Nekada je bilo sasvim normalno da komšija pokuca na vrata bez najave, pozajmi šolju šećera ili se zadrži na kapiji uz kratko ćaskanje. Danas, kada se većina ljudi žali da nema dovoljno vremena, a komunikacija se sve više preselila na telefone i društvene mreže, mnoge male komšijske navike polako odlaze u zaborav.

Nisu to bile velike stvari, ali su upravo one činile da se ljudi u jednom kraju osećaju kao zajednica.

„Imaš li jednu šolju šećera?“

Jedna od najpoznatijih komšijskih scena bila je pozajmljivanje namirnica.

Ako bi domaćinu usred spremanja kolača nestalo šećera, brašna ili ulja, nije bilo neobično da samo pokuca kod prvog komšije.

Nije se mnogo razmišljalo o tome da li će nekome smetati. Sutradan bi se pozajmljeno vratilo, a često bi uz to išla i šala ili kratko ćaskanje.

Danas je mnogo jednostavnije otići do prodavnice, pa se zbog toga ovakve situacije sve ređe dešavaju.

Sedenje ispred kuće

Tokom toplih dana, naročito u manjim mestima, bilo je uobičajeno da ljudi iznesu stolicu ispred kuće ili sednu na klupu ispred zgrade.

Komšije bi prolazile, zastale na nekoliko minuta i raspitivale se jedni za druge.

Nije bilo potrebno zakazivanje susreta niti posebna prilika. Dovoljno je bilo da se ljudi sretnu.

Danas mnogi prođu jedni pored drugih sa telefonom u ruci, često bez više od kratkog pozdrava.

Čuvanje dece „na smenu“

Nekada su deca iz istog kraja praktično odrastala zajedno, a komšije su znale čija su deca napolju i gde se igraju.

Ako je roditelj morao nakratko da ode do prodavnice ili završi nešto u gradu, nije bilo neobično da zamoli komšiju da pripazi na dete.

Takvo poverenje danas je mnogo ređe, posebno u većim gradovima.

Deljenje hrane

Ako se ispeče pita, napravi kolač, spremi zimnica ili se ubere više voća nego što porodica može da pojede, deo se često nosio komšijama.

Tanjir kolača preko ograde ili tegla domaćeg ajvara bili su mali znak pažnje.

Nije se čekao praznik niti poseban povod.

Komšija koji prvi priskoči u pomoć

Kada bi nekome pukla cev, pokvario se automobil ili zatrebala pomoć oko teškog posla, komšije su često bile prvi ljudi kojima se obraćao.

Neko je imao alat, neko merdevine, neko iskustvo, a neko je jednostavno bio spreman da pridrži i pomogne.

Danas za mnoge takve stvari postoje majstori i servisi, pa se potreba za komšijskom pomoći smanjila.

Pozdrav koji nije bio samo formalnost

Možda je najjednostavnija navika bila upravo ona koju danas najviše primećujemo kada je nema — pozdrav.

Ljudi su se poznavali, znali ko živi u kojoj kući ili stanu i često znali makar osnovne stvari jedni o drugima.

Danas u velikim zgradama nije retkost da ljudi godinama žive vrata do vrata, a da se gotovo nikada ne upoznaju.

Da li smo postali udaljeniji?

Teško je reći da su nekada svi bili bolji komšije, jer su se i tada ljudi razlikovali. Međutim, način života se promenio.

Danas imamo mnogo više mogućnosti da budemo povezani sa ljudima koji su kilometrima daleko, dok istovremeno ponekad jedva poznajemo osobu koja živi nekoliko metara od nas.

Možda zato neke od ovih starih navika ne bi trebalo posmatrati samo kao uspomenu na prošla vremena.

Ponekad je dovoljno pozdraviti komšiju, ponuditi pomoć ili pokucati na vrata bez posebnog razloga.

Male stvari možda neće promeniti svet, ali mogu učiniti da jedan ulaz, ulica ili kraj ponovo deluju malo više kao zajednica.

Srbija se i dalje nalazi pod uticajem veoma toplog vremena, a temperature će i tokom vikenda biti izuzetno visoke. Prema najnovijoj najavi Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ), u subotu se očekuje pretežno sunčano vreme, dok će najviša temperatura biti od 32 stepena na severu do čak 38 stepeni na jugu zemlje.

Na severu i zapadu Srbije biće nešto svežije, dok će se u ostalim krajevima zadržati veoma toplo vreme. U brdsko-planinskim predelima tokom poslepodneva mogući su lokalni pljuskovi sa grmljavinom.

