Radosav Stanišić i njegov brat Saša uhapšeni su u Crnoj Gori pod sumnjom za stvaranje kriminalne organizacije
Slušaj vest01:36
Više osoba, među kojima je i Radosav Stanišić, uhapšeno je danas po nalogu Specijalnog državnog tužilaštva.
Kako saznaju „Vijesti“, Stanišić, koji se smatra vođom podgoričke grane kavačkog klana, uhapšen u porodičnoj kući.
Osim njega, uhapšen je i njegov brat Saša Stanišić.
Njima se na teret stavlja krivično djelo stvaranje kriminalne organizacije.
U akciji Specijalnog policijskog odeljenja uhapšeni su i Radmila i Raško Džankić.
„Po nalogu Specijalnog državnog tužilaštva, Specijalno policijsko odeljenje je, u saradnji sa Specijalnom jedinicom policije i uz pomoć Agencije za nacionalnu bezbednost, lišilo slobode R.S., S.S, R.Dž. i R.Dž., zbog osnova sumnje da su izvršili krivična dela stvaranje kriminalne organizacije, teško ubistvo u pokušaju i pomoć učiniocu posle izvršenog krivičnog dela. Nakon saslušanja lica lišenih slobode kao osumnjičenih,javnost će biti obaveštena o stanju i daljem toku postupka“, saopštio je specijalni tužilac i portparol SDT-a Vukas Radonjić.
Roditelji će moći da podnesu zahtev elektronski ili u centru za socijalni rad, a odluka stiže u roku od 15 dana.
Roditelji koji žele da ostvare pravo na status roditelja negovatelja od 1. oktobra 2026. godine imaće mogućnost da podnesu zahtev elektronskim putem ili neposredno u nadležnom centru za socijalni rad. Ova izmena, prema saopštenju ministarke za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Milice Đurđević Stamenkovski, ima za cilj da procedura oko statusa roditelja negovatelja bude što jednostavnija i dostupnija svima kojima je to potrebno. Postupak prijave je pojednostavljen i, nakon kompletiranja potrebne dokumentacije, odluka o zahtevu donosiće se u roku od 15 dana.
Prijava za status roditelja negovatelja: Elektronski ili lično
Kako je istakla ministarka Đurđević Stamenkovski, roditelji će moći da biraju između elektronske prijave i podnošenja zahteva u centru za socijalni rad. Na taj način se, osim što se smanjuje administrativno opterećenje, omogućava pristupačnost većem broju građana. Takođe, cilj je da se olakša celokupna procedura i skrati vreme čekanja na rešenje.
Pored toga, donošenje odluke u roku od 15 dana od podnošenja kompletne dokumentacije predstavlja značajno ubrzanje u odnosu na ranije prakse. Ministarka je naglasila da je ovaj potez deo napora Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja da pomogne porodicama kojima je potrebna podrška u svakodnevnom životu.
Prava roditelja negovatelja i finansijska podrška
Status roditelja negovatelja donosi pravo na mesečnu naknadu od 65.000 dinara, uz uplatu poreza i doprinosa što uključuje radni staž, zdravstveno i penzijsko i invalidsko osiguranje. Na taj način, roditelji koji preuzimaju ovu odgovornu ulogu dobijaju sigurnost i pristup svim pravima iz oblasti socijalne i zdravstvene zaštite.
Prema rečima ministarke, ova mera predstavlja značajan korak u unapređenju položaja porodica koje brinu o članovima sa posebnim potrebama. Ministarstvo je odlučno u tome da roditeljima olakša pristup pravima, istovremeno vodeći računa o efikasnoj i transparentnoj proceduri.
Novi sistem prijave i očekivanja
Zahvaljujući novom sistemu, roditelji će imati jasne instrukcije i podršku tokom celog procesa prijave za status roditelja negovatelja. Elektronska prijava omogućava bržu obradu zahteva, dok je lična prijava pogodna za one koji nemaju pristup internetu ili žele dodatne informacije direktno od stručnih radnika u centrima za socijalni rad.
Na kraju, kako je zaključila ministarka Đurđević Stamenkovski, unapređenje sistema za status roditelja negovatelja predstavlja važan korak ka boljoj socijalnoj inkluziji i jačanju podrške porodicama širom Srbije.
Veštačka inteligencija mogla bi značajno promeniti tržište rada u SAD-u, upozorava osnivač Majkrosofta.
