odmah otići ka sportskom automobilu, drugome ka starom modelu, dok će neko treći primetiti potpuno drugačiji detalj. Naša interesovanja utiču na to šta ćemo izdvojiti iz okruženja.

Zato često ne primećujemo ono što je najbrojnije, već ono što je najdrugačije.

Deset običnih automobila za naš mozak mogu postati samo deo ulice, dok jedan neobičan može biti dovoljan da okrenemo glavu i zapamtimo ga.