Dogovorom je predviđeno zapošljavanje oko 100 novih radnika do 2028. godine i poboljšanje uslova rada za zaposlene

Upravа muzeja Luvr i sindikati potpisali su danas sporazum koji okončava višemesečne pretnje zatvaranjem i predviđa zapošljavanje oko 100 novih radnika do 2028. godine. Ovaj dogovor donosi konkretne mere za poboljšanje uslova rada i predstavlja značajan korak za Luvr, prema zvaničnom saopštenju uprave muzeja.

Protokol o saradnji potpisan je između uprave muzeja i sindikalnih organizacija CGT, CFDT i SUD. Još od decembra 2025. sindikati su zahtevali bolje radne uslove, nova zapošljavanja i jasne obaveze u vezi sa radovima na očuvanju muzeja. Tokom ovog perioda, Luvr je doživeo osam dana poremećaja u radu, uključujući četiri potpuna zatvaranja i četiri dana delimičnog otvaranja.

Zapošljavanje i poboljšanje položaja zaposlenih

Jedna od ključnih tačaka sporazuma odnosi se na zapošljavanje oko 100 novih radnika do 2028. godine. Poseban fokus stavljen je na zaposlene u platnoj kategoriji C, koji se bave prijemom posetilaca, obezbeđenjem i čuvanjem muzejskih zbirki. Osim toga, dogovorene su i mere koje se odnose na zarade i formiranje radne grupe koja će analizirati opterećenost zaposlenih na radnom mestu.

Prema rečima Kristijana Galanija iz sindikata CGT, povećanje broja zaposlenih u nadzoru ima za cilj da poveća bezbednost u muzeju. On se posebno osvrnuo na slučaj krađe osam dragulja francuske krune, procenjenih na 88 miliona evra, koja se dogodila 19. oktobra 2025. godine. “Što nas više bude obavljalo poslove nadzora, to ćemo više odvraćati počinioce od namere da napadnu našu ustanovu”, izjavio je Galani.

Modernizacija Luvra i reakcije sindikata

Kriza u Luvru uticala je i na promene u upravi. Predsednicu muzeja Lorans de Kar, koja je napustila funkciju, 25. februara zamenio je Kristof Leribo, dotadašnji predsednik uprave dvorca Versaj. Budžet muzeja iznosi 330 miliona evra (oko 38,5 milijardi dinara), od čega država obezbeđuje gotovo trećinu, dok privatno finansiranje i sponzorstva postaju sve značajniji.

Predstavnici sindikata izrazili su žaljenje zbog sve većeg uticaja privatnih donatora na rad muzeja. Oni smatraju da projekat modernizacije, pokrenut u januaru 2025. godine pod nazivom “Luvr, nova renesansa”, nije prioritet. Projekat, čija je vrednost procenjena na najmanje milijardu evra (oko 117 milijardi dinara), uključuje izgradnju novog ulaza u muzej i novih prostorija za izlaganje slike “Mona Liza”. Ipak, sindikati upozoravaju na rizik od “neodrživog povećanja broja posetilaca”.

Na kraju, kako je navedeno, francuske vlasti i uprava muzeja nastavljaju da rade na modernizaciji, dok je postignuti sporazum doneo mir i jasniju perspektivu za zaposlene i posetioce Luvra.

Sudar dva brza voza u blizini mesta Urda odneo je najmanje 74 života, dok spasilačke ekipe i dalje rade na terenu.

Teška železnička nesreća kod Toleda odnela je najmanje 74 života, prema poslednjim podacima Komisije za istragu železničkih nesreća (CIAF). Sudar dva brza voza dogodio se u blizini mesta Urda u španskoj pokrajini Toledo, a spasilačke ekipe nastavljaju rad na mestu tragedije.

Prema preliminarnim rezultatima istrage, tehnički kvar je doveo do nesreće, ali su ljudske greške takođe odigrale značajnu ulogu. Do problema je došlo oko 8.30 časova, kada je zbog softverskog kvara prestao da funkcioniše sistem za kontrolu saobraćaja LZB.

Kako je došlo do sudara kod Toleda

Nakon što je sistem LZB prestao da radi, kontrolni centar je naložio mašinovođi voza AVE kompanije Renfe da nastavi vožnju normalnom brzinom. Ova instrukcija je, kako je objavljeno, bila protivna železničkim bezbednosnim pravilima koja nalažu smanjenu brzinu do 40 kilometara na čas u uslovima ograničene vidljivosti.

Sličnu poruku dobio je i mašinovođa voza kompanije Iryo. Međutim, u 8.48 časova, mašinovođa tog voza je obavestila kontrolni centar da je njen voz i dalje zaustavljen na pruzi i da nije uspeo da nastavi kretanje. U tom trenutku nije primećeno da se drugi voz velikom brzinom približava zaustavljenom vozu.

