Ukrajinski predsednik navodi da Moskva raspoređuje trupe i naoružanje na tankere i teretnjake zbog gubitka kontrole

Vojska Ruske Federacije razmatra upotrebu civilnih brodova za vojne potrebe na Crnom moru, prema saopštenju ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog. On je istakao da Moskva pokušava da zaštiti takozvanu „flotu u senci“ tako što na naftne tankere i teretnjake postavlja trupe i naoružanje. Ova praksa, kako tvrdi ukrajinska strana, uvedena je kao odgovor na napade bespilotnim plovilima i dronovima, koji su značajno ograničili delovanje ruske ratne mornarice.

Flota u senci i nova strategija Moskve

Prema informacijama Glavne obaveštajne uprave Ministarstva odbrane Ukrajine (HUR), napadi ukrajinskih pomorskih i vazdušnih dronova potisnuli su preostale ruske ratne brodove u luku Novorosijsk na jugoistočnoj obali Crnog mora. Zbog toga, prema proceni ukrajinskih obaveštajaca, ruska strana više ne može da obezbedi sigurne pomorske koridore za transport robe, posebno nafte, čime zaobilazi zapadne sankcije. Kao rezultat, Moskva je pribegla militarizaciji trgovačke flote, kombinujući civilne i vojne resurse kako bi održala kontrolu nad ključnim finansijskim tokovima.

Ova taktika, kako navode ukrajinske službe, pokazuje smanjenje operativne sposobnosti ruske mornarice. Istovremeno, ukazuje na promenu strategije gde civilni brodovi postaju deo zaštite vitalnih ruta. Upotreba civila i komercijalnih brodova za vojne svrhe dodatno komplikuje bezbednosnu situaciju na istočnom krilu Evrope.

Implikacije za bezbednost i međunarodne odnose

Mešanjem vojnih i civilnih kapaciteta, Moskva, prema oceni ukrajinskih izvora, svesno briše granicu između civilnih i vojnih ciljeva. Ovo postavljanje oružja i vojnog osoblja na „flotu u senci“ ima potencijal da destabilizuje pomorsku bezbednost u regionu. Osim toga, povećava rizik za komercijalni saobraćaj i međunarodne trgovinske rute na Crnom moru.

Tokom poslednjih meseci, ukrajinske inovacije u upotrebi bespilotnih plovila doprinele su promeni dinamike na moru. Iako se ruska strana nije javno oglašavala o ovim događajima, ukrajinska strana smatra da je ovakav razvoj situacije direktan rezultat kontinuiranih napada na ruske pomorske kapacitete.

Reakcije i mogući dalji razvoj događaja

Prema saopštenju ukrajinske strane, militarizacija civilnih brodova odražava ozbiljnost situacije za Rusiju na Crnom moru. Istovremeno, stvara dodatne izazove za međunarodne organizacije koje prate bezbednost pomorskih ruta. U narednom periodu biće važno pratiti kako će se ovaj trend razvijati i kakve će biti reakcije drugih država koje koriste Crno more za trgovinu.

Na kraju, upotreba civilnih brodova u vojne svrhe otvara brojna pitanja o odgovornosti i zaštiti pomorskih koridora. Ova situacija pokazuje koliko je bezbednost na Crnom moru postala kompleksna pod uticajem savremenih tehnologija i aktuelnih sukoba.

Novi vladin program Jermenije predviđa partnerstvo sa Rusijom koje se prilagođava novim regionalnim okolnostima.

Jermenija je zvanično izostavila Rusiju iz statusa „strateškog partnera“ u svom novom vladinom programu za period 2026–2031. godine, čime je naglašena značajna promena u bilateralnim odnosima. Ova odluka je deo šire transformacije spoljne politike Jerevana, prema saopštenju vlasti. Premijer Nikol Pašinjan istakao je da bi nastavak dosadašnje politike prema Moskvi bio neodrživ nakon nedavne bezbednosne krize u regionu.

Izostanak statusa strateškog partnera Rusije u novom programu

Prema rečima Pašinjana, zadržavanje formulacije „strateško partnerstvo sa Rusijom“ više nije moguće zbog činjenice da Rusija i Organizacija ugovora o kolektivnoj bezbednosti (ODKB) nisu ispunile svoje ugovorne obaveze tokom napada Azerbejdžana na Jermeniju u septembru 2022. godine. Takođe, novi vladin program definiše odnose sa Moskvom kao partnerstvo koje se menja i odgovara aktuelnim regionalnim izazovima, uz izbalansiranu spoljnu politiku.

