Prema saopštenju, na pojedinim graničnim prelazima iz Srbije zadržavanja za putnička vozila dostižu i do 60 minuta.

Pojačan saobraćaj i veći broj vozila na auto-putevima i graničnim prelazima očekuju se i u narednim danima, a situacija će biti slična sve do kraja avgusta, navodi se u saopštenju. Na naplatnim stanicama na auto-putevima u Republici Srbiji trenutno nema zadržavanja vozila, što olakšava prolazak kroz unutrašnjost zemlje.

Prema poslednjim informacijama Uprave granične policije Republike Srbije, zadržavanje na graničnim prelazima za putnička vozila može trajati do sat vremena, u zavisnosti od lokacije i trenutnih gužvi. Najduža zadržavanja beleže se na izlazu iz Srbije, posebno na prelazima Horgoš 2, Kelebija i Batrovci, gde čekanje dostiže i do 60 minuta.

Gde je najduže zadržavanje na graničnim prelazima

Na graničnim prelazima Horgoš 2, Kelebija i Batrovci, putnička vozila na izlazu iz Srbije zadržavaju se oko 60 minuta. Na prelazu Šid vozači mogu očekivati čekanje od 45 minuta, dok na Sremskoj Rači zadržavanje traje oko 30 minuta. Na prelazima Preševo i Gradina vreme čekanja je oko 40 minuta.

Kada su u pitanju teretna motorna vozila, na izlazu iz Srbije zadržavanja su najduža na prelazima Batrovci i Sremska Rača, gde i za kamione čekanje iznosi oko 60 minuta. Na ostalim graničnim prelazima trenutno nema dužih zadržavanja, što omogućava nešto brži protok saobraćaja za sve kategorije vozila.

Preporuke za putnike i vozače tokom pojačanog saobraćaja

S obzirom na to da se veći broj vozila na auto-putevima očekuje do kraja avgusta, vozačima se preporučuje da planiraju putovanja uzimajući u obzir moguće gužve na najopterećenijim prelazima. Takođe, preporučuje se praćenje ažurnih informacija o stanju na graničnim prelazima kako bi se izbegla nepotrebna čekanja. Na naplatnim stanicama nema zadržavanja, ali je potrebno na vreme proveriti stanje na graničnim prelazima.

Na kraju, važno je napomenuti da se zadržavanje na graničnim prelazima može promeniti tokom dana, pa se savetuje redovno informisanje o trenutnom stanju na putu. Prema saopštenju, očekuje se da će tokom letnje sezone zadržavanje na graničnim prelazima ostati izraženije, posebno na izlazima iz Republike Srbije.

Virus Zapadnog Nila registrovan je ove godine u čak 10 evropskih zemalja, uključujući Srbiju, a najviše slučajeva ima Italija.

Više od 10 evropskih zemalja prijavilo je od početka godine lokalno prenete slučajeve virusa Zapadnog Nila, a među njima se nalazi i Srbija. Prema podacima ECDC, u Italiji je zabeleženo najviše slučajeva – 311, dok je u Grčkoj prijavljeno 157 slučajeva. Virus Zapadnog Nila u 10 evropskih zemalja izazvao je zabrinutost među zdravstvenim institucijama, naročito jer je broj slučajeva veći nego u istom periodu prošle godine.

Većina infekcija virusom Zapadnog Nila javlja se tokom sezone komaraca, koja traje od proleća do jeseni, a vrhunac prenosa je između jula i septembra. Ove godine, prema zvaničnim podacima, virus je registrovan u 99 evropskih regiona, a prvi put je identifikovan u 21 regionu. U istom periodu prošle godine infekcija je bilo u devet zemalja i 67 regiona.

Koje zemlje su pogođene virusom Zapadnog Nila

Pored Italije i Grčke, slučajevi su prijavljeni u Nemačkoj, Francuskoj, Austriji, Španiji, Holandiji, Severnoj Makedoniji, Rumuniji, Srbiji i drugim evropskim državama. Prema saopštenju, invazivne vrste komaraca takođe doprinose širenju virusa, što dodatno otežava kontrolu infekcija.

Virus Zapadnog Nila prvi put je identifikovan 1937. godine u regionu Zapadnog Nila u Ugandi. Većina infekcija protiče bez simptoma ili sa blagim znacima nalik gripu, uključujući tremor i groznicu. Ipak, u težim slučajevima, virus može dospeti u mozak i izazvati meningitis, pa čak i komu, što ovu infekciju svrstava među ozbiljnije zdravstvene pretnje.

