Putnička vozila na graničnim prelazima čekaju i do dva sata, pokazuju najnoviji podaci Uprave granične Policije.

Putnička vozila na graničnim prelazima Srbije trenutno čekaju i do dva sata, pokazuju najnovije informacije Uprave granične Policije. Prema izveštaju AMSS, zadržavanja su zabeležena na više prelaza, a najduže se čeka na izlazu iz Srbije na graničnom prelazu Batrovci, gde putnici mogu očekivati čekanje do 120 minuta. Ova situacija posebno pogađa one koji su se uputili na putovanje tokom vikenda ili praznika, kada je promet pojačan.

Na putničkim terminalima, zadržavanje na izlazu iz Srbije na prelazu Horgoš iznosi oko 30 minuta. Na prelazima Horgoš 2 i Kelebija čekanja su duža, oko 60 minuta. Osim toga, na prelazu Gostun putnici čekaju oko 20 minuta, dok je na Preševu prosečno vreme zadržavanja takođe 20 minuta. Na graničnom prelazu Gradina, putnička vozila se na ulazu u Srbiju zadržavaju 40 minuta, dok je na izlazu čekanje nešto kraće, oko 30 minuta.

Gde su najveće gužve na graničnim prelazima

Podaci pokazuju da se najveće gužve beleže upravo na prelazima koji su najfrekventniji tokom turističke sezone. Posebno su opterećeni Batrovci, kao i Horgoš, koji su glavne tačke za putnike iz Srbije koji putuju prema zemljama Zapadne Evrope. Takođe, prelaz Kelebija je često u žiži zbog blizine Mađarske, dok su Preševo i Gostun važne rute za putnike koji idu prema Severnoj Makedoniji i Crnoj Gori.

Na svim ostalim graničnim prelazima prema podacima Uprave granične Policije nema dužih zadržavanja, pa se putnicima savetuje da, ukoliko je moguće, biraju alternativne prelaze kako bi izbegli gužve. Međutim, i tamo je moguće povremeno čekanje zbog povećanog saobraćaja, naročito tokom letnje turističke sezone.

Stanje na naplatnim stanicama i preporuke za putnike

Na naplatnim stanicama na auto-putevima u Republici Srbiji trenutno nema zadržavanja vozila, što olakšava putovanje unutar zemlje. Ipak, preporučuje se da putnici pre polaska provere najnovije informacije o zadržavanjima, kako bi izbegli nepotrebna čekanja na granicama.

Zbog trenutnih gužvi na granicama, preporučuje se putnicima da planiraju putovanja van špica ili da biraju manje opterećene prelaze. Takođe, korisno je pratiti najnovije izveštaje AMSS, kako bi se dobile ažurirane informacije o stanju na graničnim prelazima Srbije.

Temperature u Srbiji dostižu rekordne vrednosti, dok je na snazi crveni meteo-alarm u više regiona.

Novi toplotni talas zahvatio je Srbiju, a prema saopštenju Republičkog hidrometeorološkog zavoda, temperatura raste iz sata u sat. U pojedinim mestima živa u termometru već je prešla 33 stepena, a najtoplije je bilo u Ćupriji i Zaječaru, gde je izmereno čak 34 stepena. Ovaj vreli talas prati crveni meteo-alarm koji je izdat za jugoistočnu Srbiju i područje AP Kosovo i Metohija.

Beograd je danas u podne zabeležio 31 stepen, dok su nešto niže temperature zabeležene u planinskim predelima. Na Kopaoniku je izmereno 22 stepena, a na Zlatiboru 26 stepeni. Osim toga, Veliko Gradište, Kraljevo, Kruševac i Leskovac beleže 33 stepena tokom dana.

Crveni meteo-alarm: šta podrazumeva i koje su posledice

Crveni meteo-alarm, prema saopštenju Republičkog hidrometeorološkog zavoda, označava vrlo opasne vremenske prilike. Ovakve vremenske pojave mogu izazvati značajnu materijalnu štetu i predstavljaju rizik po bezbednost ljudi i životinja. Preporučuje se da građani prate zvanične informacije i slede preporuke nadležnih službi.

