Dom zdravlja Kragujevac dobio je savremenu jedinicu za fizikalnu medicinu, uz ulaganja od 380.000 evra

Zdravstveni sistem grada Kragujevac danas je dobio značajno pojačanje. Prvi put posle 30 godina, uvode se nove usluge iz oblasti fizikalne medicine. Prema saopštenju Ministarstva zdravlja, u prethodne tri godine u Dom zdravlja Kragujevac investirano je oko 380.000 evra. Ova sredstva su iskorišćena za investicije i nabavku savremene dijagnostičke opreme.

Kako je naveo državni sekretar Ministarstva zdravlja Mirsad Đerlek, prioritet u narednom periodu biće jačanje primarne zdravstvene zaštite. Fokus će biti na prevenciji i ranom otkrivanju bolesti, što je posebno važno za unapređenje zdravlja građana. Osim toga, Đerlek je istakao da se posebna pažnja posvećuje stanovnicima udaljenih i planinskih sela.

Dostupnost zdravstvene zaštite i kadrovske promene

Zahvaljujući nabavci pokretnih ambulanti i apoteka, dostupnost zdravstvene zaštite u Kragujevcu biće jednaka za sve građane. S druge strane, cilj je da ni jedno mesto ne bude zapostavljeno zbog udaljenosti. Jačanje kadrovskih potencijala je takođe važno. Tokom poslednjih deset godina odobreno je zapošljavanje na neodređeno vreme za 188 zdravstvenih radnika. Takođe, 44 specijalizacije su odobrene za stručno usavršavanje kadra.

Đerlek je naglasio da Ministarstvo zdravlja planira dodatne investicije. Na taj način, plan je da se unapredi kvalitet i obim usluga u oblasti fizikalne medicine. U međuvremenu, građani Kragujevca već sada mogu da koriste savremene metode dijagnostike i terapije.

Važnost novih usluga za građane Kragujevca

Ove promene imaju poseban značaj jer je fizikalna medicina važna za prevenciju i lečenje brojnih zdravstvenih stanja. Ministarstvo zdravlja navodi da će nove usluge pružiti dodatnu podršku pacijentima koji do sada nisu imali pristup ovakvim tretmanima u svom gradu. Pored toga, povećanjem broja zaposlenih i specijalista, građani mogu očekivati kraće liste čekanja i bolju dostupnost terapija.

Konačno, prema zvaničnom saopštenju, uvedene inovacije u Dom zdravlja Kragujevac omogućavaju ravnomerniju zdravstvenu zaštitu na teritoriji celog grada, ali i u okolnim seoskim područjima. Na taj način, Kragujevac postavlja nove standarde u oblasti javnog zdravlja i fizikalne medicine.

Studenti i profesori predstavili su svoja viđenja književnosti, nauke i izdavaštva kroz bogat program u Bijelom Polju.

Predstavnici Univerziteta u Novom Pazaru učestvovali su na 56. Ratkovićevim večerima poezije u Bijelom Polju, gde su kroz studentsku tribinu, panel o savremenom izdavaštvu i razgovor o regionalnoj poeziji predstavili svoja književna promišljanja i akademska iskustva. Ovaj susret književnosti, nauke i mladih okupio je akademsku zajednicu iz više gradova regiona, kako je objavljeno.

Studentkinje Departmana za umjetnost i filološke nauke Taida Dupljak, Saima Latifović, Adna Nurović i Džejlana Pramenković predstavile su Univerzitet u Novom Pazaru na tribini „Studenti čitaju kroz savremeni ključ“. Program je spojio studente iz Univerziteta u Novom Pazaru i Filološkog fakulteta u Nikšiću, koji su kroz odabrane književne tekstove prikazali savremene pristupe tumačenju poezije. Nakon izlaganja, usledila je diskusija sa učesnicima i publikom, tokom koje su razmenjena mišljenja o značenju predstavljenih tekstova i različitim mogućnostima njihovog čitanja. Takođe, otvoren je prostor za dijalog između mladih iz dve akademske sredine.

Akademsko izdavaštvo i izazovi savremenog obrazovanja

Na panel diskusiji posvećenoj savremenom izdavaštvu učestvovao je rektor Univerziteta u Novom Pazaru, prof. dr Suad Bećirović. On je govorio o značaju izdavaštva u visokom obrazovanju i nauci, sa posebnim osvrtom na savremene izazove i perspektive akademskog izdavaštva. Pored toga, istaknuta je važnost kvalitetnog objavljivanja naučnih i stručnih publikacija. Kroz razgovor je naglašena uloga izdavaštva u razvoju akademske zajednice, širenju naučnih rezultata i afirmaciji naučnoistraživačkog rada.

