Petar Škrbić svedočio o angažovanju autobusa za evakuaciju civila iz Srebrenice jula 1995. godine

Autentični snimci iz jula 1995. godine, koji prikazuju evakuaciju muslimanskih civila iz Srebrenice, ponovo su postali tema na društvenim mrežama. Ovi snimci beleže trenutke tokom kojih je, prema svedočenju penzionisanog generala Vojske Republike Srpske Petra Škrbića, general Ratko Mladić lično tražio hitno angažovanje autobusa radi prevoza civila do Kladnja. Tema „evakuacija civila iz Srebrenice“ poslednjih dana izaziva mnogo komentara i preispitivanja, posebno zbog autentičnosti snimaka i izjava koje se na njima mogu čuti.

Na snimcima se vidi kako je Ratko Mladić ulazio u svaki autobus, obraćao se civilima i poželeo im sreću na putu do Kladnja. Penzionisani general Petar Škrbić je tokom svedočenja pred Haškim tribunalom istakao da su upravo ti trenuci zabeleženi kao deo procesa evakuacije civila iz Srebrenice, koji je sproveden istog dana kada je grad zauzet.

Evakuacija civila iz Srebrenice: detalji iz svedočenja

Prema izjavama, Ratko Mladić je u svakom autobusu razgovarao sa prisutnim civilima i nastojao da ih umiri. Na snimcima se čuje kako im kaže: „Ja sam general Mladić, dobro došli, neka vam je srećan put, bićete svi bezbedno prebačeni do Kladnja i nemojte više da okrećete oružje na nas. Srećno vam bilo.“ Takođe, na drugom snimku, Mladić se obraća rečima: „Dobar dan, kako ste? Je li vi znate ko sam ja? Ja sam general Mladić, idete bezbedno za Kladanj, ništa se ne sekirajte, želim vam srećan put.“

Ove izjave, kao i sam čin evakuacije, predstavljaju deo dokumentovanih događaja iz tog perioda. Snimci su sačuvani kao deo istorijskog materijala i često se prikazuju u javnosti, posebno kada se raspravlja o dešavanjima u Srebrenici tokom jula 1995. godine.

Autentični snimci i značaj za istorijsko pamćenje

Snimci evakuacije civila iz Srebrenice danas se često dele na društvenim mrežama, a njihova autentičnost doprinosi razumevanju događaja iz tog vremena. Pre svega, prema svedočenju Petra Škrbića, snimljeni trenuci pružaju uvid u način ophođenja generala Mladića prema civilima tokom sprovođenja evakuacije.

Iako postoje različita tumačenja ovih događaja, autentični snimci ostaju važan izvor za istorijsko pamćenje i analizu dešavanja iz jula 1995. godine. Kao rezultat, tema evakuacija civila iz Srebrenice i dalje izaziva pažnju javnosti i podstiče na diskusiju o prošlosti regiona.

Sveti Roman Đuniški se obeležava danas, a hiljade vernika poseti manastir kod Đunisa, prateći običaj molitve.

Danas se u pravoslavnim crkvama obeležava praznik posvećen Svetom Romanu Đuniškom, a posebno svečano je u manastiru Sveti Roman na desnoj obali Južne Morave kod sela Đunis. Prema pravoslavnom kalendaru, ovaj praznik se slavi 29. avgusta, kada vernici izgovaraju molitvu Svetom Romanu, sledeći stari običaj koji se prenosi generacijama.

Praznik Svetog Romana Đuniškog okuplja vernike iz raznih krajeva, a centralno mesto proslave je manastir, jedan od najstarijih u Srbiji. Hiljade ljudi, zdravih i bolesnih, starih i mladih, dolazi na ovaj dan da se poklone moštima svetitelja i izgovori molitva, nadajući se pomoći i isceljenju.

Posebna molitva Svetom Romanu Đuniškom

Na praznik Svetog Romana Đuniškog, vernici posebno poštuju običaj molitve. Molitva koju je zapisao vladika Nikolaj Velimirović glasi: „Tebi, ugodniče Boga živoga, Romane čudotvorče, koji si ispunio zakon Boga i spasa našega Isusa Hrista i dobio od NJega život večni; klanjamo se s ljubavlju i blagodarimo Ti sa smirenjem, za premnoga Tvoja čudesna dela, kojima si pomogao nemoćnim ljudima, i proslavio ime Gospoda i spasa svoga. Amin.“

Hiljade vernika izgovaraju ovu molitvu 29. avgusta, verujući u isceliteljske moći svetitelja. Osim toga, ovaj običaj je prilika da se porodice okupe i zajednički obeleže praznik, povezujući se kroz zajedničku molitvu i tradiciju.

