Broj obolelih od bolesti sličnih gripu u Srbiji raste, naročito među decom mlađom od četiri godine, dok je aktivnost virusa gripa i dalje ispod epidemijskog praga.

Više od 7.000 slučajeva oboljenja sličnih gripu u Srbiji registrovano je u periodu od 12. do 18. oktobra, prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”. Najmlađi, posebno deca mlađa od četiri godine, najviše su pogođeni, a broj obolelih nastavlja da raste. Ipak, prema izveštaju, aktivnost virusa gripa i dalje je niska i ispod epidemijskog praga.

Tokom ovog perioda, u Srbiji je zabeleženo ukupno 7.035 slučajeva oboljenja sličnih gripu, što predstavlja porast u odnosu na prethodnu nedelju. U istom vremenskom okviru evidentirano je i 13.579 slučajeva akutnih respiratornih infekcija, pri čemu je stopa obolevanja najviša upravo među najmlađom populacijom.

Najmlađi najviše ugroženi oboljenjima sličnim gripu

Prema navodima Batuta, deca mlađa od četiri godine čine najugroženiju grupu kada su u pitanju oboljenja slična gripu u Srbiji. Takođe, zabeležen je rast broja obolelih i u uzrasnim kategorijama odraslih od 30 do 64 godine, kao i kod osoba starijih od 65 godina. Ova dinamika ukazuje na potrebu za posebnim praćenjem najmlađih, ali i starijih članova populacije, tokom sezone respiratornih infekcija.

Laboratorijska potvrda gripa i prisutni virusi

Od početka sezone, odnosno od 28. septembra, laboratorijski je potvrđeno ukupno sedam slučajeva gripa. Tokom poslednje izveštajne nedelje potvrđena su dva slučaja, oba u Braničevskom okrugu, a kod svih zaraženih utvrđen je virus gripa A(H1N1)pdm09. Analiza uzoraka pokazala je da su najčešće otkriveni rinovirusi, odgovorni za običnu prehladu, prisutni u 42,85 odsto testiranih slučajeva. Slede adenovirusi sa 7,4 odsto i virus SARS-CoV-2 sa 4,05 odsto.

Iako broj obolelih od oboljenja sličnih gripu u Srbiji raste, Institut „Dr Milan Jovanović Batut“ naglašava da je aktivnost virusa gripa i dalje ispod epidemijskog praga. Zbog toga, situacija se pažljivo prati, a podaci se redovno ažuriraju kako bi se pravovremeno reagovalo na eventualne promene epidemiološke slike.

Specijalna antiteroristička jedinica predstavila je svoje sposobnosti kroz kompleksne taktičke vežbe pred visokim gostima iz Kine.

Pokazna vežba SAJ-a u Batajnici privukla je pažnju visokih gostiju iz Narodne Republike Kine, koji su imali priliku da se uvere u veštine snajperista i profesionalnost jedinice u rešavanju talačkih situacija. Delegaciju je predvodio zamenik ministra javne bezbednosti i komesar Nacionalne administracije za migracije Vang Džidžong, a dočekao ih je komandant Specijalne antiterorističke jedinice Igor Žmirić.

Tokom boravka u bazi SAJ-a u Batajnici, kineskim zvaničnicima predstavljene su operativne sposobnosti jedinice. Pripadnici SAJ-a izveli su pokaznu vežbu, demonstrirajući preciznost snajperista, sposobnosti alpinističkog tima, kao i rad sa službenim psima. Takođe, prikazane su i kompleksne taktike rešavanja talačkih i drugih zahtevnih bezbednosnih situacija. Na taj način, gosti su mogli da steknu uvid u pripremljenost i obučenost jedinice za delovanje u najzahtevnijim okolnostima.