Ratkovićeve večeri poezije: susret regiona i novih poetskih tokova

Univerzitet u Novom Pazaru imao je predstavnika i u programu „Književne paralele“, gde je tokom okruglog stola „Poezija regiona u hronotopu dvijehiljaditih“ učestvovao prof. dr Jahja Fehratović. Ovaj deo programa okupio je profesore, književne teoretičare, pesnike i kritičare iz regiona. Učesnici su razgovarali o savremenim tokovima regionalne poezije, tematskim i estetskim promenama, kao i o načinima na koje poezija poslednje dve decenije odražava vreme, prostor i društvene okolnosti.

Zbog toga je učešće studenata i profesora Univerziteta u Novom Pazaru povezalo nekoliko ključnih tema ovogodišnje manifestacije – od novih čitanja književnosti i razmene studentskih iskustava, do akademskog izdavaštva i savremenog pesničkog stvaralaštva. Na taj način, Ratkovićeve večeri poezije postale su važan prostor za susret mladih, nauke i umetnosti, ali i za dijalog između različitih akademskih sredina regiona.

Ministarka Milica Đurđević Stamenkovski otkrila obeležje kod Prokuplja, povodom 640 godina od velike pobede

Otkrivanje spomenika u čast boja na Pločniku postalo je važan događaj za očuvanje srpske istorije i kulture pamćenja. Na svečanosti u mestu Pločnik kod Prokuplja, ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Milica Đurđević Stamenkovski otkrila je impozantno spomen-obeležje, podignuto povodom 640 godina od ove značajne pobede srpske srednjovekovne vojske. Prema zvaničnom saopštenju, spomenik visine 6,4 metra simbolizuje 640 godina od boja na Pločniku i predstavlja još jedan korak u negovanju istorijskog pamćenja.

Boj na Pločniku: istorijski značaj i simbolika

Sam boj na Pločniku, koji se dogodio pre Kosovske bitke, ima posebno mesto u srpskoj istoriji. Ministarka Đurđević Stamenkovski istakla je da je otkrivanje ovog spomenika važan podsetnik da je, pre svega, boj na Pločniku pokazao da osmansko napredovanje nije bilo nezaustavljivo. “Posle 640 godina Pločnik dobija obeležje dostojno svog mesta u srpskoj istoriji. Ovaj spomenik podižemo da jednu veliku pobedu otrgnemo od zaborava, da naša deca znaju da je pre Kosova postojao Pločnik”, navela je ministarka.

Takođe, ona je naglasila da su tadašnji događaji pokazali kako se na ovom prostoru nije branila samo teritorija, već i pravo naroda na opstanak, kao i hrišćanska vera i civilizacija kojoj je narod pripadao. Prema njenim rečima, Pločnik i Kosovo nisu odvojene stranice prošlosti, već dva poglavlja iste istorijske drame, u kojima je prvo pokazano da je otpor moguć, a zatim i koliko takav otpor može da košta.

Spomenik na Pločniku: zajednički poduhvat države, crkve i lokalne zajednice

Spomen-obeležje na Pločniku podignuto je sredstvima Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, u saradnji sa Eparhijom Niškom i Gradom Prokupljem. Tom prilikom su, uz ministarku, prisustvovali Njegovo visokopreosveštenstvo mitropolit niški gospodin Arsenije i gradonačelnik Prokuplja Miroslav Antović. Đurđević Stamenkovski je zahvalila svim partnerima na saradnji, ističući da je očuvanje srpske kulture sećanja zajednička odgovornost države, crkve i lokalne samouprave.

Govoreći o značaju očuvanja istorijskog pamćenja, ministarka je poručila da ozbiljni narodi ne odriču se svoje prošlosti, već je čuvaju sa ponosom. “Ne tražimo tuđe. Ne tražimo da drugi zaborave svoje pretke da bismo mi mogli da pamtimo naše. Šta je to što Srbi traže, a da im ne pripada? Da čuvaju svoje ime, jezik, svetinje i istoriju? Da naš narod ima pravo na bezbednost, dostojanstvo i opstanak? To nisu privilegije – to su prava koja svaki slobodan narod podrazumeva za sebe”, naglasila je Đurđević Stamenkovski.

Budućnost kroz prošlost: uloga istorije u savremenoj Srbiji

Ministarka je podvukla da odgovornost prema precima ne znači život u prošlosti, već obavezu današnje generacije da gradi snažnu i uspešnu Srbiju. Prema njenim rečima, jaka Srbija je ona koja poznaje svoju prošlost i na tom temelju gradi budućnost. “Nije dovoljno pozivati se na slavne pretke – moramo biti dostojni onoga što smo od njih nasledili. Danas se Srbija čuva snažnom ekonomijom, znanjem, porodicom, jakim institucijama i državom sposobnom da štiti svoje interese”, istakla je ona.

Na kraju, Đurđević Stamenkovski je poručila da se spomenici ne podižu da bi narod ostao zarobljen u prošlosti, već da bi prošlost ostala deo zajedničkog pamćenja. “Neka ovaj krst, 6,4 metra za 640 godina pamćenja, svedoči generacijama koje dolaze o onima koji su ovde branili svoju zemlju, slobodu i veru”, zaključila je ministarka.