Nakon rasta prihoda i izazova sa partnerima, mandat Veselice formalno završava 30. septembra, uprava ostaje dvočlana

Jadranski naftovod (Janaf) saopštio je da je Vladislav Veselica podneo ostavku na mesto člana uprave posle gotovo sedam godina. Njegov mandat zvanično ističe 30. septembra, a kompanija je navela lične razloge za ovu odluku. Ova promena dolazi u trenutku kada su prihodi i profitabilnost Janafa beležili rast, uprkos izazovima sa ključnim poslovnim partnerima.

Janaf menja upravu posle rasta prihoda i izazova sa partnerima

Tokom Veseličinog mandata Janaf je ostvario značajno poboljšanje finansijskih rezultata. Kompanija je istakla da su u prethodnim godinama povećali prihode i profitabilnost. Međutim, poslovanje je bilo pod uticajem međunarodnih sankcija, kao i komplikacija sa partnerima. Američke sankcije prema Naftnoj industriji Srbije (NIS) uticale su na saradnju, jer je NIS glavni poslovni partner Janafa. Takođe, MOL, mađarska naftna kompanija i jedan od najvažnijih korisnika transportnih kapaciteta, dugo nije želela da potpiše ugovor o transportu nafte zbog nesuglasica oko tarifa i kapaciteta. Tek ovog leta Janaf i MOL su postigli dogovor o transportu 2,05 miliona tona nafte, što je omogućilo nastavak stabilnog poslovanja. Uporedo sa tim, Janaf je nastavio saradnju sa NIS-om, nakon što je dobio novu OFAC licencu za nastavak transporta nafte ka Srbiji.

Organizacione promene i budući koraci za Janaf

Odlaskom Veselice, uprava Janafa ostaje dvočlana, a čine je predsednik uprave Stjepan Adanić i član Ivan Barbarić. Njihovi mandati ističu početkom oktobra, ali se očekuje da će ih Vlada Hrvatske produžiti. Značaj ovih kadrovskih promena ogleda se u kontinuitetu rukovođenja, posebno u periodu kada je kompanija zaključila ključne ugovore sa partnerima i obezbedila dozvole za transport nafte. U prvom kvartalu 2026. godine, Janaf je zabeležio dobit od 13 miliona evra. Ovaj rezultat dolazi nakon turbulencija na regionalnom energetskom tržištu i regulatornih izazova koji su pratili kompaniju tokom prethodnih godina. Kao rezultat, Janaf je uspeo da stabilizuje poslovanje i održi ključne prihode.

Tržišni kontekst i implikacije za energetski sektor

Janaf ima značajnu ulogu kao ključni transportni sistem za naftu u regionu. Odlazak člana uprave Vladislava Veselice deo je šireg procesa prilagođavanja novim tržišnim i regulatornim uslovima. Kompanija je tokom poslednjih godina pokazala otpornost na sankcije i nesuglasice sa partnerima, što se odrazilo na stabilnost prihoda i ugovora. U narednom periodu, nastavak saradnje sa MOL-om i NIS-om ostaje prioritet. Produženje mandata preostalim članovima uprave doprineće kontinuitetu poslovanja. Takođe, prilagođavanje politikama Evropske unije i međunarodnim regulativama biće ključno za dalji razvoj kompanije. Ključni ekonomski izazovi za Janaf i dalje se odnose na održavanje prihoda, profitabilnosti i partnerskih odnosa sa velikim energetskim kompanijama u regionu.

Danski maloprodajni lanac planira otvaranje još sedam prodavnica do kraja 2027. godine, sa rastom broja zaposlenih i naglaskom na digitalne kanale

JYSK je tokom 15 godina poslovanja proširio svoju prodajnu mrežu u Srbiji na 52 prodavnice i zapošljava 439 radnika. Kompanija je otvorila prvu prodavnicu u Subotici 2011. godine, a danas ima i web shop, B2B odeljenje i planira dalji rast. Prema zvaničnom saopštenju, do kraja 2027. godine predviđeno je otvaranje još sedam novih prodavnica, čime će JYSK dodatno povećati svoju dostupnost kupcima širom zemlje.

Rast broja zaposlenih i razvoj prodajne mreže

Broj zaposlenih u JYSK-u u Srbiji porastao je sa 74 na 439 od 2011. do danas, što pokazuje snažan rast kompanije. Osim toga, prodajni prostor sada iznosi 63.797 kvadratnih metara. Kompanija je 2016. godine lansirala web shop, a 2022. otvorila B2B odeljenje za poslovne kupce. Kao rezultat toga, JYSK je postao prepoznatljiv igrač u sektoru prodaje proizvoda za spavanje, uređenje doma i bašte.

Fokus na modernizaciju i digitalizaciju

JYSK kontinuirano ulaže u preuređenje svojih prodavnica. Novi koncept donosi više inspiracije kroz izlaganja, modele prostorija, prirodne materijale i savremenije osvetljenje. Takođe, kompanija nudi kombinaciju kupovine online i u prodavnici, uključujući Click&Collect uslugu. Kao rezultat prilagođavanja navikama potrošača, digitalni kanali postaju sve važniji deo poslovanja.