Opremljenost i profesionalizam SAJ-a istaknuti pred kineskim gostima

Pre svega, komandant Igor Žmirić iskoristio je priliku da poželi dobrodošlicu delegaciji iz Kine. Tom prilikom naglasio je koliko je važno da specijalne policijske jedinice Srbije i Kine nastave saradnju. Prema njegovim rečima, razmena iskustava, znanja i dobrih praksi doprinosi daljem unapređenju operativnih sposobnosti i omogućava efikasniji odgovor na savremene bezbednosne izazove. S druge strane, članovi kineske delegacije pokazali su interesovanje za metode i taktike koje SAJ primenjuje u realnim situacijama.

Osim toga, tokom vežbe naglašena je važnost timskog rada, discipline i stalnog usavršavanja. Prikazani su svi segmenti procesa rešavanja kriznih situacija — od pripreme, preko upotrebe specijalističke opreme, do bezbednog završetka akcije. Na taj način, pokazna vežba SAJ-a u Batajnici poslužila je kao platforma za razmenu znanja između srpske i kineske strane.

Saradnja Srbije i Kine u oblasti bezbednosti

Pored demonstracije veština, susret je poslužio i za isticanje značaja međunarodne saradnje. Komandant Žmirić naglasio je da zajedničke aktivnosti, poput ove pokazne vežbe, jačaju međusobno poverenje i omogućavaju bolje razumevanje standarda i procedura. Takođe, ovakvi događaji su prilika za uspostavljanje novih kontakata i razmenu iskustava koja mogu biti dragocena u budućim zajedničkim projektima.

Na kraju, pokazna vežba SAJ-a u Batajnici još jednom je potvrdila visok nivo pripremljenosti ove specijalne jedinice. Kineska delegacija izrazila je zadovoljstvo viđenim i istakla značaj nastavka saradnje u oblasti bezbednosti. Kao rezultat, očekuje se da će ovakvi susreti doprineti daljem jačanju partnerskih odnosa između Srbije i Kine.

Platiš račun karticom, a na ekranu iskoči pitanje: 10%, 15% ili 20%? Dok konobar netremice gleda u vaše prste, većina gostiju pritisne dugme samo da izbegne neprijatnost. Da li je kultura nagrađivanja dobre usluge pretvorena u legalno reketiranje gostiju?

Ono što je decenijama bila američka praksa, tiho i bez najave uselilo se u domaće kafiće, restorane, pa čak i frizerske salone i perionice automobila. Predefinisani procenat bakšiša na POS terminalima postao je novi standard.

Dok vlasnici lokala tvrde da time samo „olakšavaju bezgotovinsko plaćanje u doba kada malo ko nosi sitan novac“, gosti i udruženja potrošača upozoravaju na psihološki pritisak: ako odbiješ, osećaš se kao škrtica, a ako prihvatiš, račun ti raste i do četvrtine.

Gde zapravo ide novac ostavljen preko kartice?

Glavna zabluda većine gostiju jeste da taj iznos odmah završava u novčaniku momka ili devojke koji su doneli piće. Porezi i bankarske provizije: Novac plaćen preko terminala leže na račun firme. Banka uzima proviziju na ukupnu transakciju, a država taj iznos tretira kao prihod koji podleže oporezivanju ako nije precizno regulisan internim aktima poslodavca. Gazdina raspodela: Neretko vlasnici taj novac dele na kraju meseca po sopstvenom nahođenju, pokrivajući manjkove u kasi, lom čaša ili ga uopšte ne isplaćuju osoblju u celosti. Prebacivanje troškova zarada: Poslodavci sve češće nude niže fiksne plate radnicima uz obećanje: „Imaćeš dobar bakšiš preko kartica“, prebacujući sopstvenu obavezu dostojanstvene plate direktno na džep gosta.

Bakšiš je u srpskoj kafanskoj tradiciji uvek bio dobrovoljna nagrada za osmeh, brzinu i gest domaćina. Pretvaranjem tog gesta u digitalno uslovljavanje i nametnuti procenat, ugostitelji rizikuju da oteraju i ono malo stalnih gostiju koji još uvek biraju kafanu pre kuvanja kafe kod kuće.