Frederik Vajzmen, poznati američki dokumentarista, preminuo u februaru 2026. godine, ostavivši značajan trag u filmskoj umetnosti

Američki dokumentarista Frederik Vajzmen preminuo je 16. februara 2026. godine u 96. godini, prenose međunarodni izvori. Vajzmen je bio poznat po svom specifičnom pristupu snimanju dokumentarnih filmova, koji su često trajali i do šest sati i u kojima nije bilo muzičke podloge, naracije, intervjua niti identifikacionih tekstova o učesnicima ili lokacijama. Njegova dela uglavnom prikazuju svakodnevne razgovore, sastanke i telefonske pozive, a karakteriše ih posmatrački stil rada bez rediteljskog uplitanja.

Na retrospektivi održanoj prošle godine u Njujorškom Linkoln centru, posetioci su istakli da je Vajzmen „dozvoljavao događajima da se odvijaju bez intervencije“. U svojoj karijeri Vajzmen je dobijao brojne nagrade, uključujući i počasnog Oskara 2016. godine. Prilikom dodele, izjavio je da je podjednako važno dokumentovati i pozitivne osobine društva, poput ljubaznosti i velikodušnosti, kao i negativne pojave.

U intervjuu datom prošle godine, Vajzmen je naveo da ne preferira termin „dokumentarac“ za svoje filmove, smatrajući da taj pojam ne obuhvata punu vrednost njegovih ostvarenja. Prema njegovim rečima, filmovi koji obrađuju stvarne događaje mogu biti jednako emotivni i snažni kao i igrani filmovi, bilo da su komični, tragični ili tužni.

Vajzmenov stil i doprinos dokumentaristici prepoznati su u filmskim krugovima i među publikom. Njegova ostavština obuhvata veliki broj filmova koji svedoče o različitim aspektima društva, a njegov rad i dalje izaziva pažnju i analizu među filmskim profesionalcima.

Frederik Vajzmen ostaje zapažen kao autor koji je svojim pristupom uticao na razvoj dokumentarnog filma, a njegova dela predstavljaju značajnu arhivu savremenih društvenih tema.

Zvaničnici Irana odbacili mogućnost pregovora sa Sjedinjenim Državama dok sukobi traju, potvrđeno u intervjuu za međunarodne medije

Ministar spoljnih poslova Irana, Abas Aragči, izjavio je 15. marta 2026. godine da Teheran ne vidi razlog za pokretanje dijaloga sa Sjedinjenim Državama u trenutku kada sukob između dve zemlje ulazi u treću nedelju. Ovu izjavu dao je tokom gostovanja u međunarodnom informativnom programu, reagujući na tvrdnje američkog predsednika Donalda Trampa da Iran navodno traži dogovor radi okončanja rata.

Prema rečima ministra Aragčija, Iran nije tražio prekid vatre niti je pokrenuo inicijativu za pregovore. “Nikada nismo tražili prekid vatre, niti smo tražili pregovore”, izjavio je on. U prethodnim danima, predsednik SAD je više puta naveo da Iran želi da postigne dogovor, uključujući i objave na društvenim mrežama u kojima tvrdi da je Iran “potpuno poražen i želi dogovor”. Tramp je takođe naveo da ne prihvata predložene uslove, smatrajući ih nepovoljnim za Sjedinjene Države.

Ministar Aragči je naglasio da je Iran spreman da nastavi sa odbranom, navodeći da će to trajati sve dok, prema njegovim rečima, predsednik SAD ne prizna da je reč o, kako je rekao, nezakonitom sukobu bez pobednika. “Spremni smo da se branimo koliko god bude potrebno. To smo radili do sada i nastavićemo dok se ne dođe do zaključka da je ovo rat bez rešenja”, naveo je Aragči. On je odbacio tvrdnje da je trenutna situacija pitanje opstanka za iransku vlast, ističući da je vlada, prema njegovim rečima, “stabilna i dovoljno snažna”.

