Pravosnažno rešenje o nasleđivanju jeste ključni dokument, ali naslednici često tek nakon ostavinske rasprave shvate da ih čeka još administracije. Katastar, porezi, struja, voda, grejanje i drugi računi samo su neke od stvari koje treba proveriti.

Nasledili ste stan ili kuću, završena je ostavinska rasprava i dobili ste pravosnažno rešenje o nasleđivanju. Mnogi u tom trenutku smatraju da je posao završen.

Međutim, upravo tada počinje drugi deo posla.

Potrebno je proveriti da li je promena vlasništva evidentirana u katastru, kakva je situacija sa porezima, na koga glase računi za struju i komunalije, postoje li neizmirene obaveze i šta još treba promeniti kako se problemi ne bi pojavili mesecima ili godinama kasnije.

Prvo proverite katastar

Jedna od najvažnijih stvari jeste upis prava svojine u katastar nepokretnosti.

Dobra vest je da naslednici danas u velikom broju slučajeva ne moraju sami da nose pravosnažno ostavinsko rešenje u katastar.

Kada javni beležnik donese pravosnažnu odluku u okviru poverenih ovlašćenja, dužan je da je elektronskim putem dostavi nadležnom organu za katastar.

Ipak, to ne znači da naslednik treba potpuno da zaboravi na postupak.

Nakon određenog vremena korisno je proveriti stanje nepokretnosti i utvrditi da li je novi vlasnik zaista evidentiran. Ako postoji problem sa dokumentacijom, podacima o objektu ili ranijim upisima, postupak može zahtevati dodatne korake.

Sledeće važno pitanje jeste porez.

Poreska obaveza po osnovu nasleđa nastaje danom pravosnažnosti rešenja o nasleđivanju.

Međutim, to ne znači da svaki naslednik mora da plati porez na nasleđe.

Zakonom su predviđena oslobođenja, a obaveza zavisi, između ostalog, od srodstva naslednika sa preminulim.

Zato nije dobro automatski zaključiti ni „moram da platim porez“, ni „sigurno sam oslobođen“.

Ako porez postoji, Poreska uprava ga utvrđuje rešenjem, a rok za plaćanje je 15 dana od dostavljanja poreskog rešenja.

Da li morate sami da podnosite poresku prijavu?

Ovo je jedna od stvari kod kojih su se procedure promenile i zbog koje na internetu može da se pronađe dosta zastarelih saveta.

Ako poreska obaveza nastaje na osnovu isprave koju je sastavio, overio, potvrdio ili doneo javni beležnik, naslednik nije dužan da sam podnosi poresku prijavu za porez na nasleđe.

Javni beležnik dokumentaciju dostavlja nadležnom organu za katastar, odakle se podaci prosleđuju poreskom organu.

Ako, međutim, poreska obaveza nastane na osnovu akta koji nije prošao kroz takvu proceduru kod javnog beležnika, može postojati obaveza da naslednik sam podnese prijavu.

Zato je najvažnije utvrditi kako je konkretan ostavinski postupak završen.

Porez na nasleđe i godišnji porez na imovinu nisu ista stvar.

Kada postanete vlasnik kuće ili stana, potrebno je proveriti i evidenciju za porez na imovinu.

Posebno treba biti oprezan ako je u pitanju objekat koji nije uredno evidentiran u katastru ili postoje neslaganja u podacima.

Činjenica da je ostavinska rasprava završena ne znači da treba ignorisati naredna poreska rešenja ili pretpostaviti da će baš svaki podatak automatski biti usklađen.

Računi mogu još dugo da stižu na ime pokojnika

Ovo je možda i najčešća situacija.

Stan je nasledio sin, ćerka ili supružnik, ali računi za struju, vodu, grejanje i druge usluge i dalje glase na preminulog vlasnika.

Promena u katastru ne znači nužno da će se istog trenutka automatski promeniti korisnik kod svakog komunalnog preduzeća.

Zbog toga treba proveriti račune koji stižu na adresu nasleđene nekretnine i kontaktirati pružaoce usluga kod kojih je potrebno promeniti korisnika.

Procedura zavisi od grada i konkretnog pružaoca usluge.

