Profesor emeritus Univerziteta u Beogradu vodeći je ortopedski hirurg iz Srbije, međunarodno priznat za rad na rekonstruktivnoj hirurgiji

Akademik prof. dr Marko Bumbaširević, redovni član Srpske akademije nauka i umetnosti i profesor emeritus ortopedske hirurgije i traumatologije Univerziteta u Beogradu, međunarodno je priznat po pionirskim dostignućima u rekonstruktivnoj mikrohirurgiji i izvođenju najsloženijih hirurških rekonstrukcija, saopšteno je iz stručnih izvora. Kao istraživač, učestvovao je u razvoju i prvoj kliničkoj primeni bioničke proteze noge koja omogućava osećaj dodira, a rezultati ovog rada objavljeni su u prestižnim naučnim časopisima.

Prema stručnim podacima, Bumbaširević je najcitiraniji ortopedski hirurg iz Srbije i bio je uvršten na Stanfordovu listu najuticajnijih naučnika sveta. Njegov ugled potvrđuje i članstvo u brojnim evropskim i svetskim stručnim udruženjima. Pored toga, poznat je i po doprinosima u oblasti hirurgije šake i traumatologije.

Zvanične izjave ukazuju da je Bumbaširevićev rad dao značajan doprinos razvoju rekonstruktivne mikrohirurgije u Srbiji i inostranstvu. “Njegova dostignuća u oblasti bioničke proteze predstavljaju iskorak u savremenoj medicini”, navodi se u stručnim saopštenjima.

Bumbaširević nastavlja da doprinosi naučnoj zajednici kroz rad i edukaciju novih generacija stručnjaka, a njegov doprinos medicinskoj nauci potvrđuju brojna priznanja i objavljeni naučni radovi.

Udruženje OIE Srbija saopštilo da je zabeležen rast od 24 odsto u energetskim kapacitetima tokom prethodne godine

Srbija je tokom prethodne godine ostvarila značajan napredak u razvoju vetroelektrana, čime je postala druga zemlja u regionu po snazi ovog tipa obnovljivih izvora energije, saopštilo je Udruženje OIE Srbija. Na teritoriji Srbije trenutno funkcioniše 13 vetroparkova, a ulaganja u ovaj sektor mere se stotinama miliona evra.

Među najvećim projektima ističe se vetropark Čibuk 1, snage 158 megavata, za koji je izdvojeno 270 miliona evra, a odmah iza njega su Čibuk 2 sa investicijom od 212 miliona evra i vetropark Kovačica vredan 189 miliona evra. Dodatno, projekti poput Krivače (103,3 megavata) i Pupin doprinose ukupnom kapacitetu, dok je vetropark Kostolac, snage 66 megavata, prvi ovakav objekat u vlasništvu Elektroprivrede Srbije, izgrađen na nekadašnjim kopovima uglja.

Tokom 2023. godine, prema podacima Udruženja OIE Srbija, zabeležen je rast kapaciteta od 24 odsto u odnosu na prethodnu godinu. „Srbija beleži ubrzan razvoj vetroenergetskog sektora, a očekuje se nastavak trenda i u narednim godinama“, navodi se u saopštenju Udruženja.

Prema najnovijim analizama, Srbija će do 2030. godine imati potencijal da preuzme vodeću poziciju u regionu po snazi vetroelektrana, dok Hrvatska trenutno prednjači sa ukupno 1.264 megavata instaliranih kapaciteta. Zvaničnici ističu da je cilj potpuna energetska nezavisnost i unapređenje stabilnosti snabdevanja električnom energijom.

Nadležne institucije najavljuju nastavak ulaganja u obnovljive izvore energije, uz isticanje značaja ovakvih projekata za ukupnu energetsku bezbednost zemlje. „Očekujemo da će dalji razvoj vetroparkova doprineti ekonomskom rastu i otvaranju novih radnih mesta“, navodi se u zvaničnoj izjavi.

Uprava saobraćajne policije sprovela je pojačanu kontrolu od 9. do 15.03.2026, fokusirajući se na korišćenje pojasa i prevoz dece

Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova sproveli su od 9. do 15.03.2026. godine pojačanu kontrolu saobraćaja širom Srbije, u okviru međunarodne akcije ROADPOL. Tokom sedmodnevne kontrole, provereno je više od 64.000 vozila, a otkriveno je ukupno 32.775 saobraćajnih prekršaja, navodi se u saopštenju policije.

Akcija je bila usmerena na otkrivanje prekršaja nekorišćenja sigurnosnog pojasa i nepropisnog prevoza dece u vozilima. Policijski službenici su zabeležili 7.497 prekršaja nekorišćenja sigurnosnog pojasa od strane vozača, dok su suvozači počinili 785 ovakvih prekršaja. Pored toga, evidentirano je 1.090 slučajeva nekorišćenja pojasa na zadnjem sedištu.

U pogledu bezbednosti dece, policija je otkrila 237 prekršaja nepropisnog prevoza dece na prednjem sedištu i 460 slučajeva na zadnjem sedištu. U saopštenju je istaknuto da je sigurnosni pojas jedna od najefikasnijih mera zaštite i da njegovo nekorišćenje godišnje odnosi više od 100 života u Srbiji.

“Ukazujemo da prevoz dece u vozilima mora da bude u skladu sa propisima, uz upotrebu odgovarajućih dečjih auto-sedišta”, naveli su iz Uprave saobraćajne policije.

Policija je najavila nastavak pojačanih kontrola sa ciljem unapređenja bezbednosti saobraćaja i smanjenja broja stradalih i povređenih na putevima.