Kao ključni razlog za odbijanje razgovora sa SAD, iranski ministar naveo je prethodne pregovore koji su, kako tvrdi, prekinuti kada su Sjedinjene Države i Izrael izvele napade na Iran krajem prošlog meseca. “Razgovarali smo sa njima kada su odlučili da nas napadnu, i to po drugi put. Nema dobrog iskustva u razgovorima sa Sjedinjenim Državama. Ako smo već pregovarali, zašto su pokrenuli napade? Kakva bi bila korist od novih razgovora?”, izjavio je Aragči.

Izjave ministra dolaze u vreme kada međunarodna zajednica izražava zabrinutost zbog nastavka sukoba i odsustva diplomatskog rešenja. Prethodni pokušaji dijaloga između Irana i SAD nisu doveli do dogovora, a trenutni razvoj događaja dodatno otežava mogućnost obnavljanja pregovora. Niti američka strana niti nezavisni izvori do sada nisu potvrdili mogućnost neposrednih razgovora.

Sukob između Sjedinjenih Država i Irana intenziviran je krajem prošlog meseca kada su pokrenute vojne operacije, a obe strane i dalje razmenjuju optužbe u vezi sa uzrocima i ciljevima sukoba. Posmatrači napominju da razvoj događaja ostaje neizvestan, dok međunarodni akteri apeluju na smirivanje tenzija i povratak diplomatiji.

Istorijski objekat u Los Anđelesu postao je centar za ranu filmsku industriju, potvrđuje direktor muzeja

Prvi koraci filmske industrije u Holivudu zabeleženi su u objektu izgrađenom 1901. godine, koji danas predstavlja najstariju građevinu na toj lokaciji. Prema rečima Anđi Šnajder, direktorke muzeja Holivudske baštine, objekat je 1913. godine postao mesto na kojem je snimljen prvi igrani film u Holivudu, što je označilo početak razvoja filmske industrije u tom delu Sjedinjenih Američkih Država.

U to vreme, filmski stvaraoci poput Sesila B. DeMila, producenta Džesija L. Laskija i njegovog šuraka Samjuela Gelbfisza (kasnije poznatog kao Samuel Goldwyn), započinjali su rad na istočnoj obali SAD. Njihova produkcijska ekipa odlučila je da ekranizuje tada popularnu pozorišnu predstavu „The Squaw Man“, što ih je navelo na putovanje ka zapadu. Prvobitno su pokušali da snime film u Flagstafu, Arizona, međutim, lokacija nije odgovarala potrebama produkcije, posebno zbog klimatskih uslova tokom zime.

Kao rezultat toga, ekipa se preselila u Los Anđeles, gde su, prema rečima Šnajder, pronašli povoljne uslove, uključujući umerenu klimu i raznovrsne pejzaže, što je omogućilo snimanje scena na različitim lokacijama tokom kratkog vremenskog perioda. DeMille je tada poslao telegram sa zahtevom za iznajmljivanje štale u Holivudu, što je, kako navodi muzej, ozvaničeno originalnim ugovorom o zakupu.

Film „The Squaw Man“, snimljen 1914. godine, predstavljao je ne samo prvi igrani film proizveden u Holivudu, već i početak formiranja velikih filmskih studija. Isti studio kasnije je prerastao u Paramount Pictures, navodi se u arhivskim podacima. Prema svedočenju Tonija Goldwyna, glumca, producenta i reditelja, brojni osnivači filmske industrije u Holivudu poticali su iz istočnoevropskih jevrejskih porodica, što je uticalo na razvoj industrije tokom narednih decenija.

Objekat u kojem je snimljen prvi film danas je pretvoren u muzej koji čuva sećanje na rane dane Holivuda i razvoj američke kinematografije. Muzej Holivudske baštine poseduje kopiju originalnog ugovora o zakupu objekta, kao i druge artefakte iz tog perioda. Ovaj istorijski centar, prema rečima njegove direktorke, svedoči o počecima filmske industrije i njenom uticaju na globalnu popularnu kulturu.