Spasioci iz Karlovca reagovali su za 12 minuta nakon dojave, muškarac je bio pri svesti i prebačen je hitnoj pomoći

Jedna osoba je nestala tokom kupanja na reci Kupi, što je izazvalo brzu reakciju spasilačkih ekipa. Prema saopštenju, muškarac je poslednji put viđen na kupalištu kod Novih Novaka, a poziv Županijskom centru 112 upućen je u 20:15. Ova situacija, opisana kao nestanak tokom kupanja na reci Kupi, pokrenula je hitnu akciju spasavanja.

Spasioci Hrvatske gorske službe spašavanja iz Karlovca odmah su izašli na teren nakon što su dobili dojavu o nestanku. Na osnovu dostupnih informacija, muškarac je pronađen u plićaku ispod strme obale reke Kupi, na oko 700 metara od mesta gde je poslednji put viđen. Bio je potpuno promrzao, ali u svesnom stanju, i nije mogao samostalno da se popne na obalu.

Brza reakcija spasilačke službe

Ukupno 15 članova HGSS Stanice Karlovac učestvovalo je u akciji, pri čemu je devet bilo na terenu sa dva vozila, dok je šest bilo u pripravnosti. Spasioci su uspeli da lociraju i izvuku muškarca iz vode u 20:27, što znači da je čitava akcija od prijema poziva do spasavanja trajala svega 12 minuta. Ovakva efikasnost bila je ključna za bezbednost pronađene osobe.

Nakon što su ga izvukli iz vode, spasilačka ekipa predala je muškarca ekipi hitne medicinske pomoći, koja je preuzela dalje zbrinjavanje. Zahvaljujući brzoj reakciji, izbegnute su teže posledice po zdravlje osobe koja je nestala tokom kupanja na reci Kupi.

Organizacija i značaj akcije spasavanja

Prema zvaničnim informacijama HGSS-a, saradnja između spasilačke službe i drugih nadležnih institucija odigrala je presudnu ulogu u uspešnom ishodu akcije. Brza koordinacija i spremnost tima omogućile su da osoba bude pronađena i izvučena iz potencijalno opasne situacije u najkraćem mogućem roku. Pored toga, ovakve akcije ističu značaj pripravnosti i efikasnosti spasilačkih službi u slučajevima nestanka na vodenim površinama.

Ovaj događaj ukazuje na važnost opreza tokom boravka na rekama, posebno u uslovima smanjene vidljivosti i niskih temperatura. Takođe, podseća na vrednost dobro organizovanih spasilačkih ekipa, koje mogu pravovremeno reagovati i sprečiti ozbiljnije posledice u situacijama poput nestanka tokom kupanja na reci Kupi.

Grad Banjaluka zabeležio je najvišu prosečnu mesečnu temperaturu od početka merenja, sa 30 tropskih dana.

Avgust je doneo rekordne temperature u Banjaluci, prema saopštenju Republičkog hidrometeorološkog zavoda. Sa prosečnom mesečnom temperaturom od 26,3 stepena Celzijusa, ovaj mesec bio je najtopliji otkad se vrše merenja u ovom gradu. Poređenja radi, avgust je bio četiri stepena topliji od višegodišnjeg proseka, a pola stepena topliji od prethodnog najtoplijeg avgusta koji je zabeležen 2024. godine.

Rekordne vrednosti i trend porasta temperatura

Prema podacima Republičkog hidrometeorološkog zavoda, od deset najtoplijih avgusta, čak osam je registrovano nakon 2000. godine. Ovaj podatak ukazuje na ubrzan trend porasta temperatura tokom letnjih meseci. Osim toga, u avgustu ove godine u Banjaluci je zabeležena i najviša srednja maksimalna temperatura u bilo kom mesecu od početka merenja — iznosila je 36,2 stepena Celzijusa.

Broj tropskih dana takođe je dostigao maksimum. Tokom avgusta, registrovano je čak 30 dana sa maksimalnom temperaturom od 30 i više stepeni. Samo 25. avgusta temperatura nije prešla 30 stepeni, već je iznosila 25,5 stepeni.

Detalji o ekstremnim danima i novim rekordima

Avgust je imao isti broj tropskih dana kao i 2024. godina, što ova dva meseca čini jedinstvenim po toj karakteristici. Posebno se ističe podatak da je tokom 19 dana maksimalna temperatura prelazila 35 stepeni Celzijusa, što je najviše zabeleženo u jednom mesecu otkad postoje merenja. Prethodni rekord bio je 15 takvih dana, zabeležen avgusta 2017. godine.

