Na srpskim auto-putevima vozači sa stranim tablicama često voze umorni, a čekanja na granicama dostižu četiri sata.

Letnje putovanje kroz Srbiju donosi pojačan saobraćaj, posebno na auto-putevima gde je primećen veći broj vozila sa stranim registracijama. Prema saopštenju **AMSS**, vožnja u koloni i umorni vozači predstavljaju ozbiljne opasnosti na putevima, što je posebno izraženo tokom sezone odmora. Vozači koji su prešli stotine kilometara često nemaju dovoljno odmora, što dodatno povećava rizik od saobraćajnih nezgoda.

Vožnja u koloni i umorni vozači: preporuke za bezbednost

Kako navodi **AMSS**, posebno je važno održavati veće rastojanje između vozila i biti spreman na iznenadne situacije na putu. „Vožnja u koloni u kombinaciji sa umornim vozačima krije mnoge opasnosti. Zato nemojte žuriti, držite veće odstojanje i budite spremni da u svakom trenutku bezbedno reagujete na iznenadne i neočekivane situacije“, ističu iz ove organizacije. Zbog toga, vozačima se savetuje češće pauze i izbegavanje vožnje pod umorom, naročito na dužim relacijama.

Stanje na naplatnim rampama i graničnim prelazima

Na naplatnim stanicama na srpskim auto-putevima trenutno nema zadržavanja, što olakšava domaći tranzit. Međutim, prema poslednjim informacijama Uprave granične policije, putnička vozila na graničnim prelazima čekaju do sat vremena, dok teretna vozila na izlazu iz Srbije mogu čekati i do četiri sata. Na ulazu u Srbiju, vozila na Gradini čekaju oko 60 minuta, na Preševu 40 minuta, dok su na Gostunu i Špiljanima zadržavanja kraća, oko 20 minuta. Na izlazu iz Srbije, najduža čekanja su na Horgošu – do 60 minuta, dok se na Kelebiji i Batrovcima čeka do 30 minuta.

Gužve na teretnim terminalima i saveti za vozače

Teretni saobraćaj je pod posebnim pritiskom, pa na Batrovcima teretna vozila čekaju do 240 minuta, dok su na Šidu i Sremskoj Rači zadržavanja oko 120 minuta. Pored toga, **AMSS** apeluje na vozače da redovno prate informacije o stanju na putevima i graničnim prelazima, kako bi bolje planirali svoje putovanje i izbegli nepotrebna zadržavanja.

Zbog učestalih gužvi, preporučuje se izbegavanje putovanja u najprometnijim terminima, kao i pravovremeno informisanje o stanju na putevima. Na taj način, putnici mogu smanjiti stres i izbeći dodatni umor, što je ključno za bezbednost svih učesnika u saobraćaju.

Pokrajina je izdvojila 270 miliona dinara za JVP „Vode Vojvodine“ kako bi obezbedila funkcionisanje hidrosistema i navodnjavanje zemljišta.

Maja Gojković, predsednica Pokrajinske vlade, istakla je u Skupštini AP Vojvodine da su mere za rešavanje problema koje je prouzrokovao nizak vodostaj Dunava dale rezultate. Prema njenim rečima, Pokrajina je hitno izdvojila 270 miliona dinara za JVP „Vode Vojvodine“ kako bi omogućila nastavak funkcionisanja hidrosistema, ali i obezbedila navodnjavanje poljoprivrednog zemljišta na severu Srbije. Ove mere donete su nakon što je izmena programa bila neophodna zbog rizika od ekološke katastrofe.

Mere protiv niskog vodostaja Dunava

Glavni razlog za preduzimanje ovih koraka bio je upravo nizak vodostaj Dunava i kanala Dunav-Tisa-Dunav. Gojković je tokom skupštinske rasprave naglasila da je situacija zahtevala hitnu reakciju zbog opasnosti po poljoprivredu i životnu sredinu. „Mere su, hvala Bogu, urodile plodom i danas imamo delimično zadovoljavajuće stanje. Moramo da budemo na oprezu, još nema kiše u Evropi, ali mere su pokazale rezultat“, navela je Gojković.

Pored toga, ona je podsetila da je izmena programa bila nužna kako bi se izbegle ozbiljne posledice za poljoprivrednike i ekosistem. Prema njenim rečima, blagovremeno ulaganje u hidrosistem i navodnjavanje omogućilo je stabilnije snabdevanje vodom u uslovima kada je nizak vodostaj Dunava mogao da izazove probleme većih razmera.

