Operator pokrio 75 odsto stanovništva 5G mrežom, ostvario 911 poena na umlaut testiranju i koristi 100 odsto obnovljive energije

Yettel potvrđen je kao najbolja mobilna mreža u Srbiji na sva tri međunarodna testa kvaliteta. Ovaj rezultat potvrdile su nezavisne analize kompanija Ookla®, umlaut i P3, koje su sve dodelile priznanja za performanse i pouzdanost mreže. Prema podacima iz 2026. godine, Yettel je postao jedini operator u Srbiji čiji je kvalitet potvrđen kroz sva tri međunarodna merenja.

Prema istraživanju kompanije Ookla®, Yettel je najbrža i najbolja mobilna mreža u Srbiji. Ookla je dodelila Speedtest Award™ za najbolju mobilnu mrežu u prvoj polovini 2026. godine. Nagrada je bazirana na Speedtest Connectivity Score™ rezultatu, koji meri ukupno korisničko iskustvo na mobilnim mrežama. Pokazatelji uključuju brzinu i kašnjenje signala, ali i kvalitet svakodnevnih aktivnosti poput surfovanja internetom i gledanja videa. Na osnovu svih ovih merenja, Yettel je ostvario najbolji rezultat u Srbiji.

Rezultati testiranja i tržišni značaj

Na testiranju kompanije umlaut, Yettel je, koristeći crowdsourcing metodologiju, postigao 911 od 1000 mogućih poena. Analiza je obuhvatila 161,6 miliona uzoraka i pokazala pokrivenost od 99,2 odsto populacije Srbije. Za fiksnu mrežu, umlaut je analizirao 20,7 miliona merenja sa 55.582 korisnička priključka. Ovi rezultati pozicioniraju Yettel kao lidera ne samo u mobilnoj, već i u fiksnoj mreži, s obzirom na priznanje Best in Test deseti put zaredom.

Kompanija P3 je kroz testove prikupljala podatke od stvarnih korisnika tokom svakodnevnog korišćenja mreže. U ovom procesu analizirano je više od 20,2 miliona merenja, obuhvatajući 96% stanovništva i 92% naseljenog područja Srbije. Merene su kategorije poput kvaliteta poziva, prenosa podataka, odziva mreže, gledanja video sadržaja i dostupnosti, ali i AI-Readiness i AI-Services, odnosno spremnost za korišćenje veštačke inteligencije i njenih zahteva na mreži.

Investicije, održivost i izjave rukovodstva

Yettel je u prethodnom periodu modernizovao mrežu, povećao kapacitete i uveo 5G tehnologiju, čime je pokrio 75 odsto populacije najnovijom generacijom mreže. „Ponosni smo što smo dobili sve tri nagrade, ali to je, u isto vreme, i obaveza da nastavimo da ulažemo i nadograđujemo iskustvo naših korisnika“, izjavio je Majk Mišel, generalni direktor Yettela.

Kao rezultat ulaganja u infrastrukturu i saradnje sa Gorskom službom spasavanja, Yettel obezbeđuje pouzdanu komunikaciju i u najzabačenijim područjima, što je ključno za bezbednost ljudi. Pored toga, Yettel koristi 100 odsto električne energije iz obnovljivih izvora za svoju mobilnu mrežu od 2022. godine, dok su od 2024. godine svi objekti kompanije takođe na zelenoj energiji. Ova inicijativa pozicionira Yettel kao odgovornog učesnika na tržištu i lidera u održivosti u sektoru telekomunikacija.

Kombinacija naprednih tehnologija, velikih ulaganja u infrastrukturu i ekološke odgovornosti omogućila je Yettelu da ostvari vrhunske rezultate i potvrdi lidersku poziciju na srpskom tržištu mobilnih i fiksnih komunikacija.

Pad stočnog fonda i rast uvoza mesa ugrožavaju prehrambenu nezavisnost Srbije, upozorava dekan Poljoprivrednog fakulteta

Stočarstvo u Srbiji suočava se sa značajnim padom, pokazuju najnoviji podaci Republičkog zavoda za statistiku. Prema ovim podacima, broj goveda opao je na 698.871 grlo, dok je uvoz mesa u 2025. godini dostigao vrednost od 213,5 miliona evra. Takva kretanja, ocenjuje Vladan Bogdanović, dekan Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Beogradu, ugrožavaju prehrambenu nezavisnost Srbije.

Pad stočnog fonda i rast uvoza mesa

Prema statistikama iz 2012. godine, Srbija je imala 908.105 grla goveda i 3.408.163 svinja. U međuvremenu, broj svinja je smanjen na 2.403.991, dok je živina sa 27.662.776 pala na 14.509.387 komada. Takvi pokazatelji ukazuju na dugoročan negativan trend, koji traje već 35 godina, ali je poslednjih godina postao izraženiji. Uvoz smrznutog svinjskog mesa porastao je sa 22,6 miliona evra u 2012. godini na 165 miliona evra u 2024, a potom blago opao na 120,4 miliona evra tokom 2025. godine.

