Istraživanje sa 12.000 ispitanica otkriva kako ishrana bogata vlaknima može pomoći kod simptoma depresije

Novo istraživanje iz Australije otkriva važnu vezu između vlakna i mentalnog zdravlja žena. Naučnici sa Univerziteta u Adeleidu analizirali su podatke više od 12.000 odraslih osoba. Istraživanje je pokazalo da veći unos vlakna može ublažiti simptome depresije, posebno kod žena. Ovo je važno jer depresija pogađa milione žena širom sveta i ozbiljno utiče na svakodnevni život. Studija je pratila učesnice pre i tokom pandemije, koristeći standardne upitnike za procenu depresije. Osim toga, istraživači su beležili koliko vlakna žene unose kroz ishranu. Kao rezultat, žene koje su konzumirale više vlakna prijavile su blaže simptome depresije i bolje raspoloženje.

Kako vlakna i mentalno zdravlje žena mogu biti povezani

Pre svega, naučnici ističu da vlakna nisu lek za depresiju. Međutim, uočena je jasna veza između unosa vlakna i mentalnog zdravlja žena. Ispitanice sa uravnoteženom ishranom bogatom vlaknima imale su više energije i osećale su se bolje tokom stresnih perioda. Zbog toga stručnjaci preporučuju da žene obrate pažnju na svakodnevnu ishranu. Pored toga, vlakna pozitivno utiču na zdravlje creva (organa za varenje), što može pomoći u održavanju ravnoteže hormona i opšteg zdravlja.

Praktični saveti: kako povećati unos vlakna i unaprediti mentalno zdravlje žena

Na kraju, male promene u ishrani mogu doneti velike koristi za svakodnevni život. Zbog toga, redovno uvođenje celovitih žitarica, mahunarki i povrća može doprineti boljem raspoloženju. Takođe, konzumacija vlakna može imati dugoročan pozitivan efekat na zdravlje creva. To se odražava i na bolje psihičko stanje.

Zohra Lassi, PhD, jedna od autorki studije, izjavljuje: „Naše istraživanje pokazuje da postoji značajna veza između unosa vlakna i smanjenih simptoma depresije kod odraslih.“ Davide Cappon, PhD, neuropsiholog, dodaje: „Vlakna mogu pomoći crevima da bolje funkcionišu, a to može imati pozitivan uticaj na mozak i raspoloženje.“ Hillary Ammon, PsyD, klinička psihološkinja, naglašava: „Ishrana je važna komponenta brige o sebi, ali ona nije zamena za stručnu pomoć kod težih oblika depresije.“

Kada potražiti stručnu pomoć i zašto je to važno

Iako vlakna i mentalno zdravlje žena mogu biti povezani, važno je imati u vidu još jednu stvar. Ako primetite dugotrajne promene raspoloženja ili simptome depresije, obavezno se obratite lekaru ili psihologu. Povećanje unosa vlakna može biti koristan deo zdravih navika, ali nije rešenje za ozbiljne probleme sa mentalnim zdravljem. Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.

Stručnjak otkriva koji jutarnji rituali su korisni za zdravlje i koje su česte zablude

Mnoge žene u Srbiji svako jutro biraju toplu vodu sa limunom, uverene da ovaj napitak doprinosi zdravlju. Ipak, prema rečima profesora dr Vojislava Perišića, topla voda sa limunom nema dokazanu zdravstvenu korist. On naglašava da, iako je ovaj ritual postao popularan zbog tvrdnji o detoksikaciji i ubrzanju metabolizma, naučni dokazi za to ne postoje. Pre svega, žene se često odlučuju za ovaj napitak u želji da smanje osećaj gladi i poboljšaju probavu. Međutim, dr Perišić objašnjava da topla voda sa limunom može samo privremeno umanjiti glad, ali ne donosi dugoročne koristi.

Topla voda sa limunom: istina i zablude o zdravlju

S druge strane, važno je znati da topla voda sa limunom ne detoksikuje telo i ne utiče značajno na imunitet ili izgled kože, kako se često navodi na društvenim mrežama. „Topla voda sa limunom može samo da raširi želudac i privremeno umanji osećaj gladi. Limun je slaba limunska kiselina, a slabe kiseline suzbijaju disocijaciju jakih kiselina. Kad stavite limunov sok u čašu vode, limunska kiselina kao slaba kiselina suzbija lučenje jake kiseline u želucu, hlorovodonične kiseline. Nama je zato prijatnije kad je popijemo“, izjavio je dr Vojislav Perišić. Zbog toga, žene koje žele pozitivne promene u jutarnjoj rutini treba da poznaju pravu vrednost ovog napitka.

