Novo istraživanje sa Univerziteta u Bonu otkriva kako svakodnevna konzumacija ovsenih pahuljica pozitivno utiče na zdravlje srca kod žena.

Ovsene pahuljice mogu biti jednostavno rešenje za žene koje žele da smanje holesterol i očuvaju zdravlje srca. Nedavno istraživanje sa Univerziteta u Bonu pokazalo je da svakodnevno konzumiranje ovih žitarica može uticati na snižavanje lošeg holesterola kod osoba sa povišenim pritiskom ili viškom kilograma. Istraživači su tokom dva dana u ishranu ispitanica uveli oko 300 grama ovsenih pahuljica dnevno, uz minimalan dodatak voća ili povrća. Kao rezultat, zabeležen je pad LDL holesterola i ukupnih masnoća u krvi.

Kako ovsene pahuljice utiču na nivo holesterola

Pre svega, stručnjaci su objasnili da ovsene pahuljice utiču na crevni mikrobiom. „Bakterije iz creva razgrađuju biljne komponente ovsa u fenolne metabolite, što pozitivno utiče na metabolizam masnoća“, rekao je dr. Markus Keller sa Univerziteta u Bonu. Osim toga, beta-glukan iz ovsa ima važnu ulogu jer vezuje holesterol i olakšava njegovo izlučivanje iz organizma. Međutim, ovakav način ishrane ne može potpuno zameniti uravnoteženu dijetu i redovno kretanje. Na taj način, ovsene pahuljice predstavljaju koristan dodatak zdravim navikama, ali nisu jedino rešenje.

Ovsene pahuljice su dostupne i povoljne

Ova namirnica je lako dostupna u Srbiji i često je deo svakodnevne ishrane mnogih žena. Cena za 500 grama standardnih ovsenih pahuljica kreće se od 80 do 160 dinara. Organske ili bezglutenske varijante su nešto skuplje. Ipak, određene grupe žena treba da budu oprezne. Osobe sa osetljivim digestivnim traktom, gastritisom, IBS-om, upalnim stanjima creva ili dijabetesom, kao i one sa intolerancijom na gluten, mogu imati tegobe prilikom konzumacije ovsa. Zbog toga se preporučuje savetovanje sa lekarom pre uvođenja većih količina ovsenih pahuljica u ishranu.

Važnost kombinovanja ovsenih pahuljica sa zdravim navikama

Kada se ovsene pahuljice kombinuju sa raznovrsnom ishranom i fizičkom aktivnošću, žene mogu dugoročno uticati na zdravlje srca. Zbog toga je važno zadržati uravnotežen pristup i ne oslanjati se samo na jednu namirnicu. Na kraju, uključivanje ovsenih pahuljica u svakodnevnu rutinu može biti jednostavan i pristupačan način da podržite zdravlje i osećate se bolje svakog dana.

Ako vam se jede nešto slatko, a ne želite da provodite sate u kuhinji, ovaj čokoladni kolač bez pečenja je odličan izbor. Priprema je jednostavna, potrebno je svega nekoliko sastojaka, a rezultat je kremasta poslastica koju je teško odbiti.

Sastojci:

• 300 g mlevenog keksa
• 100 g otopljenog putera
• 150 ml mleka
• 200 g čokolade za kuvanje
• 400 ml slatke pavlake
• 2 kašike šećera u prahu

Priprema:

Pomešajte mleveni keks, otopljeni puter i mleko, pa smesu dobro sjedinite. Utisnite je u kalup i ostavite u frižideru dok pripremate krem.

Čokoladu otopite na pari ili u mikrotalasnoj, a zatim je ostavite nekoliko minuta da se malo ohladi.

Umutite slatku pavlaku sa šećerom u prahu, pa joj postepeno dodajte otopljenu čokoladu. Dobijeni krem rasporedite preko podloge od keksa.

Kolač ostavite u frižideru najmanje tri sata, a najbolje preko noći.

Po želji možete dodati rendanu čokoladu, lešnike ili sveže voće preko kolača.

Novo istraživanje pokazuje da raniji doručak i pravovremena večera mogu smanjiti rizik od srčanih bolesti

Novo istraživanje sprovedeno u Sjedinjenim Američkim Državama ukazuje na to da vreme doručka može igrati ključnu ulogu u zdravlju žena. Više od 31.000 odraslih osoba starijih od 40 godina učestvovalo je u ovoj studiji tokom skoro dve decenije. Pre svega, rezultati pokazuju da vreme doručka može značajno uticati na dužinu života žena.

Takođe, istraživači su pratili navike u ishrani ispitanica tokom prosečno 8,6 godina. Primećeno je da žene koje doručkuju kasnije, posebno posle podneva, imaju do 29% veći rizik od prerane smrti. Osim toga, rizik od smrti zbog kardiovaskularnih bolesti bio je čak 46% veći kod žena koje prvi obrok uzimaju posle podneva.

Vreme doručka može uticati na dužinu života

Zbog toga je važno naglasiti da vreme doručka može imati dugoročan uticaj na zdravlje. Na primer, žene koje redovno doručkuju između 7 i 8 sati ujutru žive u proseku 2,5 godine duže od onih koje prvi obrok uzimaju tek nakon podneva. Štaviše, ovakvi nalazi pružaju dodatnu motivaciju za uspostavljanje zdravih navika svakog jutra.

Pored toga, vreme poslednjeg obroka tokom dana takođe ima uticaj na zdravlje. Žene koje večeraju pre 19 sati imaju 13% veći rizik od smrti, dok one koje jedu posle ponoći beleže čak 27% veći rizik u odnosu na žene koje večeraju između 19 i 20 sati. Međutim, istraživači ističu da ni previše rani, ni previše kasni obroci nisu idealni. Kao rezultat, preporučuje se umerenost i usklađivanje obroka sa individualnim potrebama.

Kada je najbolje doručkovati i večerati?

Na osnovu studije, najzdravije je doručkovati između 7 i 8 sati, a večerati između 19 i 20 sati. Na taj način, žene mogu smanjiti rizik od srčanih oboljenja i produžiti životni vek. Pored toga, ovakav raspored obroka može doprineti boljoj regulaciji energije i lakšem održavanju zdrave telesne mase.

Za žene koje žele da uvedu promene, praktični savet je da planiraju doručak u ranijim jutarnjim satima. Takođe, preporučuje se poslednji obrok završiti najkasnije do 20 sati. Na kraju, ovakva rutina može pozitivno uticati na kvalitet sna i opšte zdravlje.

Profesor Marko Jovanović, specijalista interne medicine, naglašava: „Vreme obroka može imati veći uticaj na zdravlje nego što često mislimo. Redovan i pravovremeni doručak i večera pomažu organizmu da bolje koristi energiju i čuvaju srce.”

Zapravo, osim izbora namirnica, vreme kada jedemo ima snažan efekat na celokupno zdravlje. Prateći preporuke iz ovog istraživanja, žene mogu napraviti jednostavan ali važan korak ka dužem i kvalitetnijem životu.