Srčani udar kod žena često počinje atipičnim znacima, a rano reagovanje može spasiti život

Srčani udar kod žena je ozbiljan zdravstveni problem koji pogađa sve više žena u Srbiji i svetu. Prvi simptomi srčanog udara kod žena mogu biti drugačiji nego kod muškaraca, što otežava brzo prepoznavanje. Zbog toga je važno znati koji znaci ukazuju na opasnost i kada potražiti pomoć.

Pre svega, srčani udar (infarkt miokarda) je stanje u kojem deo srčanog mišića ostaje bez kiseonika zbog zapušene krvne žile. Žene su često pogođene ovim zdravstvenim problemom, a statistika pokazuje da su bolesti srca vodeći uzrok smrti među ženama. Međutim, mnoge žene ne prepoznaju upozoravajuće simptome na vreme, što povećava rizik od ozbiljnih posledica.

Koji su prvi simptomi srčanog udara kod žena

Za razliku od muškaraca, žene često imaju atipične simptome. Osim jakog pritiska ili bola u grudima, mogu se javiti nelagodnost u leđima, vratu, vilici ili gornjem delu stomaka. Takođe, mnoge žene osećaju neobjašnjiv umor, vrtoglavicu, mučninu ili hladan znoj. Ovi simptomi se mogu pojaviti danima ili čak nedeljama pre samog infarkta.

Pored toga, otežano disanje, osećaj gušenja ili iznenadna anksioznost bez očiglednog razloga mogu biti prvi znakovi. Zato je važno da žene obrate pažnju na svaku neobičnu promenu u svom telu. Na taj način, mogu na vreme prepoznati prve simptome srčanog udara kod žena i sprečiti ozbiljne komplikacije.

Rizični faktori i uzroci srčanog udara kod žena

Najčešći uzrok srčanog udara je ateroskleroza (nakupljanje masnih naslaga u krvnim sudovima). Osobe sa visokim krvnim pritiskom, povišenim holesterolom ili one koje puše imaju veći rizik. Dodatno, dijabetes (bolest u kojoj telo ne koristi insulin pravilno), gojaznost, fizička neaktivnost i hronični stres povećavaju šanse za srčani udar.

Genetska predispozicija igra značajnu ulogu, posebno kod žena čije su majke ili bake imale srčane probleme. Zbog toga, redovni preventivni pregledi kod kardiologa su veoma važni za žene sa porodičnom istorijom bolesti srca.

Kada i kako reagovati ako osetite simptome

Ako prepoznate prve simptome srčanog udara kod žena, odmah pozovite Hitnu pomoć. „Ako žena oseti iznenadan i neobjašnjiv bol u grudima, leđima, vilici ili neobičan umor, ne sme čekati da simptomi prođu sami od sebe“, naglašava dr Marija Petrović, kardiolog. U međuvremenu, žena treba prekinuti sve aktivnosti, zauzeti polusedeći položaj i uzeti aspirin (300 mg) ukoliko nije alergična. Nikada nije preporučljivo samostalno odlaziti do bolnice, jer se stanje može iznenada pogoršati.

Praktični saveti za prevenciju i kada tražiti pomoć

Na kraju, zdrave životne navike su ključne za prevenciju. Redovno proveravajte krvni pritisak i holesterol, izbegavajte pušenje i smanjite stres kad god je moguće. Fizička aktivnost i uravnotežena ishrana pozitivno utiču na zdravlje srca. „Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru“, podvlači dr Petrović. Ako primetite bilo koji od navedenih simptoma, ne odlažite poziv za medicinsku pomoć. Pravovremena reakcija može spasiti život.

Srčani udar, odnosno infarkt miokarda, jedno je od najtežih i najurgentnijih stanja u medicini. Do njega dolazi kada se dotok krvi do dela srčanog mišića naglo prekine ili značajno smanji, najčešće zbog začepljenja krvnog suda koji snabdeva srce.

Svaki minut može biti presudan. Što se ranije prepoznaju simptomi i potraži medicinska pomoć, veće su šanse da se spreče ozbiljna oštećenja srčanog mišića i sačuva život.

Kako prepoznati srčani udar?

Simptomi se mogu pojaviti iznenada i biti veoma intenzivni, ali nije uvek tako. Kod pojedinih ljudi upozoravajući znaci mogu biti blaži i pojaviti se nekoliko dana ili čak nedelja ranije.

Bol ili pritisak u grudima – Najpoznatiji znak je neprijatan osećaj u sredini ili na levoj strani grudnog koša. Može se opisati kao snažno stezanje, pritisak, težina ili pečenje i obično traje više od nekoliko minuta.

