Kineski Xiaomi ulazi na evropsko tržište sa mrežom nemačkih dilera, dok Maseratijeva prodaja ostaje ispod 8.000 vozila

Stelantis, četvrti najveći proizvođač automobila na svetu, pregovara sa kineskim kompanijama Huavej i JAC o partnerstvu za luksuzni brend Maserati, nakon što je Maserati u prethodnoj godini isporučio manje od 8.000 vozila i ostvario operativni gubitak od 198 miliona evra. Ove informacije potvrđuju najnovije trendove u automobilskoj industriji, gde evropski proizvođači traže načine da povećaju konkurentnost i ubrzaju razvoj električnih vozila.

Razlozi za partnerstvo sa Huavejem i JAC-om

Prema dostupnim podacima, potencijalna saradnja Stelantisa sa Huavejem i JAC-om mogla bi da podigne proizvodne kapacitete u Italiji, uključujući fabrike u Kasinu i Modeni. Planirano je korišćenje Huavejeve platforme Harmony Intelligent Mobility, koja omogućava napredna rešenja za električna vozila. Jedna od opcija je i strategija dvostrukog brendiranja, gde bi automobili u Kini nosili oznaku Maextro povezanu sa JAC-om, a na međunarodnim tržištima brend Maserati. Prvi zajednički model mogao bi biti predstavljen krajem naredne godine.

Tržišni kontekst: slabost Maseratija i rast kineske konkurencije

Maserati je prošle godine završio sa operativnim gubitkom od 198 miliona evra, što je signaliziralo potrebu za novim industrijskim partnerstvima. Takođe, prodaja je pala ispod 8.000 jedinica, što je značajan pad za luksuzni brend. S druge strane, Xiaomi, kineski tehnološki gigant, potpisao je memorandume sa osam nemačkih grupacija auto-dilera. Tim potezom Xiaomi Auto pravi prvi korak ka ulasku na evropsko tržište električnih vozila tokom 2027. godine, uz fokus na Nemačku kao početnu tačku za razvoj prodajne mreže.

Izjave rukovodstva i planovi za budućnost

Izvršni direktor Stelantisa, Antonio Filosa, ranije je najavio da kompanija razmatra nova proizvodna partnerstva u Italiji kao deo šire strategije poslovnog preokreta i realizacije investicionog plana vrednog 60 milijardi evra do 2030. godine. Stelantis je saopštio da redovno pregovara sa različitim kompanijama radi širenja mogućnosti mobilnosti. Ovakvo povezivanje sa kineskim proizvođačima odražava širu evropsku tendenciju ubrzanja razvoja električnih vozila i smanjenja troškova proizvodnje.

Xiaomi Auto: rast prodaje i širenje na evropsko tržište

Xiaomi Auto je za nešto više od dve godine isporučio više od 700.000 vozila na kineskom tržištu. Glavni modeli, sportska limuzina SU7 i SUV YU7, brzo su postali prodajni hitovi u Kini. SU7 je bio najprodavanija limuzina u segmentu iznad 200.000 juana (25.000 evra) tokom 2025. godine, dok je YU7 bio najprodavaniji SUV srednjih i većih dimenzija. Xiaomi još nije objavio koje modele, cene niti raspored lansiranja planira za Evropu, ali planira dalju saradnju sa evropskim dilerima do 2027. godine. Ovi podaci pokazuju da je konkurencija iz Kine sve izraženija i da evropski proizvođači, poput Stelantisa, moraju brzo da odgovore na promene u sektoru električnih vozila.

Šest programa za preduzetnike i proizvodnju dostupno do sredine septembra, podrška razvoju i novim investicijama

Ministarstvo privrede produžilo je rok za prijavu na šest programa podrške privrednicima i preduzetnicima do 14. septembra. Ova odluka doneta je zbog velike zainteresovanosti privrednika, saopšteno je iz ministarstva. Programi uključuju podršku razvoju proizvodnog prostora, kao i finansijsku pomoć mladim preduzetnicima, povratnicima iz inostranstva i ženama u prerađivačkoj industriji.

Produženi rokovi za ključne programe podrške privredi

Novi rok za podnošenje zahteva na aktuelnim programima odnosi se na podršku razvoju proizvodnog prostora, pokretanju i razvoju poslovanja povratnika, kao i finansijsku podršku mladim preduzetnicima. Osim toga, produžava se rok za programe namenjene razvoju ženskog preduzetništva u prerađivačkoj delatnosti, proizvodnju nameštaja i preradu drveta, kao i finansijsku podršku za proizvodnju prehrambenih proizvoda od 100 odsto domaće sirovine. Ministarstvo poziva sve zainteresovane privrednike i preduzetnike da se prijave i iskoriste ponuđenu finansijsku podršku države. Takođe, ističe se važnost ovih mera za unapređenje proizvodnje, razvoj poslovanja i otvaranje novih radnih mesta.

