Investicija od 524 miliona evra ubrzava transport, povezuje istok Srbije i skraćuje putovanje Beograd–Golubac na 1 sat i 20 minuta

Dunavski koridor otvorio je novih 28 kilometara brzih saobraćajnica, čime je ostalo još samo šest kilometara do konačnog završetka ovog važnog infrastrukturnog projekta. Sve deonice puštene su u saobraćaj krajem avgusta 2026. godine, a prema zvaničnim podacima ukupna dužina koridora iznosi 68 kilometara. Vrednost investicije dostiže 524 miliona evra, finansiranih iz budžeta Srbije i kredita domaćih banaka.

Detalji izgradnje i ekonomski značaj Dunavskog koridora

Ove nove deonice obuhvataju 24 kilometra od Bratinca kod Požarevca do kružnog toka u Velikom Gradištu, kao i četiri kilometra od Ponikve kod Golupca do raskrsnice Radoševac na ulazu u Golubac. Time je, uz prethodno puštenih 34 kilometra, završeno više od 90 odsto koridora. Otvaranjem ovog infrastrukturnog pravca, vreme putovanja od Beograda do Golupca skraćuje se na sat i 20 minuta, što donosi značajne benefite za regionalni saobraćaj i razvoj turizma.

Investicija, izvođači i tehnički podaci

Projekat realizuje Koridori Srbije zajedno sa Putevima Srbije, dok je izvođač radova China Shandong International Economic and Technical Cooperation Group. Brza saobraćajnica projektovana je za brzinu od 100 kilometara na čas. Na trasi se gradi ukupno 62 objekta, od čega je 55 već završeno. Šest petlji omogućava povezivanje sa lokalnim putevima, dok 16 kružnih raskrsnica ubrzava protok saobraćaja. Samo jedna petlja je trenutno u fazi rekonstrukcije.

Izjave zvaničnika i ekonomski uticaj na region

Otvaranju nove deonice prisustvovali su Aleksandar Vučić, predsednik Republike Srbije, Siniša Mali, potpredsednik Vlade i ministar finansija, kao i ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Aleksandra Sofronijević. Vučić je naglasio: „Ovaj projekat je od krucijalnog značaja za realizaciju naših nacionalnih interesa, za snažan podsticaj domaćem turizmu i podizanje ekonomskog standarda čitave istočne Srbije.“ Prema njegovim rečima, povezivanje istoka Srbije sa Beogradom i auto-putem E75 podiže konkurentnost i ubrzava privredni razvoj. Takođe, najavljeno je i proširenje koridora prema Donjem Milanovcu, Brzoj Palanci, Negotinu i Kladovu, što će dodatno rasteretiti postojeće putne pravce.

Šira slika i naredni koraci izgradnje

Nakon puštanja u saobraćaj ovih deonica, u izgradnji ostaje još šest kilometara, čijim završetkom će Dunavski koridor biti kompletiran. Do sada je izgrađeno 55 od 62 objekta, 5 od 6 petlji i 14 od 16 kružnih raskrsnica. Projekat je pokrenut ugovorom iz 2021. godine, a radovi napreduju po planu. Komercijalni ugovor je potpisan između Vlade Srbije, Koridora Srbije i kineske kompanije, uz značajan doprinos domaće građevinske operative. Kada svi radovi budu završeni, očekuje se dalji rast turizma i bolja ekonomska integracija regiona sa ostatkom Srbije i Evrope.

Cene dizela i benzina u Srbiji značajno premašuju one u Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Hrvatskoj i drugim susednim državama

Građani Srbije i dalje plaćaju najvišu cenu goriva u regionu, prema najnovijim podacima Vlade Srbije. Cena evrodizela dostigla je 232 dinara (1,98 evra) po litru, dok je benzin evropremijum BMB 95 dostupan za 203 dinara (1,73 evra). Ove cene važe za narednih sedam dana, a odluku je saopštila Vlada Srbije.

Cene goriva u Srbiji i regionu

U poređenju sa okruženjem, dizel i benzin u Srbiji su skuplji nego u Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Hrvatskoj, Sloveniji, Mađarskoj, na Kosovu i u Makedoniji. Tako, u Bosni i Hercegovini litar evrodizela košta 1,73 evra, a benzin BMB 95 – 1,54 evra. U Crnoj Gori evrodizel iznosi 1,87 evra, dok je benzin na 1,76 evra po litru. Na Kosovu je maksimalno dozvoljena cena dizela 1,74 evra, a benzina 1,53 evra. Najniže cene goriva zabeležene su u Severnoj Makedoniji, gde evrodizel iznosi 1,65 evra, a benzin 1,51 evro. U Hrvatskoj je cena evrodizela 1,86 evra, a benzina 1,66 evra, dok je u Sloveniji evrodizel 1,86 evra, a benzin 1,59 evra. Mađarska beleži cenu evrodizela od 1,88 evra, dok je benzin 1,74 evra.

Tržišni kontekst i uticaj na potrošače

Osim toga, važno je napomenuti da su prosečne zarade u Sloveniji, Hrvatskoj i Mađarskoj znatno više nego u Srbiji. Zbog toga je teret visokih cena goriva za srpske potrošače još izraženiji. U praksi, to znači da građani Srbije za isti iznos novca mogu kupiti manje goriva nego stanovnici susednih država. Kao rezultat, razlika u standardu dodatno se produbljuje.