Simptomi i izazovi u suzbijanju virusa

Prema Svetkoj zdravstvenoj organizaciji, najčešći simptomi virusa Zapadnog Nila su visoka temperatura, glavobolja i bolovi u mišićima. Pored toga, kod određenog broja obolelih može doći do ozbiljnih neuroloških komplikacija. Takođe, stručnjaci napominju da ne postoje odobrene vakcine niti specifični tretmani za infekciju virusom Zapadnog Nila kod ljudi.

ECDC je pozvao evropske zemlje da ojačaju kapacitete za kontrolu komaraca. Preporučuje se prekogranična saradnja i integrisani pristup koji uključuje praćenje populacija komaraca, angažovanje javnosti i ciljanje mera kontrole, uz uzimanje u obzir uticaja na životnu sredinu.

Kako se zaštititi tokom sezone komaraca

Sezona komaraca traje od proleća do jeseni, sa najvišom učestalošću slučajeva između jula i septembra. Zbog toga je važno da građani budu informisani o merama zaštite od uboda komaraca i da prate preporuke zdravstvenih institucija. Virus Zapadnog Nila u 10 evropskih zemalja podseća na značaj preventivnih mera i praćenja zdravstvene situacije tokom letnjih meseci.

Prema saopštenju RHMZ, Loznica je najtopliji grad sa 33 stepena, dok u Beogradu i Kruševcu temperatura iznosi 32 stepena.

Srbiju večeras očekuje prava tropska noć, jer su prema poslednjim podacima Republičkog hidrometeorološkog zavoda temperature i dalje izuzetno visoke. U mnogim gradovima, čak i u kasnim večernjim satima, živa u termometru ne pada ispod 30 stepeni Celzijusa. Najtopliji grad u ovom trenutku je Loznica sa izmerenih 33 stepena u 21 čas. Takođe, Beograd, Kruševac i Ćuprija beleže 32 stepena, dok Smederevska Palanka ima 31 stepen. U Novom Sadu, Valjevu, Kraljevu i Nišu temperatura je tačno 30 stepeni. Ovi podaci potvrđuju da će stanovnici većeg dela zemlje imati tropsku noć, a prema zvaničnom saopštenju RHMZ, u većini urbanih sredina temperatura tokom noći neće pasti ispod 20 stepeni Celzijusa.

Tropska noć u Srbiji: šta pokazuju merenja

Za razliku od uobičajenih letnjih večeri, ovog puta su temperature ostale visoke i nakon zalaska sunca. Loznica je u 21 čas imala čak 33 stepena, što je najviša izmerena vrednost u zemlji. Beograd, Kruševac i Ćuprija nisu mnogo zaostajali sa po 32 stepena. Smederevska Palanka je imala 31 stepen, dok su Novi Sad, Valjevo, Kraljevo i Niš zabeležili po 30 stepeni. Ovakva situacija nije uobičajena za ovo doba dana, što dodatno naglašava ozbiljnost toplotnog talasa.

Osim toga, ovakve temperature predstavljaju izazov za svakodnevno funkcionisanje građana. Stanovnici urbanih sredina posebno osećaju posledice, jer se toplotni efekat zadržava i tokom noći. Na taj način, mnogi se suočavaju sa otežanim uslovima za odmor i spavanje.

Klimatski uslovi i prognoze za naredne sate

Prema saopštenju Republičkog hidrometeorološkog zavoda, očekuje se da će tropska noć potrajati u većem delu Srbije. Vrednosti temperature, koje se i posle zalaska sunca drže iznad 30 stepeni, znače da se građani moraju prilagoditi specifičnim uslovima. Iako se tokom noći očekuje lagani pad temperature, u većini gradova ona neće pasti ispod 20 stepeni Celzijusa.

Štaviše, ovakvi toplotni talasi zahtevaju poseban oprez. Zbog toga se preporučuje redovno unošenje tečnosti i izbegavanje napornih aktivnosti tokom najtoplijeg dela dana. Međutim, tokom noći, građani mogu očekivati nastavak visokih temperatura, što tropsku noć čini posebno izraženom u urbanim sredinama.

Na kraju, tropska noć u Srbiji donosi neobično visoke temperature za večernje sate. Prema aktuelnim izveštajima, stanovnici najtoplijih gradova i dalje se suočavaju sa vrednostima iznad 30 stepeni. Prognoze ukazuju da će ovakvo vreme potrajati tokom noći, zbog čega je važno pratiti preporuke stručnjaka i prilagoditi svakodnevne aktivnosti aktuelnim klimatskim uslovima.