Osim toga, tokom četiri dana u avgustu maksimalna temperatura prelazila je 40 stepeni. Ovakva pojava u Banjaluci dogodila se još samo dva puta ranije — u julu 2007. i avgustu 2012. godine. Ipak, apsolutni avgustovski maksimum od 41,8 stepeni, zabeležen 2017. godine, nije oboren. Najviša temperatura izmerena ove godine iznosila je 40,6 stepeni.

Rekordno leto u Banjaluci prema broju tropskih dana

Leto 2026. godine u Banjaluci obeleženo je i najvećim brojem tropskih dana ukupno. Zabeleženo je 71 dan sa temperaturom od 30 i više stepeni, dok je prethodni rekord iznosio 70 dana, postavljen 2024. godine. Na taj način, ovogodišnji avgust potvrdio je trend rasta ekstremnih temperatura, kao i trajanja tropskih perioda tokom letnjih meseci u regionu.

Prema navodima stručnjaka iz Republičkog hidrometeorološkog zavoda, ovi podaci ukazuju na potrebu za stalnim praćenjem i analizom klimatskih promena u ovom delu Balkana.

Na Trgu Krajine otvorena knjiga žalosti, a okupljeni su nosili zastave Republike Srpske i Vojske Republike Srpske.

Banjaluka je 27. avgusta postala mesto gde je više hiljada građana odalo počast generalu Ratku Mladiću. Povod za okupljanje na Trgu Krajine bila je vest o njegovoj smrti, koju su saopštili nadležni organi. Na tom mestu je otvorena i knjiga žalosti, što je izazvalo veliku pažnju javnosti i obeležilo ovaj događaj kao značajan za lokalnu zajednicu.

Detalji okupljanja i simboli podrške

Okupljeni građani nosili su zastave Republike Srpske, Vojske Republike Srpske i obeležja sa likom generala Mladića. Kolona se, kako je objavljeno, uputila ka Centralnom spomen-obeležju poginulim borcima iz Odbrambeno-otadžbinskog rata. Kod spomenika su upaljene sveće, a prisutni su odali počast Ratku Mladiću. Na tom mestu otvorena je i knjiga žalosti, u koju su građani mogli upisivati poruke i izraze saučešća.

Izjave zvaničnika i najava daljih aktivnosti

Ministar rada i boračko-invalidske zaštite Republike Srpske Radan Ostojić istakao je da srpski narod svakodnevnim okupljanjem, odavanjem počasti i paljenjem sveća izražava zahvalnost Ratku Mladiću. On je naglasio: „Ovde ne vidite samo borce, ratne i vojne invalide, porodice poginulih boraca, ovde je ono što ostavlja emociju i najdublji utisak, a to su mladi ljudi koji su zahvalni Mladiću, ali i svim poginulim borcima.” Prema njegovim rečima, Banjaluka je samo jedan od gradova u kojem građani različitim aktivnostima izražavaju zahvalnost za stvaranje Republike Srpske i slobodu.

Sahrana i odluke porodice

Ostojić je najavio da će slične aktivnosti biti nastavljene širom Republike Srpske, sve do sahrane generala. On je dodao: „On je jedan od ljudi koji je najviše dao i u toku Odbrambeno-otadžbinskog rata, ali i svojom žrtvom i svime onim što je prošao, kao i njegova porodica, nakon rata do danas.” Ipak, još nije poznato gde i kada će general Ratko Mladić biti sahranjen. O tome će, kako je potvrđeno, odluku doneti njegova porodica. U međuvremenu, građani nastavljaju da odaju počast, a knjiga žalosti ostaje otvorena za sve koji žele da izraze poštovanje.

Reakcije javnosti i značaj događaja

Ovaj skup u Banjaluci privukao je pažnju ne samo lokalne, već i šire javnosti. Pre svega, događaj je istakao važnost ličnosti generala Ratka Mladića u istoriji Republike Srpske, ali i uticaj koji je imao na mnoge građane. Pored toga, otvaranje knjige žalosti omogućilo je pojedincima i porodicama da lično izraze svoja osećanja i zahvalnost. Na taj način, okupljanje je postalo prilika za zajedničko sećanje i izražavanje solidarnosti.