Više od 1.300 ljudi vodi se kao nestalo posle klizišta na granici Kine i Nepala, među njima i državljanin Srbije.

Više od 1.300 osoba, među kojima su i brojni strani državljani, vodi se kao nestalo posle razornog klizišta koje je pogodilo pograničnu oblast između Kine i Nepala. Prema poslednjem izveštaju Nacionalnog odbora za turizam Nepala, među nestalima je i jedna osoba iz Srbije. Broj nestalih i poginulih raste iz sata u sat dok spasilačke ekipe pokušavaju da pronađu preživele.

Prema podacima koje su objavile vlasti, više od 270 osoba je izgubilo život u ovoj prirodnoj katastrofi. Samo sa nepalske strane granice među 826 nestalih se nalazi čak 517 stranih državljana. Ova brojka uključuje i državljanina Srbije, što je potvrđeno iz Nacionalnog odbora za turizam Nepala.

Stranci i lokalno stanovništvo među nestalima

Pored velikog broja stranaca, među nestalima je i 113 nepalskih turista, zatim 85 pripadnika vojske i policije, kao i 161 lokalni stanovnik iz okruga Rasuva i jedna osoba iz Nuvakota.

Vlasti Kine su saopštile da je sa tibetanske strane granice troje ljudi poginulo, a 558 se vodi kao nestalo. Od tog broja, 260 su strani državljani. Osim toga, gotovo 100 kineskih državljana nestalo je na nepalskoj strani. Ove informacije potvrdilo je kinesko ministarstvo spoljnih poslova.

Detaljna lista nestalih po državama

Nacionalni odbor za turizam Nepala je izneo podatke o nacionalnosti nestalih. Najviše ih je iz Indije – 179, a većina su hodočasnici na planini Kailaš u Tibetu, svetom mestu za hinduiste. Takođe, među nestalim su 65 osoba iz SAD, 51 iz Malezije, 35 iz Australije, 133 iz Britanije i 25 iz Kanade.

Među nestalima su i turisti iz Singapura (osam), Rusije (osam), Južne Afrike (šest), Litvanije (šest), Novog Zelanda (pet), Francuske (četiri), Belgije (tri) i Španije (tri). Po dvoje nestalih dolazi iz Italije, Kazahstana, Irske i Holandije. Po jedan nestali je iz Belorusije, Finske, Mađarske, Izraela, Litvanije, Filipina, Bugarske, Švajcarske, Srbije i Švedske.

Reakcije i dodatne informacije

Ukrajinsko ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je da su 53 ukrajinska državljanina nestala, uključujući i 46 turista sa kojima su nepalske vlasti izgubile kontakt.

Južnokorejska vlada je objavila da je devet njihovih građana, zaposlenih na elektrani u Nepalu, nestalo. Premijerka Japana Sanae Takaichi izrazila je zabrinutost jer se pet japanskih državljana vodi kao nestalo, prema izveštajima lokalnih medija.

Ova tragedija naglašava složenost spasilačkih akcija i veliki broj pogođenih, među kojima su i strani turisti iz različitih delova sveta. Situacija se i dalje razvija dok spasioci nastavljaju potragu za preživelima.

Radosav Gile Stanišić uhapšen je u svom skrovištu zbog sumnje na pokušaj ubistva Igora Krstovića.

Radosav Gile Stanišić (42), poznat kao član podgoričkog ogranka kavačkog klana, uhapšen je nakon što je dva meseca izbegavao hapšenje. Specijalno tužilaštvo Crne Gore izdalo je nalog protiv njega zbog sumnje da je učestvovao u pokušaju ubistva Igora Krstovića, visokopozicioniranog člana suparničkog klana.

Skrivanje u bunkeru i veliko hapšenje

Stanišić je, prema informacijama iz istrage, napravio bunker u sopstvenoj kući u Zagoriču. Policija ga je pronašla u prostoriji između dva zida, gde se skrivao dok su trajale potrage. Iako je pokušao da se sakrije i prilikom hapšenja, policija je uspela da ga pronađe i stavi mu lisice na ruke. Osim njega, uhapšeni su i njegov brat Saša Stanišić, kao i Radmila i Raško Džankić. Oni se terete za stvaranje kriminalne organizacije, pokušaj teškog ubistva i pomoć izvršiocu posle krivičnog dela. Specijalni tužilac Vukas Radonjić izjavio je: „Nakon saslušanja uhapšenih, javnost će biti obaveštena o daljem toku postupka.”

