Starenje je prirodan deo života, ali u životinjskom svetu postoje vrste koje kao da prkose pravilima vremena. Neke gotovo da ne pokazuju tipične znake starenja, dok druge mogu da obnove delove tela ili čak da se vrate u raniju fazu svog životnog ciklusa.

To ne znači da su besmrtne – već da njihov organizam stari mnogo sporije ili funkcioniše na način koji naučnici i dalje pokušavaju da razumeju.

„Besmrtna“ meduza može da vrati vreme

Jedan od najpoznatijih primera je sićušna meduza Turritopsis dohrnii, često nazvana „besmrtnom meduzom“.

Kada se nađe pod stresom, bude povređena ili ostane bez hrane, ova životinja može da promeni svoj životni ciklus. Umesto da nastavi ka smrti, odrasla jedinka može da se vrati u raniju razvojnu fazu.

Proces je posebno fascinantan zato što ćelije menjaju svoju funkciju, omogućavajući organizmu da ponovo prođe kroz raniji stadijum razvoja.

Teoretski, ovaj ciklus može da se ponavlja, ali meduza i dalje može da ugine od bolesti, povrede ili predatora. Zato „besmrtna“ ne znači da je nemoguće ubiti je.

Goli krticaš gotovo ne pokazuje klasične znake starenja

Još jedan neobičan primer je goli krticaš, mali sisar koji živi u podzemnim kolonijama.

Za razliku od većine sisara, kod njega se rizik od smrti ne povećava dramatično sa godinama. Može da živi više decenija, što je izuzetno dugo za životinju njegove veličine.

Istraživanja ovog neobičnog sisara posebno su zanimljiva zbog njegove otpornosti na neke bolesti i neobičnog načina na koji njegove ćelije funkcionišu.

Zbog toga se goli krticaš često proučava u istraživanjima koja pokušavaju da objasne mehanizme starenja i dugovečnosti.

Grenlandska ajkula može da živi vekovima

Među kičmenjacima, jedan od apsolutnih rekorda drži grenlandska ajkula.

Ova ogromna životinja raste izuzetno sporo i može da dostigne nekoliko stotina godina starosti. Naučnici su procenjivali starost pojedinih primeraka na više od 200 godina, a neki mogu živeti i znatno duže.

Zanimljivo je da ove ajkule rastu veoma sporo – svega nekoliko centimetara godišnje.

Njihov ekstremno dug život pokazuje da velika dugovečnost ne mora nužno da bude povezana sa brzim rastom ili visokim metabolizmom.

Kornjače kao majstori sporog starenja

Džinovske kornjače sa Galapagosa i Sejšela poznate su po tome što mogu da dožive više od 100 godina.

Kod nekih vrsta primećeno je da njihova sposobnost preživljavanja ostaje veoma visoka i u dubokoj starosti. Njihov metabolizam je spor, a telo je prilagođeno životu sa relativno malo energije.

Pojedine kornjače žive toliko dugo da mogu da nadžive nekoliko generacija ljudi.

Zašto neke životinje stare tako sporo?

Naučnici još nemaju jedan odgovor.

Kod različitih vrsta postoje različiti mehanizmi – od sporog metabolizma i efikasnog popravljanja oštećenja ćelija do posebnih načina regeneracije tkiva.

I upravo zato ove životinje predstavljaju svojevrsne prirodne laboratorije.

Ako naučnici otkriju zbog čega neke vrste mogu da popravljaju oštećenja organizma bolje od drugih ili zašto kod njih starenje izgleda potpuno drugačije, to bi moglo da pomogne u boljem razumevanju samog procesa starenja.

Priroda tako pokazuje da starenje nije isto za sva živa bića. Dok je za čoveka protok vremena neizbežno povezan sa promenama u telu, neke životinje imaju biološke mehanizme zbog kojih izgleda kao da su pronašle način da vreme – barem delimično – uspore.

