Sofisticirani hakerski napad ciljao proces oporavka lozinki, Ministarstvo pravde SAD i X pojačavaju saradnju u borbi protiv sajber kriminala

Ministarstvo pravde Sjedinjenih Američkih Država i kompanija X (bivši Tviter), u vlasništvu Ilona Maska, istražuju napad na stotine hiljada korisničkih naloga na toj društvenoj mreži. Napad na oporavak lozinke izveden je tokom ove nedelje, a prema zvaničnom saopštenju, pokušaj je osujećen pre nego što je došlo do krađe naloga. Izjavu o incidentu dao je Tod Blanš, američki državni tužilac i ministar pravde, koji je naglasio odlučnost institucija u borbi protiv sajber kriminala.

Napad na oporavak lozinke i bezbednosne mere

Napad, koji su izvele grupe sofisticiranih sajber kriminalaca, bio je usmeren na proces „zaboravljena lozinka“ i druge procedure za povratak pristupa nalozima korisnika platforme X. Kao rezultat toga, platforma je u saradnji sa američkim vlastima brzo reagovala i sprečila potencijalnu krađu podataka. Ministarstvo pravde SAD istaklo je da neće odustati u potrazi za počiniocima ovakvih napada, naglašavajući nepostojanje utočišta za one koji kriminalne aktivnosti sprovode putem informacionih tehnologija.

Porast sajber napada i širi ekonomski kontekst

U poslednjim godinama kompanije širom sveta sve češće se suočavaju sa sofisticiranim sajber napadima, uključujući napade uz pomoć veštačke inteligencije i ransomvera. Ransomver je zlonamerni softver koji može da ukrade osetljive podatke i blokira pristup sistemima. Ovakav trend povećava operativne i reputacione rizike za digitalne platforme, ali i za celokupnu ekonomiju. S druge strane, rast broja korisnika i digitalnih servisa povećava izloženost potencijalnim pretnjama, što dodatno komplikuje bezbednosne izazove.

Izjave i institucionalni odgovor na napad na oporavak lozinke

„Ministarstvo pravde neće se zaustaviti ni pred čim u svojoj poteri za sajber prevarantima i lažnim prevarantima. Tesno sarađujemo sa X-om kako bismo pronašli kriminalce koji stoje iza ovonedeljnog napada. Nema utočišta za one koji svoje kriminalne planove sprovode iza računarskih ekrana“, poručio je Tod Blanš na X-u. Platforma X je navela da nastavlja sa jačanjem bezbednosnih protokola kako bi zaštitila korisnike od sličnih pretnji u budućnosti. U međuvremenu, Bela kuća je u julu najavila formiranje koordinacione grupe za programere veštačke inteligencije i operatere kritične infrastrukture. Ova grupa radi na razmeni informacija o bezbednosnim ranjivostima koje otkrivaju AI sistemi, čime se dodatno unapređuje zaštita digitalnog okruženja.

Implikacije za sektor digitalnih usluga

Napad na oporavak lozinke na platformi X ukazuje na rastući značaj sajber bezbednosti u digitalnom sektoru. Kompanije moraju kontinuirano ulagati u zaštitu podataka i edukaciju korisnika, jer se potencijalni gubici ne odnose samo na finansijske aspekte, već i na reputaciju. Kako se digitalna infrastruktura širi, globalna ekonomija postaje sve osetljivija na slične incidente. Zbog toga saradnja između privatnog sektora i državnih institucija ostaje ključna za prevenciju i pravovremenu reakciju na sajber napade.

Veliki projekti u Srbiji, Hrvatskoj i Sloveniji privlače milijarde evra, uz rast broja radnih mesta i ekološke inovacije

Data centri na Balkanu privukli su pažnju globalnih investitora, sa investicijama koje u 2026. godini premašuju 2 milijarde evra. Projekti u Srbiji, Hrvatskoj i Sloveniji donose nove kapacitete, zapošljavanje i inovacije u regionu, prema zvaničnim najavama i investicionim planovima. U okolini Dimitrovgrada u Srbiji planira se izgradnja jednog od najvećih data centara u Evropi, vrednog više od dve milijarde evra. Predviđena snaga ovog centra biće 320 megavata, a projekat bi mogao otvoriti između 400 i 500 novih radnih mesta, navode opštinske vlasti.