Uticaj AI na tržište rada
Bil Gejts, osnivač kompanije Majkrosoft, izdao je upozorenje o brzim promenama koje veštačka inteligencija (AI) donosi na američko tržište rada. U svom najnovijem eseju objavljenom na njegovoj ličnoj web stranici, Gejts ističe da će AI transformisati ekonomiju mnogo brže nego prethodne tehnološke revolucije.
„AI će preuzeti poslove u pravu, korisničkoj podršci, medicini, softveru i proizvodnji. Ove industrije će doživeti brze promene, u roku od decenije umesto nekoliko generacija,“ napisao je Gejts.
On naglašava da će, iako će se pojaviti neki novi poslovi, bez odgovarajućih politika biti znatno manje poslova nego što ih ima danas. AI već menja profesije koje zahtevaju kognitivne sposobnosti, postajući sve ozbiljniji konkurent ljudima.
Prilagodba i politike
Gejts predlaže razmatranje politika koje bi ublažile uticaj AI na radna mesta, kao što je uvođenje poreza na AI tokene i robote. „Trenutno, ako zaposlite nekoga, plaćate porez na njihovu zaradu. Ali ako kupite robota, takvog poreza nema,“ objašnjava on.
Osim toga, izražava zabrinutost za mlade ljude koji ulaze na tržište rada sa manje otvorenih radnih mesta. „Najveća promena za radnike desiti će se kada AI pruža gotovo besprekoran rad. Tada će moći da funkcioniše samostalno bez ljudske kontrole, a kompanije će imati svaki ekonomski podsticaj da ga koriste,“ dodaje Gejts.
Dušan Kozarev i ambasadorka Grčke razgovarali su o unapređenju saradnje u infrastrukturnim projektima i energetici.
Generalni sekretar Ministarstva spoljnih poslova Republike Srbije Dušan Kozarev sastao se u Beogradu sa ambasadorkom Republike Grčke Marijom Levanti. Tema razgovora bio je nastavak razvoja partnerskih odnosa, sa akcentom na jačanje bilateralne saradnje i aktuelna pitanja od zajedničkog interesa, prema zvaničnoj izjavi.
Kozarev je posebno istakao da tradicionalno dobre odnose između Srbije i Grčke podržavaju redovni susreti zvaničnika i intenzivan politički dijalog. Kako je naglasio, istorijske, verske i kulturne veze predstavljaju snažan temelj na kome se gradi dalje strateško partnerstvo dve države.
Jačanje saradnje kroz infrastrukturne i energetske projekte
Tokom sastanka, akcenat je stavljen na mogućnosti unapređenja saradnje u oblastima infrastrukture i energetike. Razmatrane su zajedničke inicijative, naročito razvoj infrastrukturnih projekata, sa posebnim fokusom na železnički saobraćaj. Osim toga, istaknuta je i potreba za intenziviranjem saradnje u energetskom sektoru, što bi moglo doprineti stabilnosti i napretku obe zemlje.
U razgovoru su analizirane i perspektive političkog dijaloga, pri čemu su obe strane naglasile važnost kontinuiranih konsultacija i razmene mišljenja na najvišem nivou. Takođe, dogovoreno je da se postojeća saradnja proširi na nove oblasti od obostranog interesa.
Evrointegracije i zajednički interesi Srbije i Grčke
Pitanje evrointegracija Srbije takođe je bilo među centralnim temama sastanka. Ambasadorka Grčke, Marija Levanti, potvrdila je podršku svoje zemlje evropskom putu Srbije. Prema njenim rečima, Grčka je spremna da nastavi da pruža konstruktivnu pomoć i savete na tom putu.
Obe strane su izrazile zadovoljstvo dosadašnjim rezultatima međusobne saradnje, ali i spremnost da rade na dodatnom jačanju političkih i ekonomskih veza. Razgovaralo se o aktuelnim regionalnim pitanjima, naglašavajući značaj saradnje za stabilnost i razvoj jugoistočne Evrope.
Na kraju sastanka, zaključeno je da će dijalog i zajednički projekti u narednom periodu doprineti još čvršćem povezivanju Srbije i Grčke. Tokom razgovora o jačanju partnerstva i evrointegracijama, obe strane su potvrdile opredeljenost za nastavak zajedničkog rada na svim nivoima.