Uporedo sa tim, poređenje cena goriva u regionu

Analizirajući aktuelne cene, jasno je da je Srbija lider po visini iznosa koji građani izdvajaju za dizel i benzin. Uporedo sa tim, niža cena goriva u Makedoniji i Bosni i Hercegovini omogućava veći stepen mobilnosti stanovništva i niže troškove za privredu. Pre svega, ovakva tržišna pozicija Srbije može uticati na konkurentnost domaće ekonomije, s obzirom na to da su transportni i logistički troškovi ključni za funkcionisanje privrednih subjekata. Na kraju, visoke cene goriva dodatno opterećuju budžet domaćinstava i smanjuju kupovnu moć građana.

Zaključak

Građani Srbije nastavljaju da snose najveći teret kada su u pitanju cene goriva u regionu. S obzirom na aktuelne podatke, litar dizela u Srbiji je skuplji za 0,25 evra nego u Bosni i Hercegovini, odnosno za 0,33 evra nego u Makedoniji. Ovakva situacija može imati dugoročne posledice na ekonomski položaj stanovništva i konkurentnost domaće privrede.

Produženje licence omogućava Rafineriji Pančevo da održi proizvodnju od 13.000 tona dnevno uprkos sankcijama

Naftna industrija Srbije (NIS) dobila je novo produženje američke licence za rad, čime joj je omogućeno da nastavi poslovanje do 30. septembra. Ova odluka Kancelarije za kontrolu strane imovine američkog Ministarstva finansija (OFAC) dolazi nakon deset meseci tokom kojih NIS posluje pod režimom sankcija. Produženje licence za NIS omogućava kontinuitet snabdevanja tržišta Srbije gorivom, što je posebno važno u uslovima otežanog uvoza zbog niskog vodostaja Dunava. Ministarstvo rudarstva i energetike saopštilo je da je Rafinerija nafte u Pančevu tokom avgusta povećala proizvodnju na oko 13.000 tona dnevno, kako bi zadovoljila sve veću domaću tražnju.

Finansijski preokret i oporavak NIS-a

Rafinerija u Pančevu, ključni pogon kompanije, bila je potpuno obustavljena krajem 2025. godine sve dok OFAC nije izdao prvu dozvolu za rad. Uprkos izazovima, NIS je u prvih šest meseci 2026. godine ostvario neto dobit od 9,8 milijardi dinara, što predstavlja značajan preokret u odnosu na gubitak od 3,6 milijardi dinara iz istog perioda prethodne godine. Kompanija je 2025. godinu završila sa neto gubitkom od 5,6 milijardi dinara (47,7 miliona evra). Oporavak je ostvaren zahvaljujući višim cenama sirove nafte i derivata na svetskom tržištu, kao i povoljnim efektima jeftinijih zaliha nafte nabavljenih ranije. U drugom kvartalu 2026. godine prerada sirovine i poluproizvoda u Rafineriji Pančevo iznosila je 1,003 miliona tona, što je 19 odsto više nego godinu dana ranije.

Pregovori MOL–Gaspromnjeft i neizvesnost trajnog rešenja

Središte trenutne situacije čine pregovori između mađarskog MOL-a i ruskog Gaspromnjefta o prodaji ruskog udela u NIS-u, što se vidi kao jedini put ka trajnom ukidanju sankcija. Jelica Putniković, urednica portala „Energija Balkana“, ocenjuje da postoji nada da bi pregovori mogli biti završeni u septembru. „Nadam se da će doći do finiša tih pregovora između Gaspromnjefta i MOL-a, što bi omogućilo normalno preuzimanje kompanije“, navela je Putnikovićeva. Ipak, napominje da javnosti nedostaju konkretne informacije o uslovima dogovora i da je neizvesnost ostavila trag na poslovanje NIS-a, koji „ne posluje normalno“. S druge strane, Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije ističe da je produženje licence istovremeno dobra i loša vest: „To je dobro što se nastavlja snabdevanje, ali loše jer se produžava neizvesnost.“ On takođe ukazuje na bolje odnose Beograda i Vašingtona, ali izražava blago razočaranje što rok nije produžen na duži period.

Efekti produženja licence na energetsku sigurnost Srbije

Ministarka energetike Dubravka Đedović Handanović istakla je da je produženje licence ključan signal za energetsku sigurnost Srbije. „Produžena licenca je važan signal da možemo nastaviti da radimo odgovorno i bezbedno, sa prioritetom da građani i privreda imaju dovoljno goriva“, izjavila je ministarka. Obe strane se slažu da je situacija bolja nego ranije, kada je transport sirove nafte kroz JANAF bio potpuno obustavljen. Ipak, ostaje činjenica da kompanija trpi realne posledice i da je njena budućnost i dalje neizvesna dok se pregovori između MOL-a i Gaspromnjefta ne završe i dok OFAC ne odobri transakciju. Ukoliko dogovor bude postignut i dobije zeleno svetlo iz Vašingtona, očekuje se brza realizacija preuzimanja, što bi NIS-u omogućilo povratak u standardne okvire poslovanja.