Pržena hrana, beli hleb i sokovi mogu uticati na nivo šećera kod žena sa dijabetesom

Dijabetes pogađa sve više žena širom sveta, a pravilna ishrana je ključna za očuvanje zdravlja. Mnoge čitateljke se pitaju šta ishrana kod dijabetesa zaista podrazumeva i koje namirnice treba izbegavati svakog dana. Pre svega, stručnjaci ističu da izbegavanje određenih namirnica može pomoći u održavanju stabilnog nivoa šećera u krvi.

Kako izbegavanje pržene hrane i belog hleba utiče na šećer

Iako su slatkiši prvi na listi zabrinjavajućih namirnica, važno je obratiti pažnju i na beli hleb, peciva, velike porcije pirinča i prženu hranu. Ove namirnice sadrže mnogo rafinisanih ugljenih hidrata i malo vlakana. Kao rezultat, mogu izazvati nagle skokove šećera u krvi, posebno ako ih jedemo bez proteina i povrća. Osim toga, visok unos pržene hrane i suhomesnatih proizvoda povećava rizik od srčanih bolesti. To je naročito važno za žene sa dijabetesom.

Voćni sokovi nisu zamena za celo voće

Mnoge žene biraju voćne sokove misleći da su zdravija opcija. Međutim, ceđenjem voća uklanjaju se vlakna, a šećer iz soka brzo dospeva u krv. Štaviše, jedna čaša soka često sadrži više šećera nego ceo plod. Zbog toga je bolje birati celo voće. Ipak, kod naglog pada šećera u krvi (hipoglikemije), voćni sok može brzo pomoći, ali svakodnevna konzumacija nije preporučljiva.

Praktični saveti za ishranu kod dijabetesa

Pre svega, Američko udruženje za dijabetes savetuje: „Kontrola bolesti ne zavisi od jednog obroka, već od načina ishrane tokom vremena.“ Preporučuju se povrće, mahunarke, integralne žitarice i nemasni proteini. Takođe, treba ograničiti dodate šećere, rafinisane žitarice, zasićene masti i previše soli. Porcije, vreme obroka i fizička aktivnost takođe utiču na nivo šećera kod svake osobe.

Šta žene sa dijabetesom mogu da biraju umesto rizičnih namirnica

Umesto belog hleba i peciva, izaberite integralni hleb sa celim zrnom, ovsene pahuljice ili mahunarke. Ipak, čak i integralni proizvodi sadrže ugljene hidrate, pa ih treba jesti umereno. Kada birate proteine, odlučite se za ribu, piletinu bez kože, jaja ili pasulj. Pržena hrana i suhomesnati proizvodi donose mnogo zasićenih masti i soli, pa ih izbegavajte svakog dana. Za piće birajte vodu, mineralnu vodu bez šećera ili nezaslađeni čaj. Konačno, redovno proveravajte nivo šećera u krvi i konsultujte se sa svojim lekarom o najboljoj ishrani za vas. Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.

Mnogi ljudi imaju gotovo isti ritual svake večeri: proveravaju telefon, vraćaju se da provere da li su zaključali vrata, nameštaju jastuk na isti način ili još jednom razmišljaju o događajima iz tog dana. Često to rade potpuno automatski, ne razmišljajući zašto.

Takve navike mogu biti način na koji mozak prelazi iz aktivnog dela dana u stanje odmora. Poznati i ponovljeni postupci stvaraju osećaj predvidljivosti, pa mogu pomoći da se pažnja postepeno udalji od svakodnevnih obaveza.

Posebno je zanimljivo razmišljanje pred spavanje. Kada više nema novih informacija i obaveza koje zahtevaju pažnju, misli mogu početi da se vraćaju na razgovore, događaje i probleme koji su tokom dana ostali po strani.

Zbog toga neki ljudi baš u krevetu počnu da prave planove za sutra, analiziraju šta su rekli tokom dana ili se sete nečega što su zaboravili. Mozak tada konačno dobija prostor da obrađuje ono što tokom dana nije stigao.

Večernji rituali zato nisu samo „čudne navike“. Oni često predstavljaju način na koji pokušavamo da završimo dan, smirimo misli i pripremimo mozak za odmor.

A ako svake večeri radite potpuno istu stvar pre nego što zaspite, moguće je da vaš mozak upravo tako pravi granicu između „još traje dan“ i „vreme je za odmor“.

Možda zvuči paradoksalno, ali dan proveden uglavnom sedeći može da se završi osećajem velike iscrpljenosti. Iako nismo imali naporan fizički trening ili prešli kilometre pešice, uveče često imamo utisak da nam je potrebna pauza od svega.

Jedan od razloga je dugotrajno mirovanje. Kada satima sedimo, mišići nogu i leđa ostaju u gotovo istom položaju, dok se telo neprestano prilagođava tom položaju. To može doprineti osećaju ukočenosti i fizičke nelagodnosti.

Tu je i mentalni umor. Dug rad za računarom, koncentracija, brojni zadaci i stalno prebacivanje pažnje troše mentalnu energiju, čak i kada telo gotovo miruje. Zbog toga se psihička iscrpljenost na kraju dana može osećati veoma fizički.

Dugo sedenje često znači i manje kretanja, manje promena položaja i manje spontanih aktivnosti tokom dana. Kada se sve to spoji sa stresom i nedovoljno kvalitetnim odmorom, nije neobično da se uveče osećamo „preumorno“.

Zato osećaj iscrpljenosti ne zavisi samo od toga koliko smo kilometara prešli ili koliko smo fizički radili. I telo koje je satima mirovalo može biti umorno, posebno kada je mozak tokom celog dana bio pod opterećenjem.

Ponekad najbolji odgovor na takav dan nije još jedno dugo sedenje, već kratko ustajanje, razgibavanje i promena položaja. Telo možda nije dobilo mnogo fizičkog napora, ali mu je promena svakako potrebna.