Na primer, JKP „Infostan tehnologije“ u Beogradu za promenu imena na uplatnici posle promene vlasnika traži molbu za promenu imena i dokaz o promeni vlasništva.

Kao jedan od dokaza prihvata se upravo rešenje o ostavinskoj raspravi.

Infostan navodi i da je korisnik dužan da promene podataka prijavi u roku od osam dana.

Zato pravosnažno ostavinsko rešenje nemojte sklanjati duboko u arhivu odmah po završetku postupka – može vam biti potrebno na više mesta.

Proverite struju, vodu, gas i grejanje

Napravite spisak svih usluga povezanih sa nekretninom.

To mogu biti električna energija, voda, grejanje, gas, odnošenje smeća, objedinjena naplata komunalnih usluga, internet, kablovska televizija i druge usluge.

Kod svakog pružaoca proverite na čije ime glasi ugovor ili korisnički nalog i koja dokumentacija je potrebna za promenu.

Nemojte pretpostaviti da je jedno preduzeće automatski obavestilo sva ostala.

Još jedna stvar može da napravi neprijatno iznenađenje.

Pre nego što jednostavno počnete da plaćate račune koji stižu, proverite trenutno stanje obaveza za nekretninu.

Ako postoje zaostala dugovanja, utvrdite iz kog perioda potiču i po kom osnovu su nastala.

Posebno je važno razlikovati obaveze koje nastaju nakon što ste postali vlasnik od eventualnih ranijih dugovanja ostavioca.

Nasleđivanje dugova je posebno pravno pitanje, a odgovornost naslednika ima zakonske granice, zbog čega kod većih ili spornih iznosa treba proveriti konkretan slučaj, umesto automatski priznati ili platiti svako potraživanje koje stigne na adresu.

Ako ste nasledili stan u stambenoj zgradi, obavestite upravnika stambene zajednice o promeni vlasnika.

To je posebno korisno zbog evidencije vlasnika, kontakta, troškova zgrade i eventualnog obračuna pojedinih zajedničkih usluga prema broju članova domaćinstva.

Ako ćete živeti u stanu, proverite da li je potrebno promeniti i broj prijavljenih članova domaćinstva za usluge kod kojih taj podatak utiče na obračun.

Šta ako je naslednika više?

Situacija postaje složenija kada kuću ili stan nasledi nekoliko osoba.

Ako, na primer, brat i sestra naslede po polovinu stana, oboje postaju suvlasnici u skladu sa naslednim rešenjem.

Tada treba posebno voditi računa o tome ko koristi nekretninu, ko plaća tekuće troškove i kako će se rešavati buduća ulaganja, izdavanje ili eventualna prodaja.

Dogovor koji danas deluje nevažan može postati veliki problem nekoliko godina kasnije, pa je korisno važne odnose među suvlasnicima urediti jasno.

Pravosnažno rešenje o nasleđivanju spada među dokumenta koja treba trajno čuvati.

Može vam ponovo zatrebati prilikom promene korisnika komunalnih usluga, rešavanja pitanja u vezi sa nekretninom, buduće prodaje ili drugih pravnih poslova.

Dobro je napraviti i digitalnu kopiju, ali originalnu dokumentaciju treba sačuvati.

Napravite ovu proveru čim nasledite nekretninu

Posle pravosnažnosti ostavinskog rešenja proverite nekoliko ključnih stvari:

• da li je promena vlasništva sprovedena u katastru;
• da li postoji poreska obaveza i da li su podaci poreskog organa tačni;
• na čije ime glase struja, voda, grejanje i ostale komunalne usluge;
• da li postoje zaostala dugovanja;
• da li treba promeniti podatke kod upravnika stambene zajednice;
• da li postoje aktivni ugovori za internet, kablovsku televiziju ili druge usluge;
• da li su svi važni originalni dokumenti sačuvani.

Ostavinska rasprava, dakle, jeste najvažniji pravni korak, ali nije nužno i poslednji administrativni posao.

Nekoliko provera odmah nakon nasleđivanja može da spreči da godinama kasnije otkrijete da stan jeste vaš, ali da računi, poreske evidencije ili drugi podaci još uvek pričaju potpuno drugu priču.