Da li ste se ikada zapitali da li vaš pas zaista razume ono što mu govorite ili samo reaguje na ton vašeg glasa? Kada izgovorite „idemo napolje“, „čekaj“, „sedi“ ili pomenete reč „poslastica“, reakcija često stiže gotovo istog trenutka. Istraživanja pokazuju da psi mogu da nauče mnogo više od nekoliko osnovnih komandi.

Psi ne razumeju ljudski jezik na isti način kao ljudi, ali mogu da povežu određene reči sa predmetima, radnjama i situacijama. Još zanimljivije je što mogu da obraćaju pažnju i na način na koji izgovaramo reči, odnosno na ton i emociju koja prati govor.

Neke reči psi mogu da pamte godinama

Brojna istraživanja pokazala su da psi mogu da nauče veliki broj verbalnih komandi i naziva predmeta. Kod većine kućnih ljubimaca taj broj zavisi od treninga, svakodnevne komunikacije i individualnih sposobnosti.

Posebno su zanimljivi psi koji su obučavani da razlikuju veliki broj igračaka. Neki izuzetno nadareni psi uspeli su da nauče nazive desetina predmeta, a u pojedinim eksperimentima i više stotina reči.

To ne znači da pas razume reč na isti način kao čovek. Umesto toga, on povezuje određeni zvuk sa konkretnim predmetom, radnjom ili očekivanjem.

Ako psa svakog dana pitate „Gde je lopta?“ i pritom mu pokazujete istu igračku, on vremenom može da nauči da upravo taj zvuk označava određeni predmet.

Pas sluša i ton vašeg glasa

Reči nisu jedino što psu privlači pažnju.

Psi veoma dobro registruju promene u tonu glasa. Zato mogu drugačije da reaguju kada istu rečenicu izgovorite nežno, ljutito ili uzbuđeno.

Drugim rečima, pas ne sluša samo šta govorite, već i kako to govorite.

Zbog toga se dešava da pas počne da maše repom čim čuje određenu reč izgovorenu veselim tonom, dok na isti izraz izgovoren oštrije može da reaguje povlačenjem ili promenom ponašanja.

Kako uspevaju da nauče toliko reči?

Najvažniji su ponavljanje i povezivanje.

Ako se određena reč stalno koristi u istoj situaciji, pas može da napravi vezu između zvuka i onoga što sledi. „Napolje“ može da znači izlazak u šetnju, „ručak“ hranu, a ime omiljene igračke – predmet koji treba da pronađe.

Psi takođe veoma dobro čitaju ljudski govor tela. Pokret rukom, pogled, položaj tela i izraz lica mogu im dati dodatne informacije.

Zato ponekad izgleda kao da pas razume celu rečenicu, iako zapravo kombinuje poznatu reč sa situacijom, tonom glasa i ponašanjem vlasnika.

Nisu svi psi isti

Kao i kod ljudi, postoje velike individualne razlike.

Neki psi izuzetno brzo uče nove reči, dok će drugima biti potrebno mnogo više ponavljanja. Rasa, motivacija, način treninga i interesovanje psa mogu imati značajnu ulogu.

Posebno se izdvajaju psi koji su trenirani za rad sa ljudima, ali i pojedini kućni ljubimci koji pokazuju izuzetnu sposobnost pamćenja naziva predmeta.

Ipak, čak i pas koji ne zna veliki broj reči može veoma dobro da razume rutinu svog vlasnika.

Zato vas pas možda zaista „sluša“

Sledeći put kada pomislite da vas pas razume, moguće je da niste potpuno u zabludi.

On možda ne shvata jezik kao čovek, ali može da nauči značenje određenih reči, da ih poveže sa predmetima i radnjama i da istovremeno prati vaš glas, emocije i govor tela.

Upravo zbog toga pas može da reaguje na jednu kratku reč pre nego što vi napravite bilo kakav pokret – jer je tokom života naučio da taj zvuk najavljuje ono što će se dogoditi.

A kada pas podigne glavu čim izgovorite njegovo ime, pogleda vas i odmah otrči do vrata, možda ipak nije samo slučajnost.