Uzroci pada i posledice za agrar

Bogdanović ističe da se stočarstvo i poljoprivreda ne mogu razvijati kroz subvencije socijalnog karaktera. On naglašava da su subvencije u Srbiji uglavnom usmerene na socijalnu podršku, a ne na razvojne projekte. „Kada je u pitanju stočni fond, negativni trend je prisutan unazad 35 godina, samo što je danas znatno uočljiviji. Uzroka ima mnogo, a jedan od osnovnih je nesistematski pristup poljoprivredi“, izjavio je Bogdanović. Kao rezultat toga, poslednje dve godine ugrožena je i proizvodnja mleka, jer je cena sirovog mleka smanjena za 50 odsto.

Demografski i politički izazovi u sektoru stočarstva

Dekan Poljoprivrednog fakulteta ukazuje i na depopulaciju sela, što dodatno otežava obnavljanje stočnog fonda. „Kad prođete Srbijom, vi nigde ne možete da vidite životinje. Nema životinja, nema ni ljudi“, navodi Bogdanović. S obzirom na to, rast broja stanovnika u gradovima postaje trend, dok se sela prazne. U prethodnih 14 godina, prema njegovim rečima, pojedini ministri poljoprivrede bili su nezainteresovani za sektor. Iako je, kako kaže, bilo dobrih pokušaja sistemskih rešenja, izostala je podrška drugih ministarstava, naročito privrede i trgovine. „Aktuelni ministar pokušava da stabilizuje situaciju, ali se sve svodi na subvencije socijalnog karaktera, bez jasnog pristupa razvoju drugih oblasti bitnih za stočarstvo“, ocenjuje Bogdanović.

Prehrambena nezavisnost i budućnost sektora

Pad stočnog fonda i povećana zavisnost od uvoza mesa direktno utiču na prehrambenu suverenost zemlje. „Svakako da Srbija gubi prehrambenu nezavisnost. Stočarstvo je najbitnije za proizvodnju hrane. Što se više bude smanjivao broj životinja, i sve više budemo oslanjali na uvoz mesa, gubićemo prehrambenu nezavisnost“, poručuje Bogdanović. Takođe, ukazuje na nedovoljno efikasne programe selekcije i odgoja, kao i na slabosti u edukaciji poljoprivrednika po obimu i kvalitetu. Kao rezultat, Srbija se suočava sa izazovom očuvanja sopstvene proizvodnje hrane, dok uvoz postaje dominantan izvor mesa na tržištu.

Elektronska naplata putarine bez rampi obuhvatiće celu mrežu auto-puteva, dok ENC uređaji i automatsko očitavanje tablica ostaju osnovni modeli plaćanja

Hrvatska od 2026. godine uvodi potpuno elektronsku naplatu putarine bez rampi na svojoj mreži auto-puteva. Novi sistem omogućava prolazak vozila bez zaustavljanja, a vozači će koristiti ENC uređaje ili automatsko očitavanje registarskih tablica. Ova promena obuhvatiće sve auto-puteve kojima upravljaju Hrvatske autoceste, Bina Istra i Autocesta Zagreb-Macelj.

Elektronska naplata putarine bez rampi smanjuje gužve

Trenutni sistem sa naplatnim rampama uskoro odlazi u prošlost. Elektronska oprema postavljena iznad saobraćajnica evidentiraće prolazak svakog vozila. Kao rezultat, putarina će se i dalje obračunavati prema pređenoj kilometraži i kategoriji vozila, bez potrebe za zaustavljanjem. Vlasnici putničkih automobila moći će da nastave da koriste ENC, dok će teška vozila imati obaveznu upotrebu ovog uređaja.

Za vozila bez ENC uređaja, sistem će automatski očitavati registarske tablice i naplata će biti izvršena bez fizičkog kontakta. Očekuje se da će ovakav model značajno smanjiti gužve i čekanja, posebno tokom letnjih meseci kada su kolone na naplatnim rampama najduže.

Promene obuhvataju sve operatere i nove tehnologije

Prema planu, elektronska naplata putarine bez rampi biće primenjena na celoj mreži auto-puteva u Hrvatskoj. Ova promena uključuje deonice pod upravom više operatera, čime se prvi put uvodi jedinstveni sistem naplate za celu zemlju. Hrvatske autoceste već su započele postepeno gašenje ARZ smart kartica, a vozači mogu preostali novac prebaciti na ENC račune. Od 1. oktobra 2026. godine ARZ karticama neće biti moguće plaćati putarinu.

Ova tranzicija ka digitalizaciji deo je šireg regionalnog trenda, budući da i druge zemlje uvode slične elektronske modele naplate. Takođe, iskustva iz drugih država pokazuju da ovakvi sistemi donose veću efikasnost i bolju protočnost saobraćaja.

Uticaj na korisnike i privredu

Uvođenjem elektronske naplate putarine bez rampi, Hrvatska očekuje smanjenje operativnih troškova i ubrzanje protoka robe i ljudi. Pored toga, vozači će imati olakšan prolaz, dok će logističke i transportne kompanije moći brže da planiraju svoje rute. U međuvremenu, putarina će i dalje zavisiti od pređene udaljenosti i kategorije vozila, što ostaje nepromenjeno u novoj šemi naplate.

Ovakav način naplate doprinosi i smanjenju emisije štetnih gasova, jer vozila više neće nepotrebno stajati u kolonama. Na taj način, Hrvatska se pozicionira kao lider u regionu u modernizaciji putne infrastrukture i digitalizaciji procesa naplate.