Pad indeksa na evropskim berzama prate niže cene nafte, dok je evro ojačao prema dolaru, a zlato beleži rast

Evropski berzanski indeksi danas su zabeležili pad, dok je cena brent nafte pala ispod 87 dolara po barelu. Ključni ekonomski pokazatelji ukazuju na oprez investitora zbog dešavanja na energetskom tržištu. U isto vreme, cena brent nafte pala je četvrti dan zaredom, što utiče na raspoloženje na berzama širom Evrope.

Pad evropskih indeksa i cena nafte brent

U 9.30 časova, cena brent nafte pala je za 1,33 odsto na 86,672 dolara po barelu, dok je američka WTI nafta zabeležila pad od 1,44 odsto na 81,034 dolara. Ovaj pad je rezultat signala sa Bliskog istoka, gde su Iran i Oman započeli pregovore koji bi mogli dovesti do normalizacije transporta energenata kroz Ormuski moreuz. Tržišta su odmah reagovala smanjenjem geopolitičke premije ugrađene u cenu nafte brent.

Promene na evropskim berzama i valutnim tržištima

Nemački indeks DAX beleži blagi rast od 0,03 odsto, dok je milanski FTSE MIB ojačao za 0,02 odsto. S druge strane, londonski FTSE 100 pao je za 0,53 odsto, francuski CAC 40 za 0,35 odsto, a moskovski MOEX za 0,54 odsto. Ove promene ukazuju na različite reakcije investitora na aktuelnu situaciju. Evropski fjučersi gasa za septembar otvorili su trgovanje na amsterdamskoj berzi TTF po ceni od 66 evra za megavat-sat, što odražava nastavak nestabilnosti na energetskom tržištu.

Kretanja valuta i sirovina

Na valutnom tržištu Foreks, vrednost evra danas iznosi 1,16524 dolara, što pokazuje blago jačanje evropske valute prema američkom dolaru. Cena zlata porasla je na 4.597,03 dolara za trojsku uncu, dok je cena pšenice pala na 7,2989 dolara za bušel (jedinica od 27,216 kg). Ova kretanja u cenama sirovina ukazuju na promene u potražnji i ponudi na svetskim tržištima.

Američki indeksi i geopolitički uticaji

Na zatvaranju američkih berzi u sredu, indeks Dow Jones pao je za 0,21 odsto na 53.463,88 poena, S&P 500 za 0,02 odsto na 7.675,70 poena, dok je Nasdaq zabeležio pad od 0,08 odsto na 26.130,20 poena. Ovi rezultati pokazuju da su globalna tržišta pod uticajem pregovora između Irana i Omana, ali i neizvesnosti oko transporta energenata kroz Ormuski moreuz.

Brent nafta ispod 87 dolara: širi ekonomski kontekst

S obzirom na to da je brent nafta ispod 87 dolara, investitori pažljivo prate dalji razvoj događaja na Bliskom istoku. Nagoveštaj političkog rešenja doneo je privremeni pad geopolitičke premije u ceni nafte. Iako su Iran i Oman ostvarili određeni napredak u pregovorima, konačni sporazum još uvek nije postignut. Sve ove okolnosti doprinose pojačanoj nestabilnosti na svetskim tržištima energenata i valuta.

Učešće dinarske štednje u ukupnoj štednji premašilo 10 odsto, stabilan kurs dinara i poreske olakšice podstiču rast

Narodna banka Srbije saopštila je da je dinarska štednja isplativija od devizne štednje, a dinarska štednja prvi put premašila dve milijarde evra. Sredinom avgusta iznos dinarske štednje dostigao je 244 milijarde dinara, što je povećanje od 37,9 milijardi dinara ili 18,4 odsto u odnosu na početak 2026. godine. Devizna štednja je u istom periodu porasla na 17 milijardi evra.

Dinarska štednja beleži rekordnu vrednost i veće učešće

Prema analizi Narodna banka Srbije, učešće dinarske štednje u ukupnoj štednji građana prvi put je premašilo 10 odsto tokom prve polovine 2026. godine. Dinarska štednja je u prethodnih 14 godina povećana više od 13 puta, dok je devizna štednja porasla više od dva puta, sa 7,9 milijardi evra u junu 2012. na 16,9 milijardi evra krajem juna 2026. godine. Najveći rast dinarske štednje zabeležen je u segmentu oročavanja od šest do 12 meseci, sa povećanjem od 16,1 milijardu dinara. Ova ročnost čini 56,9 odsto ukupne dinarske štednje. Štednja oročena na tri do šest meseci porasla je za 9,2 milijarde dinara. Na kraju juna 2026. godine, prosečan iznos dinarske štednje po partiji iznosio je više od 205.000 dinara.