Bol koji se širi – Nelagodnost iz grudnog koša može da se proširi prema levom ramenu i ruci, ali i ka vratu, vilici, leđima ili gornjem delu stomaka.

Otežano disanje – Kratak dah, osećaj gušenja ili nedostatka vazduha mogu se javiti zajedno sa bolom u grudima, ali ponekad mogu biti prisutni i pre njega.

Hladan znoj, mučnina i vrtoglavica – Iznenadno preznojavanje, slabost, vrtoglavica, mučnina ili potreba za povraćanjem takođe mogu biti znak da se dešava nešto ozbiljno.

Simptomi kod žena mogu biti drugačiji – Kod žena se srčani udar ne mora uvek manifestovati tipičnim jakim bolom u grudima. Mogu se javiti izražen umor, mučnina, bol u leđima ili vilici, otežano disanje i osećaj nelagode.

Šta povećava rizik?

Jedan od najčešćih uzroka srčanog udara jeste ateroskleroza, odnosno nakupljanje masnih naslaga na zidovima krvnih sudova, što može dovesti do njihovog sužavanja i stvaranja ugruška.

Među značajnim faktorima rizika su:

• visok krvni pritisak i povišen holesterol
• pušenje i dugotrajna izloženost duvanskom dimu
• dijabetes
• gojaznost
• nedovoljna fizička aktivnost
• dugotrajan stres
• nasledna, odnosno genetska predispozicija

Šta uraditi ako sumnjate na infarkt?

Ako se pojave simptomi koji mogu ukazivati na srčani udar, odmah pozovite Hitnu pomoć i jasno navedite koje tegobe osoba ima.

Dok pomoć ne stigne, potrebno je prekinuti svaku fizičku aktivnost i osobu smestiti u miran, polusedeći položaj.

Ako osoba nije alergična na aspirin i nema druge poznate kontraindikacije, uobičajena prva pomoć može uključivati žvakanje jedne tablete aspirina od 300 mg, dok se čeka medicinska ekipa.

Ono što nikako ne treba raditi jeste ignorisati simptome ili pokušavati da se do bolnice stigne sopstvenim automobilom. Kod sumnje na srčani udar, brza reakcija može biti presudna.

Namestili ste alarm za 7 ujutru, ali se budite nekoliko minuta ranije – potpuno budni i bez ikakvog zvuka koji vas je probudio. Ako vam se ovo često dešava, niste jedini. Ljudsko telo ima sopstveni sistem za određivanje vremena, a on može da „nauči“ kada je trenutak za buđenje.

U pitanju je cirkadijalni ritam, odnosno unutrašnji biološki sat koji utiče na san i budnost, telesnu temperaturu, lučenje hormona i druge procese u organizmu.

Ako svakog dana ustajete približno u isto vreme, vaš organizam vremenom može da prepozna obrazac. Mozak dobija informacije o tome kada obično odlazite na spavanje i kada ustajete, pa počinje da priprema telo za buđenje pre nego što zazvoni alarm.

Telo se priprema pre nego što otvorimo oči

Kako se približava vreme uobičajenog buđenja, u organizmu se menjaju određeni procesi povezani sa budnošću. Jedan od važnih hormona je kortizol, čiji se nivo prirodno povećava u jutarnjim satima i pomaže organizmu da pređe iz stanja sna u budnost.

Zbog toga se može dogoditi da se probudite nekoliko minuta pre alarma.

Naravno, to ne znači da organizam poseduje savršen „sat“ koji zna tačno koliko je 6:57. Na buđenje utiču brojni faktori – vreme odlaska u krevet, kvalitet sna, svetlost, temperatura, stres, buka i svakodnevne navike.

Što je rutina pravilnija, to je obrazac izraženiji

Ljudi koji svakog dana ustaju u približno isto vreme često lakše razvijaju stabilan ritam spavanja. Organizam počinje da očekuje određeni trenutak buđenja, pa se neki ljudi bude spontano čak i kada alarm nije uključen.

S druge strane, ako vikendom spavate do podneva, a radnim danima ustajete rano, unutrašnjem satu je mnogo teže da održi stabilan obrazac.

Zanimljivo je da i svetlost ima ogromnu ulogu. Jutarnja svetlost pomaže telu da razlikuje dan od noći i jedan je od najvažnijih signala koji podešavaju cirkadijalni ritam.

Zato sledeći put kada otvorite oči nekoliko minuta pre alarma, ne mora da znači da imate neku neobičnu sposobnost. Vaš organizam je verovatno jednostavno veoma dobro upoznat sa vašom rutinom.

A ako se probudite tačno minut pre zvona – možete slobodno da se pohvalite da je vaš unutrašnji alarm ovog puta pobedio onaj na telefonu.