Med kao podrška zdravlju: preporuke stručnjaka

Pored toga, dr Perišić podseća na značaj meda u ishrani. On savetuje da je med odličan saveznik za zdravlje, posebno kada se koristi umereno. „Svaki pravi med je sterilan. U njemu nema nijedne štetne bakterije. Med je kao melem na ranu, veoma je koristan za upalni proces. Treba ga koristiti, ali ne treba preterivati. Od meda se pravi jedan preparat koji se zove perga. U pergi se nalazi 35 hemijskih jedinjenja koji imaju snažan uticaj na nervni sistem i poboljšavaju funkcije nervnog sistema“, objasnio je dr Perišić. Takođe, on ističe da med može doprineti boljem pamćenju i koncentraciji. „U tom smislu, med poboljšava naše kognitivne funkcije. Treba ga uzimati. Ne valja mnogo, jer pankreas ne može da savlada veliku količinu, ali tri puta dnevno po kašičica meda je sasvim dovoljno.“

Praktični saveti za žene: zdrave jutarnje navike

Zapravo, žene koje žele da unesu pozitivne promene u svoju ishranu treba da znaju sledeće. Topla voda sa limunom neće doneti čudesne promene, ali može prijati kao lagan početak dana. Ipak, umeren unos meda može imati pozitivan uticaj na moždane funkcije i opšte zdravlje. Osim toga, važno je slušati potrebe svog organizma i ne preterivati sa novim navikama. Konačno, ukoliko imate bilo kakve tegobe sa želucem ili digestivnim sistemom, preporučuje se da se posavetujete sa lekarom pre uvođenja novih jutarnjih rituala. Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.

Ivana Stojanović iz Srbije bori se sa retkom bolešću ubrzanog starenja i osnažuje žene širom sveta

Kako izgleda život sa progerijom iz prve ruke pokazuje iskustvo Ivane Stojanović iz Srbije. Progerija (retko genetsko oboljenje koje uzrokuje ubrzano starenje) pogađa svega nekoliko ljudi u svetu. Ivana je jedna od samo četiri žene starije od 30 godina sa ovom dijagnozom. Ona se sa bolešću suočava od osme godine. Iako ima 40 godina, visina i težina odgovaraju detetu od deset. Ova retka bolest utiče na svaku ćeliju u telu. Zbog toga organi i tkiva stare mnogo brže nego kod zdravih osoba. Progerija se najčešće dijagnostikuje u detinjstvu, a životni vek dece sa klasičnim oblikom obično ne prelazi 15 godina. Međutim, Ivanin oblik bolesti je ređi i atipičan. Zbog toga je prošlo dvadeset godina pre nego što je dobila tačnu dijagnozu.

Kako progerija menja svakodnevicu žene

Tokom odrastanja, Ivana Stojanović je nailazila na nerazumevanje okoline i pogrešne terapije. Ipak, nije dozvolila da je bolest zaustavi. Završila je osnovnu, srednju i višu školu. Aktivno vežba i trudi se da vodi ispunjen život. „Progerija je bolest prevremenog starenja. Svaka ćelija u organizmu prerano stari i umire. Genetska mutacija uzrokuje ovo ubrzano starenje“, objašnjava Ivana. Takođe, ističe da su pogrešne terapije često pogoršavale njeno stanje. Na kraju, dvadeset godina nije znala pravu dijagnozu.

Izazovi sa porodicom i donošenje teških odluka

Kada je poželela da osnuje porodicu, konsultovala je genetičara. Osim toga, otkrila je da postoji 50% rizika da progerija pređe na dete. Zbog toga je donela tešku odluku da ne postane majka. „Morala sam da prihvatim realnost i da biram između svoje želje i odgovornosti“, iskreno priznaje Ivana. Ova odluka bila je izuzetno bolna, ali važna za njeno zdravlje i budućnost.

Borba za zdravlje i dostupnost terapije

Progerija najviše pogađa srce i krvne sudove. Pre četiri godine, Ivana se suočila sa ozbiljnim srčanim problemima. Morala je na hitnu operaciju na Klinici „Dedinje“ u Beogradu. Zbog veličine njenog grudnog koša, operacija je bila posebno zahtevna. „Znala sam da ne mogu čekati april. Insistirala sam da se zahvat pomeri i to mi je spasilo život“, priseća se Ivana. Nakon operacije, dobila je lek Lonafarnib (jedini lek koji produžava život osobama sa progerijom). Terapiju je primala kao donaciju od poznate kompanije iz inostranstva. Međutim, donacija je ukinuta, a godišnja terapija košta čak 1,2 miliona dolara. Ivana je podnela zahtev RFZO-u da država preuzme finansiranje, ali još čeka odgovor. Da ne bi ostala bez leka, prepolovila je dozu i zbog toga trpi teške nuspojave.

Šta žene mogu naučiti iz ove priče

Priča Ivane Stojanović naglašava važnost upornosti u traženju prave dijagnoze i stručne pomoći. Osim toga, pokazuje koliko je važno genetičko savetovanje kod retkih bolesti. Ženama koje se suočavaju sa sličnim izazovima savetuje: „Nikada ne dozvolite da vas bolest ograniči. Vežbajte, putujte i negujte svoje odnose.“ Na kraju, Ivana inspiriše sve da istraju u borbi za zdravlje, bez obzira na dijagnozu. Za tačnu dijagnozu i savet, obavezno se obratite svom lekaru.