Vrućina i dalje traje

Visoke temperature praćene su i deficitom padavina, zbog čega RHMZ upozorava na povećan rizik od izbijanja i širenja požara na otvorenom. Toplo vreme može nepovoljno uticati i na zdravlje stanovništva, saobraćaj, poljoprivredu i druge delatnosti.

Zbog toga se građanima savetuje dodatni oprez tokom najtoplijeg dela dana, posebno hroničnim bolesnicima, starijim osobama i maloj deci.

Kada stiže osveženje?

Dobra vest je da se najveća vrućina neće dugo zadržati.

Prema prognozi RHMZ-a, u nedelju i ponedeljak očekuje se pretežno sunčano vreme, ali će temperature biti nešto niže i uglavnom u granicama proseka za ovo doba godine. To znači da bi nakon veoma toplih dana trebalo da usledi primetno osveženje.

Ipak, leto još nije reklo poslednju reč. Meteorolozi navode da se do kraja avgusta i dalje očekuje toplo vreme, uz mogućnost novih kraćih toplotnih talasa.

Stručnjaci savetuju građanima da tokom najtoplijeg dela dana izbegavaju duži boravak na direktnom suncu, unose dovoljno tečnosti, nose laganu odeću i posebnu pažnju obrate na decu, starije osobe i hronične bolesnike.

Ukoliko planirate boravak na otvorenom, preporučuje se da fizičke aktivnosti obavljate u jutarnjim ili večernjim satima, kada su temperature znatno prijatnije.

Poslednja letnja smena turista, pojačane kontrole i toplotni talas donose izazove za vozače na granicama.

Putovanje ovog vikenda donosi brojne izazove za sve koji planiraju prelazak granica ili put ka moru. Smene turista, pojačan saobraćaj i novi sistem kazni u Severnoj Makedoniji, uz ekstremne temperature do 42 stepena, mogu produžiti čekanja i povećati rizik od kvarova na vozilima, prema saopštenju nadležnih službi.

Pojačan saobraćaj i rigorozne kontrole na granicama

Očekuje se da poslednja letnja smena turista pred početak školske godine dodatno optereti prelaze. Novi, stroži sistem kontrole i naplate saobraćajnih kazni u Severnoj Makedoniji dodatno usporava prolazak. Dužina čekanja zavisi i od vaše spremnosti da pratite stanje na putevima, dok aktuelni toplotni talas povećava mogućnost kvarova.

Ekstremne temperature i upozorenje RHMZ-a

Republički hidrometeorološki zavod Srbije izdao je upozorenje zbog ekstremnih vremenskih uslova. Danas se u celoj zemlji očekuju temperature do 42 stepena, a sutra od 36 do 40 stepeni u centralnim, istočnim, jugozapadnim i južnim krajevima. Osveženje se prognozira najpre na severu i zapadu, dok pad temperature u svim krajevima sledi u nedelju. Meteoalarmi žute, narandžaste i crvene boje ukazuju na različit stepen rizika, pa se preporučuje oprez prilikom putovanja.

Ključni saveti za vozače tokom toplotnog talasa

Sa temperaturama iznad 35 stepeni, rizik od kvarova na vozilima raste, zbog čega je preporučena maksimalna pripremljenost. Izbegavajte vožnju i izlaganje suncu od 11 do 16 časova, pravite pauze u hladu svakih dva sata i redovno se hidrirajte. AMSS savetuje aktivne pauze od 15 do 20 minuta za odmor vozača i hlađenje vitalnih sklopova automobila.

Klimatizaciju koristite pametno, bez pravljenja velike razlike u temperaturama između unutrašnjosti i spoljašnosti vozila. Posebnu pažnju obratite na decu i starije putnike, koji su najosetljiviji na visoke temperature i UV zračenje. Izbegavajte ostavljanje predmeta koji mogu izazvati požar u automobilu.

Digitalni alati mogu ubrzati putovanje

Za brži prolazak kroz naplatne rampe koristite „TAG“ uređaje za elektronsku naplatu putarine. Pre dolaska na granicu, proverite stanje na prelazima putem kamera i uključite „traffic“ opciju na Google mapama za praćenje zastoja, imajući u vidu da ova funkcija ne radi u offline modu. Sve ove mere mogu značajno smanjiti vreme čekanja i povećati sigurnost na putu.

Putovanje ovog vikenda zahteva posebnu pažnju, kako zbog pojačanog saobraćaja i novih pravila na granicama, tako i zbog ekstremnih vremenskih uslova. Pratite informacije nadležnih službi i prilagodite svoje planove aktuelnim uslovima na putu.