Jermenija ubrzava diversifikaciju partnerstava

Izostanak ruske vojne i diplomatske podrške tokom ključnih bezbednosnih situacija je, kako navodi vlast, primorao Jerevan da zamrzne učešće u ODKB-u. Osim toga, Jermenija je ubrzala proces diversifikacije svojih strategijskih partnerstava. U tom okviru, vlasti ističu sve veće napore ka integraciji sa Evropskom unijom, jačanju saradnje sa Sjedinjenim Američkim Državama i izgradnji sopstvenih bezbednosnih kapaciteta.

Pašinjan obrazlaže odluku o redefinisanju odnosa

„Zadržavanje formulacije o strateškom partnerstvu sa Rusijom nije održivo nakon iskustava iz septembra 2022. godine“, naglasio je Nikol Pašinjan u zvaničnoj izjavi. Prema njegovim rečima, nedostatak podrške tokom napada Azerbejdžana značajno je uticao na odluku da se status strateškog partnera Rusije izostavi iz novog programa razvoja. Na taj način, Jermenija pokušava da vodi uravnoteženu spoljnu politiku koja odgovara novim regionalnim izazovima.

Perspektive buduće saradnje

U skladu sa novim kursom, Jermenija ne isključuje partnerstvo sa Rusijom, ali ga definiše kao odnos koji se dinamično menja i prilagođava okolnostima. S druge strane, vlasti naglašavaju važnost jačanja veza sa Evropskom unijom i Sjedinjenim Američkim Državama. Ovim potezom, Jermenija šalje signal o svojoj nameri da redefiniše spoljnopolitičke prioritete i izgradi sopstvenu sigurnosnu strategiju.

Najveći evropski aerodromi, među kojima su Šiphol, Šarl de Gol i Frankfurt, prednjače u broju komercijalnih letova

Komercijalni avio-saobraćaj u EU zabeležio je 6,9 miliona letova u 2025. godini, prema saopštenju. Ovaj rezultat predstavlja rast od 3,8 procenata u odnosu na prethodnu godinu, kada je registrovano 6,7 miliona letova. Takođe, sektor je gotovo dostigao pretpandemijski nivo iz 2019. godine, kada je evidentirano 7,0 miliona letova.

Rast broja letova i povratak na staro

Tokom 2025. godine, komercijalni avio-saobraćaj u EU nastavio je stabilan rast koji je započet 2021. godine. Kao rezultat toga, evropska avio-industrija se približila istorijskom rekordu iz 2019. godine. Udeo vanrednih operacija, koji obuhvata čarter letove i specijalne avio-linije, iznosio je 8,5 odsto ukupnog saobraćaja na godišnjem nivou. Pored toga, najveća koncentracija vanrednih letova zabeležena je tokom letnjih meseci.

Letnji špic i najprometniji meseci

U junu 2025. godine, od ukupno 648.707 letova, vanredne operacije činile su 11,2 odsto. U julu je evidentirano 690.855 letova, sa 12,3 odsto vanrednih, dok je avgust bio najprometniji mesec sa 693.046 letova i udelom vanrednih operacija od 11,4 procenata. Ovi podaci pokazuju da je tokom letnjeg perioda došlo do intenziviranja aktivnosti, što je karakteristično za ovu industriju.

Najprometniji aerodromi u Evropi

Među aerodromima, amsterdamski Šiphol je prednjačio sa 488.000 komercijalnih letova. Slede ga pariski aerodrom Šarl de Gol sa 476.000 letova i Frankfurt na Majni sa 457.000 letova. Ovi podaci ukazuju na značaj ključnih evropskih čvorišta za celokupni avio-saobraćaj.

Zaključak i značaj za sektor

Na kraju, povratak komercijalnog avio-saobraćaja u EU na gotovo isti nivo kao pre pandemije pokazuje otpornost i oporavak sektora. Očekuje se da će nastavak ovog trenda pozitivno uticati na povezivanje evropskih destinacija i privredu regiona.