U centralnoj i južnoj Srbiji očekuju se najviše temperature, koje bi lokalno mogle dostići i 42 stepena. U Beogradu će, prema prognozi, maksimalna temperatura do 24. avgusta iznositi između 34 i 40 stepeni. U ostalim delovima zemlje na snazi su narandžasti i žuti meteo-alarmi.

Vreli talas u Srbiji: prognoza do kraja dana i preporuke

Prema prognozi, tokom većeg dela dana biće pretežno sunčano. U brdsko-planinskim predelima moguće je kratkotrajno osveženje u vidu lokalne kiše ili pljuskova sa grmljavinom. Vetar će uglavnom biti slab do umeren, dok će u Vojvodini i na istoku Srbije povremeno biti jak, sa zapadnim i severozapadnim pravcem.

Ultraljubičasti indeks je visok širom zemlje, pa se savetuje poseban oprez pri izlaganju suncu. Maksimalna temperatura danas će biti od 32 stepena na severu do 38 stepeni na jugu. Očekuje se da će se toplotni talas zadržati do 24. avgusta, sa maksimalnim vrednostima koje lokalno mogu premašiti i 40 stepeni Celzijusovih.

Na kraju, stručnjaci podsećaju da je važno redovno pratiti najnovije informacije o vremenskim uslovima i prilagoditi svakodnevne aktivnosti visokim temperaturama. Preporuke uključuju izbegavanje boravka na otvorenom tokom najtoplijeg dela dana, kao i poštovanje saveta nadležnih službi.

Letnje vrućine polako popuštaju, a temperature će početkom septembra biti znatno niže prema najavi meteorologa.

Letnje temperature u Srbiji su prethodnih dana dostizale i do 40 stepeni Celzijusa, što je izazvalo brojne probleme i požare širom zemlje. Prema najnovijoj dugoročnoj prognozi, vrućine polako popuštaju, a osveženje stiže već narednih dana. Kako je izjavio meteorolog Nedeljko Todorović, očekuje se pad temperature na vrednosti između 30 i 33 stepena tokom vikenda, dok će se te temperature zadržati i u narednoj nedelji.

Dugoročna prognoza za Srbiju: šta donose poslednji dani avgusta

Todorović je istakao da će u nedelju doći do dodatnog pada temperature za nekoliko stepeni. Tokom vikenda i naredne nedelje, maksimalne vrednosti temperature u Srbiji biće uglavnom između 30 i 33 stepena. Ipak, krajem avgusta, tačnije 28. i 29. avgusta, mogući su kratkotrajni skokovi do 35 ili 36 stepeni, ali će nakon toga uslediti postepeno snižavanje temperatura.

Početkom septembra očekuje se da će vrućine potpuno popustiti. Temperature će postepeno opadati, bez naglih promena, što će doneti olakšanje građanima koji su poslednjih nedelja trpeli visoke temperature i povećan rizik od požara. Prema Todoroviću, takvi toplotni talasi nisu retkost u istoriji Srbije. On je podsetio da su slične letnje vrućine zabeležene i tokom 1917. i 1921. godine.

Uticaj suše i mere zaštite tokom vrelih dana

Osim visokih temperatura, Srbija se suočava i sa sušom, što negativno utiče na poljoprivredu i useve. Nedostatak padavina i produženi toplotni talasi ostavljaju posledice na proizvodnju hrane i kvalitet zemljišta. Nadležne službe su, zbog toga, tokom najtoplijih dana bile prisutne na terenu. Na najprometnijim lokacijama u Beogradu i drugim većim gradovima postavljene su cisterne sa pijaćom vodom kako bi se građani osvežili.

Važno je napomenuti da je u ovom periodu povećan rizik od požara na otvorenom, pa nadležne službe apeluju na građane da budu oprezni i prate preporuke. U međuvremenu, prognoze pokazuju da će početak septembra doneti stabilnije vreme i niže temperature širom zemlje.

Na kraju, dugoročna prognoza za Srbiju pokazuje da će vrućine uskoro popustiti. Građani mogu očekivati prijatnije temperature, dok stručnjaci i dalje prate stanje na terenu i preporučuju oprez u slučaju novih toplotnih talasa.