Isplativost dinarske štednje i uticaj kursa dinara

Tokom posmatranog četrnaestogodišnjeg perioda, dinarska štednja bila je isplativija i kratkoročno i dugoročno. Glavni razlozi su relativna stabilnost kursa dinara u odnosu na evro, viši nivo kamatnih stopa na dinare i povoljniji poreski tretman. Prihod od kamate na dinarsku štednju nije oporezovan, dok se porez plaća na kamatu kod devizne štednje. Analiza pokazuje da bi štediša koji je oročio 100.000 dinara u junu 2012. godine i reoročavao štednju svake godine, na kraju perioda u junu 2026. dobio više od 62.600 dinara (533 evra) više od štediše koji bi istu vrednost oročio u evrima. U gotovo 99% godišnjih potperioda dinarska štednja oročena na godinu dana bila je isplativija od devizne.

Struktura devizne štednje i poređenje sa dinarskom

Devizna štednja je u prvoj polovini 2026. povećana za 735,5 miliona evra, što je rast od 4,6 odsto. Najveći deo rasta odnosi se na štednju oročenu od šest do 12 meseci (443,2 miliona evra) i štednju po viđenju, koja učestvuje sa 64,7 odsto u ukupnoj deviznoj štednji. Prosečan iznos devizne štednje po partiji krajem juna 2026. bio je preko 4.000 evra. Štednja u dinarima oročena na tri meseca bila je isplativija od evro štednje u više od 92% posmatranih perioda, dok je dinarska štednja oročena na dve godine bila isplativija u svim analiziranim periodima. Oročavanjem 100.000 dinara tokom 2025. godine na godinu dana, štediša bi dobio preko 1.800 dinara više od štediše sa evro oročenjem iste vrednosti. Kao rezultat ovakvih trendova, dinarska štednja dobija na značaju u ukupnom portfoliju štednje građana.

Veštačka inteligencija može ubrzati inovacije, ali može i produbiti ekonomske nejednakosti i ugroziti radna mesta

Bil Gejts, suosnivač kompanije Microsoft, upozorio je da veštačka inteligencija može izazvati najveći talas nepravde u savremenoj ekonomiji. Prema njegovim rečima, globalni lideri i stručnjaci trenutno nemaju adekvatan plan za društveni, politički i ekonomski preokret koji bi razvoj veštačke inteligencije mogao prouzrokovati. U eseju objavljenom ove nedelje, Gejts ističe da veštačka inteligencija može postati ili najveći izjednačivač u istoriji ili najgori izvor nepravde, a da ne postoje dokazi da se izazovi dovoljno ozbiljno razmatraju.

Uticaj veštačke inteligencije na tržište rada

Gejts upozorava da bi veštačka inteligencija mogla istisnuti radnike iz privrede brže nego što mogu da se prekvalifikuju za nove poslove. On navodi da je zapošljavanje na početnom nivou već pod pritiskom, dok su kancelarijski poslovi, prodaja, korisnička podrška, softversko inženjerstvo i pravne profesije među prvima koje mogu biti pogođene. Kao rezultat, tržište rada može doživeti značajna previranja, posebno jer roboti postaju sve sposobniji i jeftiniji. Mlađa populacija bi, zbog toga, mogla imati manje šansi za ulazak na tržište rada, dok radnici sa nižim platama trpe najveći rizik od gubitka posla. Gejts navodi primer radnika koji za sat rada prima 20 dolara, a može biti zamenjen robotom čija upotreba košta 10 dolara po satu.

Globalna koordinacija i potreba za novim institucijama

Prema Gejtsovim rečima, prelazak na eru veštačke inteligencije biće jedno od najturbulentnijih razdoblja u ljudskoj istoriji. On predlaže osnivanje novih nacionalnih tela i međunarodnih institucija koje bi koordinisale politike u oblastima zapošljavanja, oporezivanja, energetike, javnog zdravlja i nacionalne bezbednosti. Gejts smatra da čak i ako pojedinačne države uspešno prilagode svoje sisteme, globalni rizici ostaju i zahtevaju međunarodnu saradnju. On ističe da bi nova globalna organizacija za veštačku inteligenciju mogla biti modelovana prema postojećim sistemima kao što su inspekcije nuklearnog oružja ili međunarodni propisi u vazduhoplovstvu.

Potencijal za inovacije i nejednakosti

Gejts takođe naglašava mogućnost da veštačka inteligencija ubrza inovacije u ključnim oblastima kao što su čista energija, borba protiv klimatskih promena, poljoprivreda i zdravstvo. Ipak, upozorava da, ukoliko se ne preduzmu adekvatne mere, tehnologija može produbiti ekonomske i društvene nejednakosti. Kompanije koje najbrže implementiraju veštačku inteligenciju mogu smanjiti troškove, što može postati trend koji će primorati konkurenciju da sledi isti model, dodatno ubrzavajući promene na tržištu rada. Konačno, Gejts zaključuje da je vreme za pripremu ograničeno, a globalna zajednica mora hitno da reaguje kako bi olakšala prelazak u eru veštačke inteligencije i zaštitila najugroženije grupe u društvu.