Istraživanje sa 12.000 ispitanica otkriva kako ishrana bogata vlaknima može pomoći kod simptoma depresije

Novo istraživanje iz Australije otkriva važnu vezu između vlakna i mentalnog zdravlja žena. Naučnici sa Univerziteta u Adeleidu analizirali su podatke više od 12.000 odraslih osoba. Istraživanje je pokazalo da veći unos vlakna može ublažiti simptome depresije, posebno kod žena. Ovo je važno jer depresija pogađa milione žena širom sveta i ozbiljno utiče na svakodnevni život. Studija je pratila učesnice pre i tokom pandemije, koristeći standardne upitnike za procenu depresije. Osim toga, istraživači su beležili koliko vlakna žene unose kroz ishranu. Kao rezultat, žene koje su konzumirale više vlakna prijavile su blaže simptome depresije i bolje raspoloženje.

Kako vlakna i mentalno zdravlje žena mogu biti povezani

Pre svega, naučnici ističu da vlakna nisu lek za depresiju. Međutim, uočena je jasna veza između unosa vlakna i mentalnog zdravlja žena. Ispitanice sa uravnoteženom ishranom bogatom vlaknima imale su više energije i osećale su se bolje tokom stresnih perioda. Zbog toga stručnjaci preporučuju da žene obrate pažnju na svakodnevnu ishranu. Pored toga, vlakna pozitivno utiču na zdravlje creva (organa za varenje), što može pomoći u održavanju ravnoteže hormona i opšteg zdravlja.

Praktični saveti: kako povećati unos vlakna i unaprediti mentalno zdravlje žena

Na kraju, male promene u ishrani mogu doneti velike koristi za svakodnevni život. Zbog toga, redovno uvođenje celovitih žitarica, mahunarki i povrća može doprineti boljem raspoloženju. Takođe, konzumacija vlakna može imati dugoročan pozitivan efekat na zdravlje creva. To se odražava i na bolje psihičko stanje.

Zohra Lassi, PhD, jedna od autorki studije, izjavljuje: „Naše istraživanje pokazuje da postoji značajna veza između unosa vlakna i smanjenih simptoma depresije kod odraslih.“ Davide Cappon, PhD, neuropsiholog, dodaje: „Vlakna mogu pomoći crevima da bolje funkcionišu, a to može imati pozitivan uticaj na mozak i raspoloženje.“ Hillary Ammon, PsyD, klinička psihološkinja, naglašava: „Ishrana je važna komponenta brige o sebi, ali ona nije zamena za stručnu pomoć kod težih oblika depresije.“

Kada potražiti stručnu pomoć i zašto je to važno

Iako vlakna i mentalno zdravlje žena mogu biti povezani, važno je imati u vidu još jednu stvar. Ako primetite dugotrajne promene raspoloženja ili simptome depresije, obavezno se obratite lekaru ili psihologu. Povećanje unosa vlakna može biti koristan deo zdravih navika, ali nije rešenje za ozbiljne probleme sa mentalnim zdravljem. Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.

Kombinacija inovativne terapije virusom i imunoterapije pokazuje ohrabrujuće rezultate kod pacijentkinja sa teškim oblikom melanoma

Žene koje se suočavaju sa uznapredovalim melanomom kože sada dobijaju novu mogućnost lečenja. Američka agencija za hranu i lekove (FDA) nedavno je odobrila inovativnu terapiju za odrasle kod kojih se tumor ne može hirurški ukloniti i koji više ne reaguju na postojeće tretmane. Zbog toga mnoge žene širom sveta mogu da dobiju novu nadu u borbi protiv ovog teškog zdravstvenog izazova.

Ova terapija kombinuje Tudriqev, lek koji koristi modifikovani virus herpesa, i imunoterapiju poznatu kao nivolumab. Tudriqev se ubrizgava direktno u tumor na koži, dok se nivolumab daje infuzijom. Na taj način, tretman pomaže imunskom sistemu da prepozna i uništi ćelije raka. Pre svega, kliničko ispitivanje sprovedeno na 140 odraslih pokazalo je da je kod oko 24 odsto pacijenata došlo do smanjenja ili nestanka tumora. Medijana trajanja odgovora na terapiju bila je 14,1 mesec, a više od polovine ispitanika zadržalo je pozitivan odgovor duže od godinu dana.

Kako funkcioniše kombinovana terapija kod uznapredovalog melanoma kože

Zahvaljujući modifikovanom virusu herpesa, ćelije tumora bivaju ciljano napadnute i uništene. Virus se razmnožava unutar malignih ćelija, što dovodi do njihovog uništavanja. Kao rezultat, oslobađaju se signali koji dodatno stimulišu imunski sistem. Osim toga, Tudriqev sadrži proteine koji ubrzavaju dolazak imunskih ćelija do tumora. U kombinaciji sa nivolumabom, efekat na uništavanje ćelija raka postaje još jači.

Terapija se primenjuje svake druge nedelje, ukupno osam puta, direktnim ubrizgavanjem u tumor. Kod duboko smeštenih tumora koristi se precizno navođenje uz pomoć medicinskog snimanja. Već od treće nedelje, pacijentkinje dobijaju i nivolumab. Međutim, važno je da se terapija sprovodi pod strogim medicinskim nadzorom zbog mogućih neželjenih efekata.