Razvoj zaposlenih i priznanja

Ulaganje u zaposlene ostaje prioritet. Vesna Kukić Lončarić, direktorka JYSK-a za Sloveniju, Hrvatsku, BiH i Srbiju, istakla je da su ljudi ključni za razvoj kompanije. JYSK je ove godine prvi put u Srbiji dobio priznanje Top Employer Europe, što potvrđuje kvalitet radnog okruženja i mogućnosti za profesionalni napredak. „Posebno nam je drago što smo po prvi put u Srbiji dobili priznanje Top Employer Europe. Za nas je to važna potvrda da, uz rast poslovanja, uspevamo da stvaramo i kvalitetno radno okruženje u kojem ljudi mogu da uče, razvijaju se i grade svoju karijeru. Mnoge naše kolege svoju JYSK priču započele su upravo u prodavnici, a danas su na različitim menadžerskim pozicijama unutar kompanije. To je nešto na šta smo posebno ponosni“, navela je Kukić Lončarić.

Planovi za dalju ekspanziju i tržišni kontekst

Do kraja 2027. kompanija planira otvaranje još sedam prodavnica, što će dodatno proširiti mrežu i potencijalno povećati broj zaposlenih. Osim toga, JYSK nastavlja ulaganja u digitalne kanale i unapređenje iskustva kupaca. Najprodavaniji proizvod u Srbiji je solarna lampa JAKTFALK. Jubilarna godina donela je i posebne rođendanske ponude za kupce. Kao rezultat jasne strategije i prilagođavanja tržišnim trendovima, JYSK ostaje jedan od vodećih lanaca u sektoru opremanja doma.

Hrvatski proizvođači šljive primaju gotovo duplo više od srpskih, gde otkup dostiže samo 30 dinara po kilogramu

Hrvatski proizvođači šljive suočavaju se sa padom otkupne cene, jer je otkupna cena šljive u Hrvatskoj pala na 50 centi po kilogramu zbog povećanog uvoza iz Srbije i Bugarske. Cena je početkom sezone iznosila 1,10 evra, ali je zbog uvoza iz susednih zemalja pala na upola manji iznos tokom samo jedne sedmice. Ova situacija dodatno otežava poslovanje domaćih proizvođača, dok su troškovi berača, đubriva i zaštite značajno porasli.

Pad otkupne cene šljive i uticaj uvoza

Otkupna cena šljive u Hrvatskoj pala je sa 1,10 evra na 50 centi po kilogramu, što je rezultat velikog uvoza iz Srbije i Bugarske. Proizvođači ističu da je domaća šljiva imala dobar rod i kvalitet, ali tržište su preplavile šljive iz susednih država, što je dovelo do pada cene i čak privremene obustave otkupa. Prema rečima Damira Bošnjaka iz Sesveta, “ove godine je to išlo na dnevnoj bazi pa smo u samo nedelju dana od jednog evra i deset centi došli na samo 50 centi”. Slično tvrdi i Andrija Mitrović iz Lukača, navodeći da je uvoz oborio cenu domaće šljive, a otkupljivači su u jednom trenutku obustavili otkup.

Uporedna analiza: šljivari u Srbiji dobijaju upola manje

S druge strane, otkupna cena šljive od primarnih proizvođača u Srbiji kreće se od 18 do 30 dinara po kilogramu, odnosno od 15 do 25 evrocenti, dok najkvalitetnija konzumna šljiva retko doseže 50 dinara (43 centa). Trošak same berbe u Srbiji iznosi 10 do 20 dinara po kilogramu, što dodatno smanjuje isplativost proizvodnje. Hrvatski proizvođači tako i dalje dobijaju gotovo duplo više od srpskih kolega po kilogramu, iako i oni izražavaju nezadovoljstvo trenutnim stanjem na tržištu.

Strategije i izazovi domaćih proizvođača

Zbog niske otkupne cene, pojedini proizvođači u Hrvatskoj traže rešenje u sopstvenoj preradi, kao što je proizvodnja rakija i likera u malim destilerijama, uz podršku evropskih subvencija. Porodica Bošnjak planira završetak hladnjače i pogona za preradu kako bi povećali konkurentnost. Mitrović zaključuje da je potrebno poboljšati skladištenje i podržati domaće voćare i povrtare. Proizvođači smatraju da država treba bolje da zaštiti domaću proizvodnju od nekontrolisanog uvoza, što bi pozitivno uticalo i na potrošače, obezbeđujući im kvalitetan domaći proizvod.

Dugoročne posledice za sektor šljivarstva

Ukoliko se ovakva situacija nastavi, deo proizvođača najavljuje da neće saditi nove zasade, već planira da krči stare. Ovo bi moglo dodatno ugroziti sektor šljivarstva u regionu. Pad otkupne cene šljive i povećani troškovi proizvodnje u oba tržišta pokazuju koliko su domaći proizvođači izloženi pritiscima međunarodne konkurencije i promenama na tržištu. Kao rezultat, pitanje otkupne cene šljive u Hrvatskoj i Srbiji postaje ključno za opstanak mnogih gazdinstava.