Klimatske promene utiču na Dunav i Evropu

Gojković je takođe istakla da se nevolje sa vodostajem Dunava ne tiču samo Srbije, već pogađaju i druge evropske zemlje. „Vojvodina, Srbija, ali i čitava Evropa suočavaju se sa posledicama klimatskih promena, među kojima su požari i nedostatak vode“, rekla je ona. Time je naglasila širi kontekst u kojem se odvijaju i mere koje su trenutno na snazi.

Zbog toga, kako je navela, evropske države će u budućnosti sve više ulagati u projekte koji će omogućiti bolje upravljanje vodnim resursima. U međuvremenu, Pokrajina prati situaciju i, prema njenim rečima, spremna je za nove izazove ako se problem sa niskim vodostajem Dunava nastavi.

Uloga JVP „Vode Vojvodine“ i dalji koraci

Izdvojena sredstva u iznosu od 270 miliona dinara namenjena su JVP „Vode Vojvodine“. Taj iznos omogućava održavanje i funkcionisanje hidrosistema i osigurava navodnjavanje u kritičnim periodima. Gojković je zaključila da je dosadašnja reakcija bila pravovremena, ali i da je potrebno ostati oprezan dok se klimatski uslovi u regionu ne stabilizuju. Kao rezultat, Pokrajinska vlada nastavlja da prati stanje i procenjuje da li su potrebne dodatne mere.

Maksimalna temperatura prelazi 35 stepeni, a lokalno dostiže i 40, dok su upozorenja na olujnu košavu u punoj snazi.

Građani Srbije suočavaju se sa izuzetno visokim temperaturama i olujnim vetrom, upozoravaju iz RHMZ i službi za vanredne situacije. Prema prognozama, tokom petka i subote očekuje se dodatni rast temperature, dok će na pojedinim lokacijama živa u termometru dostići čak 40 stepeni u hladu. Na snazi su zvanična upozorenja zbog opasnih vremenskih pojava, uključujući ekstremnu vrućinu i jak jugoistočni vetar.

Vrućine i olujna košava stvaraju rizične uslove

Nakon veoma toplog dana sa maksimalnom temperaturom od 38 stepeni, meteorolozi najavljuju još toplije i vedro vreme. Posebno kritičan period su petak i subota, kada će maksimalne temperature širom Srbije prelaziti 35 stepeni, a lokalno i 40 stepeni. U košavskom području, već tokom noći, očekuje se primetno pojačanje jugoistočnog vetra. U petak i subotu, na jugu Banata i u donjem Podunavlju, prognozirani su udari vetra brzine do 90 kilometara na čas.

Kombinacija veoma jakog vetra i suve mase stvara izuzetno opasne uslove za šumske požare i požare na otvorenom prostoru. Zbog toga su službe za vanredne situacije izdale poseban apel građanima i vozačima.

Posebne mere opreza tokom vikenda

RHMZ i službe naglašavaju da je paljenje vatre na otvorenom prostoru strogo zabranjeno tokom predstojećeg vikenda. Ova mera je od suštinske važnosti zbog povećanog rizika od požara, koji se može brzo proširiti usled olujnog vetra. Osim toga, vozačima i prolaznicima savetuje se da ne bacaju opuške cigareta van predviđenih mesta, jer i najmanji izvor plamena može izazvati ozbiljne posledice.

Na građane se apeluje da redovno prate zvanična saopštenja i poštuju sve preporučene mere zaštite od požara. Posebno je važno izbegavati direktno izlaganje suncu tokom najtoplijih sati dana i koristiti sredstva za zaštitu od toplote.

Kada stiže smirivanje vremenskih prilika?

Postepeno smirivanje očekuje se tek u drugom delu vikenda. Slabljenje i prestanak olujne košave prognozira se za subotu posle podne i uveče. Do tada ostaje na snazi upozorenje RHMZ za izuzetno visoke temperature i olujni vetar u Srbiji.

Zbog svega navedenog, stručnjaci ističu da je važno ostati oprezan i odgovoran, kako bi se sprečile potencijalne posledice koje mogu nastati zbog kombinacije visokih temperatura i jakog vetra.