Manastir Sveti Roman i značaj praznika

Prema sačuvanim zapisima, manastir Sveti Roman potiče iz desetog veka, a prvi pisani tragovi datiraju s početka jedanaestog veka. Nalazi se u Eparhiji niškoj, nedaleko od sela Đunis, u podnožju Mojsinjskih planina. Manastir je vezan za Svetog Romana, učenika Svetih Ćirila i Metodija, i smatra se da je bio među najvažnijim duhovnim centrima regiona.

Prema nekim predanjima, ovo mesto je nekada bilo okruženo sa dvadesetak bogomolja, a za manastir Sveti Roman neki smatraju da je star preko hiljadu godina i da je nastao pre doba Nemanjića.

Običaji i verovanja na praznik Svetog Romana Đuniškog

Na praznik Svetog Romana Đuniškog, mnogi vernici dolaze u manastir sa iskrom nade da će im molitva pomoći u isceljenju ili rešavanju životnih poteškoća. Smatra se da je Sveti Roman bio „zemaljski anđeo i nebeski čovek“, kako je zapisao vladika Nikolaj Velimirović. Zbog toga, vernici pristupaju molitvi sa dubokim poštovanjem i verom.

Manastir Sveti Roman spada u grupu mojsinjskih crkava i nalazi se među ruševinama starih crkvišta na Mojsinjskoj Gori. Prema istorijskim izvorima, manastir se pominje u povelji vizantijskog cara Vasilija II iz 1019. ili 1020. godine. Tokom vekova, manastir je obnavljan, a danas je mesto okupljanja tokom praznika, kada vernici slede običaj molitve i traže blagoslov.

Zahvaljujući dugoj tradiciji i značaju za pravoslavne vernike, praznik Svetog Romana Đuniškog ostaje važan datum u crkvenom kalendaru i prilika za zajedništvo kroz molitvu i poštovanje običaja.

Dva automobila su izgorela, a još dva oštećena u požaru na Detelinari, saobraćaj u ulici privremeno obustavljen.

Veliki požar izbio je tokom noći na parkingu u Ulici Ilije Birčanina, na Detelinari u Novom Sadu. Prema dostupnim informacijama, najmanje četiri vozila bila su zahvaćena vatrom, a požar je izazvao značajnu materijalnu štetu. Kako se vidi na snimku objavljenom na društvenim mrežama, automobili su u plamenu dok se požar širi parkingom.

Događaj se odigrao između petka i subote, a prema poslednjim podacima, dva automobila su potpuno izgorela. Još dva vozila pretrpela su delimična oštećenja. Na lice mesta stigla su dva vatrogasna vozila, a policija je obezbedila prostor zbog istrage.

Požar na parkingu u Novom Sadu: detalji incidenta

Saobraćaj u Ulici Ilije Birčanina bio je privremeno obustavljen zbog uviđaja. Policija i vatrogasne službe radile su na raščišćavanju terena i utvrđivanju uzroka požara. Prema izjavama sa mesta događaja, nije bilo informacija o mogućim povređenima, međutim, istraga još traje.

Takođe, do sada nisu poznati uzroci izbijanja vatre. Policija je nastavila sa uviđajem kako bi utvrdila sve okolnosti pod kojima je požar izbio, a više informacija očekuje se nakon završetka zvanične istrage.

Tok istrage i privremene mere

U međuvremenu, stanari i prolaznici u ovom delu Novog Sada obavešteni su o zastoju saobraćaja i prisustvu policije i vatrogasaca. Zbog toga je apelovano na građane da izbegavaju ovu oblast dok traje uviđaj. Pored toga, nadležni organi rade na prikupljanju svih relevantnih dokaza koji bi pomogli u utvrđivanju uzroka požara na parkingu.

Na kraju, sve dodatne informacije o eventualnim povređenima ili materijalnoj šteti biće poznate po završetku istrage. Požar na parkingu u Novom Sadu još jednom je skrenuo pažnju na potrebu za oprezom i pravovremenim reagovanjem nadležnih službi.