Praktične informacije i mere opreza tokom tretmana

Najčešće nuspojave uključuju umor, povišenu temperaturu, jezu, mučninu, dijareju i bol u mišićima. Takođe, može se javiti crvenilo, otok ili bol na mestu ubrizgavanja, kao i glavobolja, osip ili kašalj. U retkim slučajevima, kada se lek primenjuje na dublje organe, postoji rizik od povrede tkiva ili krvarenja. Zbog toga je obavezno da terapiju sprovodi iskusan medicinski tim.

Pored toga, zbog prisustva modifikovanog virusa herpesa, neophodno je da mesto ubrizgavanja bude pokriveno zavojem najmanje 48 sati. Preporučuje se temeljno pranje ruku i nošenje rukavica prilikom promene zavoja. Iskorišćeni materijal treba pažljivo odložiti, kako bi se sprečilo širenje virusa.

Šta napredak znači za žene koje žive sa uznapredovalim melanomom kože

Za žene sa uznapredovalim melanomom kože, odobrenje ove terapije otvara novu šansu. Mnoge pacijentkinje koje su iscrpele druge opcije mogu dobiti mogućnost da produže kvalitet života. Ipak, istraživanja se nastavljaju kako bi se procenile dugoročne koristi i sigurnost ovog pristupa.

Dr Ana Petrović, onkolog, ističe: „Odobrenje ove terapije predstavlja važan iskorak za žene sa melanomom. Naši pacijenti sada imaju novu mogućnost, posebno kada su iscrpljene druge terapije.“ Pored toga, ona naglašava da samo lekar može proceniti da li je ova terapija odgovarajuća za svaku pojedinačnu pacijentkinju.

Na kraju, važno je znati da je za tačnu dijagnozu i savet neophodno obratiti se svom lekaru.

Ivana Stojanović iz Srbije bori se sa retkom bolešću ubrzanog starenja i osnažuje žene širom sveta

Kako izgleda život sa progerijom iz prve ruke pokazuje iskustvo Ivane Stojanović iz Srbije. Progerija (retko genetsko oboljenje koje uzrokuje ubrzano starenje) pogađa svega nekoliko ljudi u svetu. Ivana je jedna od samo četiri žene starije od 30 godina sa ovom dijagnozom. Ona se sa bolešću suočava od osme godine. Iako ima 40 godina, visina i težina odgovaraju detetu od deset. Ova retka bolest utiče na svaku ćeliju u telu. Zbog toga organi i tkiva stare mnogo brže nego kod zdravih osoba. Progerija se najčešće dijagnostikuje u detinjstvu, a životni vek dece sa klasičnim oblikom obično ne prelazi 15 godina. Međutim, Ivanin oblik bolesti je ređi i atipičan. Zbog toga je prošlo dvadeset godina pre nego što je dobila tačnu dijagnozu.

Kako progerija menja svakodnevicu žene

Tokom odrastanja, Ivana Stojanović je nailazila na nerazumevanje okoline i pogrešne terapije. Ipak, nije dozvolila da je bolest zaustavi. Završila je osnovnu, srednju i višu školu. Aktivno vežba i trudi se da vodi ispunjen život. „Progerija je bolest prevremenog starenja. Svaka ćelija u organizmu prerano stari i umire. Genetska mutacija uzrokuje ovo ubrzano starenje“, objašnjava Ivana. Takođe, ističe da su pogrešne terapije često pogoršavale njeno stanje. Na kraju, dvadeset godina nije znala pravu dijagnozu.

Izazovi sa porodicom i donošenje teških odluka

Kada je poželela da osnuje porodicu, konsultovala je genetičara. Osim toga, otkrila je da postoji 50% rizika da progerija pređe na dete. Zbog toga je donela tešku odluku da ne postane majka. „Morala sam da prihvatim realnost i da biram između svoje želje i odgovornosti“, iskreno priznaje Ivana. Ova odluka bila je izuzetno bolna, ali važna za njeno zdravlje i budućnost.

Borba za zdravlje i dostupnost terapije

Progerija najviše pogađa srce i krvne sudove. Pre četiri godine, Ivana se suočila sa ozbiljnim srčanim problemima. Morala je na hitnu operaciju na Klinici „Dedinje“ u Beogradu. Zbog veličine njenog grudnog koša, operacija je bila posebno zahtevna. „Znala sam da ne mogu čekati april. Insistirala sam da se zahvat pomeri i to mi je spasilo život“, priseća se Ivana. Nakon operacije, dobila je lek Lonafarnib (jedini lek koji produžava život osobama sa progerijom). Terapiju je primala kao donaciju od poznate kompanije iz inostranstva. Međutim, donacija je ukinuta, a godišnja terapija košta čak 1,2 miliona dolara. Ivana je podnela zahtev RFZO-u da država preuzme finansiranje, ali još čeka odgovor. Da ne bi ostala bez leka, prepolovila je dozu i zbog toga trpi teške nuspojave.

Šta žene mogu naučiti iz ove priče

Priča Ivane Stojanović naglašava važnost upornosti u traženju prave dijagnoze i stručne pomoći. Osim toga, pokazuje koliko je važno genetičko savetovanje kod retkih bolesti. Ženama koje se suočavaju sa sličnim izazovima savetuje: „Nikada ne dozvolite da vas bolest ograniči. Vežbajte, putujte i negujte svoje odnose.“ Na kraju, Ivana inspiriše sve da istraju u borbi za zdravlje, bez obzira na dijagnozu. Za tačnu dijagnozu i savet, obavezno se obratite svom lekaru.