Čudno ponašanje životinja neposredno pre zemljotresa, oluje ili drugih velikih vremenskih nepogoda vekovima intrigira ljude. Psi koji iznenada postanu nemirni, ptice koje menjaju pravac leta ili domaće životinje koje odbijaju da uđu u svoje obore – ovakve priče postoje širom sveta. Ali da li životinje zaista mogu da osete ono što čovek još ne može?

Odgovor nauke nije jednostavan. Postoje dokazi da pojedine životinje mogu da registruju promene u okolini koje su ljudima praktično neprimetne, ali još nema pouzdanog dokaza da mogu precizno da predvide kada će se dogoditi zemljotres.

Šta se dešava pre zemljotresa?

Jedna od najpoznatijih teorija jeste da neke životinje mogu da osete veoma slabe seizmičke talase koji prethode jačem podrhtavanju tla. Dok ljudi uglavnom registruju jače primarne ili sekundarne talase, životinje mogu biti osetljivije na određene vibracije i promene u okolini.

Pored toga, pojedine vrste mogu da registruju promene pritiska, elektriciteta, mirisa ili drugih karakteristika životne sredine.

Zbog toga se često navode priče o psima, mačkama, zmijama, pticama i drugim životinjama koje su navodno pokazivale neuobičajeno ponašanje pre zemljotresa.

Ipak, najveći problem predstavlja činjenica da se takvo ponašanje ne događa svaki put. Životinja može biti nemirna iz brojnih razloga, pa je veoma teško utvrditi da li je njeno ponašanje zaista povezano sa zemljotresom.

A šta je sa olujama?

Kada su oluje u pitanju, situacija je nešto drugačija.

Mnoge životinje imaju čula koja su daleko razvijenija od ljudskih. Psi, na primer, mogu da čuju zvukove koje čovek ne registruje, dok neke životinje mogu da osete promene atmosferskog pritiska.

Ptice i druge životinje takođe mogu da reaguju na promene vremena mnogo pre nego što čovek primeti da se približava nevreme.

Poznato je da pojedine vrste menjaju ponašanje pred velikim vremenskim promenama, a neke životinje čak menjaju vreme i mesto hranjenja ili se sklanjaju u zaklon.

To, međutim, ne znači da životinja „zna“ da će za nekoliko sati početi oluja. Mnogo je verovatnije da reaguje na fizičke promene u atmosferi koje prethode nevremenu.

Zašto onda postoje toliko brojna svedočenja?

Jedan od razloga je to što ljudi mnogo lakše pamte neobično ponašanje životinje kada se nakon toga dogodi neki veliki događaj.

Ako pas nekoliko sati pre zemljotresa postane nemiran, vlasnik će to verovatno zapamtiti. Ali ako je pas bio nemiran stotinu puta kada se ništa nije dogodilo, takvi slučajevi se mnogo ređe prepričavaju.

Upravo zato naučnici upozoravaju da pojedinačna svedočenja nisu dovoljna da bi se dokazalo da životinje mogu pouzdano da predvide katastrofe.

Istraživanja se zato sve više oslanjaju na dugotrajno praćenje ponašanja velikog broja životinja, kako bi se utvrdilo da li određeni obrasci zaista prethode zemljotresima ili ekstremnim vremenskim pojavama.

Životinje možda osećaju ono što mi ne možemo

Iako nauka još nema potvrdu da životinje mogu da predvide zemljotres, jedno je gotovo sigurno – njihov svet čula nije isti kao naš.

One mogu da registruju vibracije, zvukove, mirise i promene u atmosferi koje čovek ne primećuje.

Zato je moguće da ponašanje životinja ponekad predstavlja reakciju na promene u prirodi koje se nama čine nevidljivim. Ono što ostaje nepoznato jeste da li se ti signali mogu pretvoriti u pouzdano upozorenje na zemljotres ili oluju.

Za sada, nauka na to pitanje još nema konačan odgovor. A upravo zato neobično ponašanje životinja pre velikih prirodnih događaja i dalje ostaje jedna od najzanimljivijih misterija između sveta prirode i ljudskog iskustva.