Analiza Skaj materijala i detalji napada

Istražitelji su do informacija o umešanosti Stanišića i Džankića došli analizom Skaj materijala. U pokušaju ubistva Igora Krstovića, krajem januara 2020. godine u Zeti, u njegov automobil ispaljeno je 26 hitaca iz automatske puške, a sedam ga je pogodilo. Tužilaštvo je u avgustu 2020. podiglo optužnicu protiv Dragiše Bulatovića i Vidoja Stanišića, brata uhapšenog Gileta, zbog sumnje da su deo iste kriminalne grupe. Optužnica se zasnivala na biološkim tragovima pronađenim na mestu gde je zapaljeno vozilo korišćeno u napadu. Obojica su provela tri godine u pritvoru, ali su u avgustu 2023. pušteni jer sud nije izrekao prvostepenu presudu u tom roku.

Kriminalna prošlost i meta osvetničkih grupa

U martu 2024. godine, i sam Krstović uhapšen je u Budvi zbog sumnje na šverc droge i od tada je u pritvoru. Radosav Gile Stanišić je poznat po ranijim incidentima i hapšenjima. U julu 2012. uhapšen je zbog nasilja na podgoričkom bazenu, a osuđen je na godinu i deset meseci zatvora. Takođe je osuđivan zbog iznude, tuče sa pripadnicima interventne policije i prebijanja sina jednog političara. U martu ove godine ranjen je u nogu, a policija je tada sumnjala da je do ranjavanja došlo iz nehata. Prema optužnici, Stanišić je bio prvi na listi za odstrel kriminalne grupe koju je vodio Janko Vukadinović. Svedok saradnik ispričao je tužiocima da su planirali da mu podmetnu eksploziv pod automobil, ali ga je tada hapšenje spasilo sigurne smrti.

Hapšenja i dalji tok istrage

Stanišić je bio hapšen i u Beogradu u maju 2020, ali je ubrzo proteran u Crnu Goru zbog poternice. Sada će, zajedno sa ostalim uhapšenima, biti saslušan u tužilaštvu. Policija će nakon toga obavestiti javnost o daljim koracima u ovom slučaju pokušaja ubistva. Ova akcija pokazuje odlučnost vlasti da se obračunaju sa kriminalnim organizacijama i razotkriju njihove metode skrivanja.

Dva radnika izgubila su život u saobraćajnoj nesreći na ulazu u Kljajićevo, poznatoj crnoj tački.

Danas ujutru, kod ulaza u selo Kljajićevo blizu Sombora, dogodila se teška saobraćajna nesreća u kojoj su dva radnika izgubila život. Nesreća se desila na delu puta poznatom kao crna tačka, gde je šleper, vozeći velikom brzinom, direktno naleteo na radnike koji su izvodili građevinske radove na rekonstrukciji deonice. Prema dostupnim informacijama, vozač teretnog vozila iz još nepoznatih razloga izgubio je kontrolu i ušao u gradilišnu zonu.

Lekarske ekipe stigle su veoma brzo, ali, nažalost, nisu mogle da pomognu povređenim radnicima. Od siline udarca, obojica su preminula na licu mesta. Ova nesreća još jednom je potvrdila opasnost koju nosi ova krivina, koju meštani već godinama smatraju jednom od najopasnijih na ovom putu.

Opasna krivina kod Kljajićeva ponovo odnela živote

Mnogi stanovnici Kljajićeva podsećaju da je baš ova deonica više puta bila mesto teških nesreća. Zbog neprilagođene brzine i trenutka nepažnje, posledice su često fatalne. Jutrošnja tragedija sa dva izgubljena života pokazala je koliko je važno dodatno obezbediti gradilišta na rizičnim mestima.

Na mestu nesreće trenutno su pripadnici saobraćajne policije i nadležnog tužilaštva. Oni detaljno utvrđuju sve okolnosti i uzrok nesreće. U međuvremenu, saobraćaj je potpuno obustavljen na ovoj deonici. Vozači se preusmeravaju na alternativne lokalne puteve dok traje uviđaj.

Reakcije i posledice nesreće

Pored tuge među meštanima i kolegama nastradalih radnika, ova nesreća je otvorila pitanja bezbednosti radnika na putu, posebno na poznatim crnim tačkama. Na ovakvim deonicama, svaki trenutak nepažnje može imati kobne posledice.

Zbog toga, stručnjaci ističu važnost preventivnih mera i dodatnog obeležavanja radova na rizičnim mestima. Opasna krivina kod Kljajićeva ostaje pod posebnom pažnjom nadležnih organa, dok se ispituju svi detalji ovog tragičnog događaja.