Istraga nesreće i bezbednosni protokoli

Istraga o železničkoj nesreći kod Toleda fokusira se na to zašto su vozovi nastavili saobraćaj u redovnim uslovima, iako bezbednosni sistemi nisu radili. Prema pravilima, kada LZB sistem ne funkcioniše, upravljanje prelazi na klasičnu signalizaciju pored pruge. Tada sistem automatskog kočenja ASFA pruža dodatnu zaštitu, a mašinovođa mora prilagoditi brzinu kako bi mogao da zaustavi voz u slučaju prepreke.

Cilj je utvrditi i zašto voz kompanije Iryo nije uspeo da krene sa mesta na kojem je bio zaustavljen. Zvanični podaci se ažuriraju, a spasilačke ekipe i dalje rade na mestu nesreće.

Dalje mere i značaj istrage

Istraga treba da razjasni sve okolnosti koje su dovele do sudara i identifikuje eventualne propuste u primeni bezbednosnih procedura. Konačni izveštaj biće ključan za sprečavanje sličnih nesreća u budućnosti i unapređenje sistema bezbednosti u španskom železničkom saobraćaju.

U međuvremenu, javnost i nadležne institucije čekaju više informacija dok spasilačke službe nastavljaju sa radom na terenu. Broj žrtava mogao bi da raste kako se operacija nastavlja, a sve oči su uprte u rezultate istrage o železničkoj nesreći kod Toleda.

Predsednik Rusije izjavio da je Rusija spremna za rat sa Evropom, ali ga ne želi i podržava obnovu odnosa.

Vladimir Putin je na konferenciji za novinare, posle samita Rusija–Afrika, izneo stav Rusije o mogućem sukobu sa Evropom. On je naglasio da je Rusija spremna za rat sa Evropom, ali da ga ne želi, što je izazvalo pažnju političke javnosti širom kontinenta. Ova izjava dolazi u trenutku kada se, kako je naveo, u Evropi sve više govori o mogućnosti rata do 2030. godine.

Putinov odgovor na spekulacije o ratu sa Evropom

U osvrtu na aktuelnu situaciju, Putin je istakao: „Pre svega, mi smo spremni, ali ne želimo nikakav rat sa Evropom.“ Ova poruka usmerena je na brojne političke krugove u Evropi koji, prema njegovim rečima, razmatraju scenario vojnog sukoba sa Rusijom u narednim godinama. Međutim, predsednik Rusije smatra da bi takav sukob imao katastrofalne posledice za sve strane. On je naglasio da, ukoliko bi rat otišao predaleko, „ne bi bilo pobednika“, čime je još jednom upozorio na ozbiljnost potencijalnog konflikta.

Susreti sa evropskim liderima i značaj dijaloga

Tokom konferencije, Putin se osvrnuo i na nedavne razgovore sa predsednikom Finske i premijerom Norveške. On je naglasio da su mu se lideri tih zemalja obratili na sopstvenu inicijativu, što vidi kao pozitivan korak ka uspostavljanju komunikacije između Rusije i Evrope. Iako su se, kako je pojasnio, suočili sa kritikama u evropskoj javnosti, Putin smatra da je dijalog ključan za očuvanje mira i stabilnosti. Osim toga, predsednik Rusije je podvukao da postoje evropski političari koji su zainteresovani za konstruktivan dijalog sa Rusijom, što otvara mogućnost za buduće poboljšanje odnosa.

Stav Moskve prema obnovi odnosa sa evropskim državama

Prema rečima Putina, ruska strana podržava sve inicijative koje vode ka potpunoj obnovi odnosa sa evropskim državama. On je dodao da su koraci usmereni na normalizaciju i razvoj saradnje uvek dobrodošli iz perspektive Moskve. Na kraju, predsednik Rusije je ponovio da, i pored spremnosti za eventualni sukob, prioritet ostaje mir i saradnja sa Evropom. Na taj način, Rusija šalje jasnu poruku da se zalaže za političko rešenje i izbegavanje eskalacije.

Zaključak: politička poruka i predstojeći izazovi

Izjave Putina o ratu sa Evropom jasno pokazuju stav Rusije u vezi sa aktuelnim geopolitičkim tenzijama. S druge strane, poruka o otvorenosti za dijalog i obnovu odnosa može biti signal za evropske političare koji teže mirnijoj budućnosti. U narednom periodu, ostaje da se vidi kako će se odvijati odnosi između Rusije i evropskih država i da li će biti prostora za smirivanje tenzija. Za sada, ruski predsednik poručuje da rat nije željena opcija, ali da je Rusija spremna da odgovori na svaki izazov.