Rast ulaganja i ključni projekti u regionu

Najveći tehnološki projekat u Sloveniji trenutno je ARNES data centar i “Fabrika veštačke inteligencije” u Mariboru. Ukupna vrednost ovog kompleksa iznosi 150 miliona evra. Izgradnja je počela 2025. godine, a završetak i puna operativnost očekuju se do 2027. godine. Ovaj centar će koristiti čistu energiju iz hidroelektrane Mariborski otok, a otpadna toplota biće iskorišćena za grejanje grada Maribora. U Hrvatskoj, projekat Pantheon u Topuskom procenjen je na više od 50 milijardi evra. Planirani data centar snage 1 gigavat bi prema projekcijama mogao biti jedan od najsavremenijih u Evropi, uz pouzdanost iznad Tier 4 standarda. Izgradnja bi trebalo da počne 2027. godine, a predviđa se otvaranje više od 3.000 radnih mesta tokom radova i oko 1.500 po završetku.

Regionalna konkurencija i ekonomski značaj

U Bosni i Hercegovini američka kompanija AAFS Infrastructure and Energy planira izgradnju data centra snage 100 megavata u Mostaru, sa investicijom od oko 530 miliona evra. Pored toga, BiH pokreće projekte državnih data centara sa ciljem jačanja digitalne nezavisnosti. Crna Gora želi da postane centar za zelene data centre koristeći višak energije iz hidroelektrana, solarnih i vetroparkova. Premijer Milojko Spajić najavio je privlačenje globalnih investitora u ovom sektoru. Severna Makedonija ima oko sedam manjih i srednjih data centara, ali aktivno radi na privlačenju novih investitora, uključujući i pregovore sa velikim multinacionalnim kompanijama. Prema navodima premijera Hristijana Mickoskog, država pregovara sa 5 do 6 potencijalnih investitora za komercijalne data centre.

Ekološki standardi i perspektiva daljeg rasta

Potreba za data centrima u regionu raste zbog sve veće digitalizacije i tražnje za cloud uslugama. Zemlje bivše Jugoslavije ističu prednosti kao što su dostupnost energije, vode i prostora, ali i ekološke inovacije poput solarnih panela i korišćenja otpadne toplote. Investicije u data centre na Balkanu, posebno u Srbiji, Hrvatskoj i Sloveniji, značajno doprinose zapošljavanju i tehnološkom razvoju regiona. S obzirom na ograničenja prostora i rastuće energetske zahteve, dalji razvoj ovog sektora zavisiće od održivih rešenja i privlačenja novih investitora.

Odluka obuhvata prekid korišćenja 40 AI obrazovnih alata, dok srednjoškolci nastavljaju uz specijalne kurseve

Grad Njujork je doneo odluku o jednogodišnjem moratorijumu na korišćenje veštačke inteligencije u javnim osnovnim školama. Ova mera zahvata oko 600.000 učenika do osmog razreda, naveli su gradski zvaničnici na konferenciji za medije. Nova zabrana pokriva upotrebu otprilike 40 obrazovnih alata koji funkcionišu na principima veštačke inteligencije, čime njujorški obrazovni sistem postavlja najstroža ograničenja te vrste u Sjedinjenim Američkim Državama do sada.

Detalji zabrane i izuzeci za srednje škole

Osim osnovaca, srednjoškolcima će biti dozvoljeno korišćenje AI tehnologije samo u pojedinim slučajevima. Oni su obavezni da pohađaju dva puta godišnje kurseve iz oblasti pismenosti o veštačkoj inteligenciji. Pre svega, nastavnici će i dalje koristiti AI alate za pripremu časova, izradu rasporeda i druge administrativne zadatke. Takođe, odluka stupa na snagu odmah i odnosi se na sve javne osnovne škole u gradu.

Razlozi za ograničenje AI u školama i širi kontekst

Gradonačelnik Zohran Mamdani istakao je važnost ljudske interakcije u obrazovanju. „Deci su potrebni nastavnici i ljudska povezanost kako bi učila i razvijala se. Potrebno je da razvijaju veštine zajedno sa vršnjacima, grade odnose sa nastavnicima i samostalno se suočavaju sa teškim problemima“, izjavio je Mamdani. Kao rezultat, ova mera treba da omogući učenicima razvoj socijalnih i analitičkih veština bez zavisnosti od AI. S druge strane, druge školske oblasti u SAD, uključujući Los Anđeles, razmatraju slične regulative, što ukazuje na rastuću zabrinutost oko uloge AI u obrazovanju.

Istorijat upotrebe AI u njujorškim školama

Javne škole u Njujorku su već ranije privremeno zabranile korišćenje četbota ChatGPT ubrzo nakon njegovog lansiranja 2022. godine. Tu zabranu su kasnije povukle i zamenile je personalizovanim nastavnim asistentima baziranim na AI, prema informacijama kompanije Microsoft, jednog od vlasnika OpenAI-a. Ipak, sadašnja odluka uvodi strožiju kontrolu i jasno definiše ograničenja, posebno za mlađe učenike. Kao rezultat, Njujork postavlja presedan za ostale američke obrazovne sisteme, dok se nacionalna debata o veštačkoj inteligenciji i njenom uticaju na obrazovanje intenzivira.