Uticaj programa na razvoj domaće privrede

Ovi programi deo su šireg paketa mera podrške koji je razvijen na inicijativu predsednika Aleksandra Vučića. Glavni cilj je jačanje domaće privrede, podsticanje investicija i otvaranje novih poslovnih mogućnosti za građane. Ministarstvo privrede naglašava da sprovođenjem odgovorne ekonomske politike nastavlja da bude pouzdan partner privrednicima. Kao rezultat produženja roka, očekuje se veće učešće preduzetnika u programima podrške i povećanje investicija u proizvodne kapacitete. Poseban akcenat stavljen je na mlade preduzetnike, povratnike iz inostranstva i žene u privredi, čime se obezbeđuje ravnomerniji razvoj sektora i inkluzivnost. Ministarstvo je ranije dodelilo sredstva kroz slične programe, uključujući i podršku u visini od 80 miliona dinara za mlade preduzetnike. Ukupna vrednost deset programa podrške privredi iznosi 3,6 milijardi dinara. Ova sredstva namenjena su razvoju malih i srednjih preduzeća, unapređenju domaće proizvodnje i povećanju konkurentnosti na tržištu. Kao rezultat ovih mera, privrednici u Srbiji dobijaju priliku da investiraju u proširenje kapaciteta, modernizaciju tehnologije i otvaranje novih radnih mesta.

Državna kompanija otvara javni poziv za solarne, vetro i biogas projekte, uz mogućnost zajedničkog ulaganja i korišćenja sopstvene infrastrukture

Elektroprivreda Srbije pokrenula je javni poziv za otkup OIE projekata snage od 50 megavata i traži partnere za zajednički razvoj obnovljivih izvora energije. Ova inicijativa, objavljena u dnevnom listu i na zvaničnom sajtu kompanije, ima za cilj diversifikaciju energetskog portfolija i ubrzanje ulaganja u energetsku tranziciju.

Detalji javnog poziva i uslovi za projekte

Javni poziv EPS je podelio u dve grupe projekata. Prva grupa obuhvata solarne elektrane, vetroelektrane i hibridne projekte ukupne instalisane snage od najmanje 50 megavata, koji su priključeni na prenosni sistem. Kod ovih projekata, baterijski sistemi za skladištenje energije nisu obavezni, ali će njihovo uključivanje doneti dodatne bodove.

EPS će kroz konkurentski postupak birati projekte iz prve grupe koji mogu biti predmet kupovine. Svi detalji o predaji ponuda, kao i vremenski rokovi, nalaze se na portalu www.oieakvizicije.eps.rs. Druga grupa projekata podrazumeva investicije u proizvodnju električne ili toplotne energije iz biomase, komunalnog, industrijskog ili organskog otpada, uključujući postrojenja za energiju iz otpada, biogas i deponijski gas, kao i projekte proizvodnje zelenog vodonika.

EPS nudi infrastrukturu i definiše modele saradnje

Za projekte iz druge grupe, EPS je spreman da partnerima ponudi postojeće lokacije i infrastrukturu, uključujući termoelektrane “Morava” i “Kolubara A”. Kompanija ističe da su partnerstva ključna za ubrzanje realizacije novih energetskih kapaciteta. Poziv za drugu grupu otvoren je 60 dana, nakon čega će EPS definisati konkretne modele saradnje prema iskazanom interesovanju.

Dušan Živković, generalni direktor EPS-a, izjavio je: “EPS želi da bude nosilac energetske tranzicije i da istovremeno očuva sigurnost snabdevanja. Otvaramo vrata najboljim projektima i partnerima na tržištu kako bismo ubrzali ulaganja u obnovljive izvore i stvorili stabilan i održiv energetski sistem za budućnost. Posebno je važno što postojeću infrastrukturu EPS-a možemo da stavimo u funkciju novih energetskih projekata i tako ubrzamo njihovu realizaciju.”

Implikacije za domaće tržište i sektor obnovljive energije

Otkup OIE projekata snage od 50 megavata i traženje partnera omogućavaju EPS-u da ubrza proces energetske tranzicije i smanji zavisnost od fosilnih goriva. U međuvremenu, ovakav pristup otvara mogućnosti za privatne investitore i inovatore u sektoru obnovljivih izvora energije u Srbiji. Uporedo sa tim, korišćenje postojeće infrastrukture može optimizovati troškove i skratiti vreme realizacije novih projekata. Na taj način, EPS jača svoju poziciju na domaćem tržištu, ispunjavajući obaveze iz zelene agende i stvarajući uslove za dugoročnu energetsku stabilnost.