Ekonomija Srbije beleži usporavanje inflacije i ubrzan rast BDP-a, izvoz pokriva 95 odsto uvoza, a deficit tekućeg računa smanjen za 30 odsto

Narodna banka Srbije saopštila je da je inflacija u julu iznosila 1,9 odsto, dok je rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) u drugom tromesečju dostigao 3,6 odsto međugodišnje. Ove podatke iznela je guvernerka Jorgovanka Tabaković na prezentaciji Izveštaja o inflaciji za avgust 2026. godine. Prema njenim rečima, inflacija je sada ispod centralne vrednosti cilja od tri odsto i na nivou pre energetskog šoka, dok se očekuje da će ostati unutar ciljanih granica tokom cele godine.

Detaljni pokazatelji inflacije i privrednog rasta

Pad inflacije na 1,9 odsto u julu rezultat je pre svega sniženja cena voća i povrća usled izuzetno dobrog roda. Osim toga, cene drugih prehrambenih proizvoda takođe su bile niže nego prethodne godine, a ni nakon prestanka važenja Uredbe o ograničenju trgovačkih marži nije zabeležen značajniji rast. Kao rezultat, prosečna projektovana inflacija za ovu godinu sada iznosi 3,2 odsto, što je za 0,4 procentna poena manje nego u prethodnoj projekciji. Projekcija za narednu godinu procenjuje prosečnu inflaciju na 4,3 odsto.

Razlozi za povoljne ekonomske trendove

Rast BDP-a od 3,6 odsto u drugom tromesečju prema prvoj proceni Republičkog zavoda za statistiku potpomognut je oporavkom u prerađivačkoj industriji, rastom privatne potrošnje i uslužnim sektorima. S druge strane, aktivnosti u energetici su smanjene zbog primene regulative o prekograničnom prilagođavanju emisije ugljenika i smanjenog hidropotencijala. Tabakovićeva je naglasila da je eksterna pozicija zemlje poboljšana, pri čemu izvoz robe i usluga pokriva 95 odsto uvoza, što je najviši dosadašnji nivo. Deficit tekućeg računa platnog bilansa smanjen je za oko 30 odsto međugodišnje, a nova projekcija iznosi oko četiri odsto BDP-a.

Izjave i implikacije za finansijsku stabilnost

„Zahvaljujući jakom regulatornom i makroprudencijalnom okviru za banke i opreznoj monetarnoj politici, očuvana je finansijska stabilnost, što dokazuje i novi istorijski minimum učešća problematičnih kredita u ukupnim kreditima od dva odsto u junu“, izjavila je Jorgovanka Tabaković. Takođe je istakla da niži troškovni pritisci iz međunarodnog okruženja i očekivano usporavanje rasta realnih zarada mogu doprineti daljem usporavanju inflacije naredne godine. Ipak, efekat niske baze i povremeni rast cena primarnih proizvoda mogu privremeno uticati na inflaciju.

Pozitivna dinamika i širi ekonomski značaj

Pored povoljnih kretanja inflacije i BDP-a, Srbija održava visok nivo pokrivenosti uvoza izvozom, što doprinosi stabilnosti platnog bilansa. Problematični krediti na istorijskom minimumu ukazuju na zdravlje bankarskog sektora. Očekuje se da će inflacija, iako može privremeno preći četiri odsto, do kraja projekcije ostati stabilna i unutar ciljanog koridora. Ovakvi rezultati potvrđuju otpornost domaćeg finansijskog sistema i podržavaju povoljna kretanja na tržištu rada i u realnom sektoru.

Rast vojnih izdataka menja fiskalne prioritete država, dok revizija postaje ključna za kontrolu efikasnosti potrošnje

Javna izdvajanja za odbranu dosegnula su 2.718 milijardi dolara u 2024. godini, prema podacima SIPRI-ja. Ovo predstavlja rast od 9,4 odsto u realnom iznosu u odnosu na prethodnu godinu, a udeo vojnih izdataka u svetskom BDP-u povećan je na 2,5 odsto. Ovo je najbrži godišnji rast još od kraja Hladnog rata.

Javna izdvajanja za odbranu i promena fiskalnih prioriteta

Geopolitičke krize poslednjih godina snažno utiču na javne finansije. Rat u Ukrajini, sukobi na Bliskom istoku i rivalstvo velikih sila doveli su do toga da javna izdvajanja za odbranu postanu centralno fiskalno pitanje. Države sada moraju da izdvajaju više sredstava za bezbednost, što stvara pritisak na ostale budžetske stavke poput zdravstva, obrazovanja i infrastrukture. Evropske zemlje suočavaju se sa izazovom samostalnog finansiranja bezbednosti, posebno nakon rata u Ukrajini. NATO godinama insistira na cilju izdvajanja 2 odsto BDP-a za odbranu, ali je taj prag sada postao minimalni standard. Istovremeno, države već imaju visoke obaveze po osnovu javnog duga, penzija i energetske tranzicije. U mnogim slučajevima, povećanje vojnih izdataka zahteva poreze, novo zaduživanje ili preraspodelu rashoda. Svaka od ovih opcija nosi određene ekonomske posledice.

Revizija potrošnje i značaj kontrole

Povećanje javnih izdvajanja za odbranu otvara pitanje efikasnosti i transparentnosti trošenja. U kriznim situacijama, ubrzane nabavke i veća poverljivost mogu dovesti do neefikasne potrošnje. Prema izveštaju, revizija javnih izdvajanja za odbranu mora da potvrdi da li je novac iskorišćen na način koji donosi merljive rezultate. Revizija više nije samo formalna provera, već mora da odgovori na pitanje da li država za izdvojena sredstva dobija odgovarajući kapacitet, kvalitet i efekat. Revizija svrsishodnosti posebno je važna kod vojnih rashoda, jer analizira planiranje nabavki, održivost višegodišnjih obaveza i odnos između ulaganja u opremu i ljudske resurse.

Poverljivost i javna odgovornost

Zbog prirode vojnih izdataka, pojedini podaci moraju ostati poverljivi. Međutim, poverljivost ne sme biti izgovor za odsustvo kontrole. Uloga revizije je da pronađe ravnotežu između zaštite nacionalne bezbednosti i javne odgovornosti. Kako vojni rashodi nastavljaju da rastu, javni sektor mora da osigura da svako ulaganje doprinosi stvarnoj bezbednosti i održivosti budžeta. Održavanje transparentnosti i kontrole nad rastućim izdvajanjima postaje ključno za fiskalnu stabilnost i poverenje građana.

Kineski proizvođač humanoidnih robota prikupio 6,1 milijardu juana kroz IPO, prihod povećan 48,5 odsto u 2026.

Junitri, kineski proizvođač humanoidnih robota, izazvao je veliku pažnju investitora nakon što su akcije Junitrija porasle skoro 630 odsto na debiju na berzi u Šangaju. Tržišna kapitalizacija kompanije dostigla je 444,9 milijardi juana (56,9 milijardi evra), čime je Junitri postao jedan od najvrednijih tehnoloških aktera na kineskom tržištu, pokazuju podaci sa berze. Ovaj snažan rast akcija Junitrija ukazuje na rastuće poverenje investitora u sektor napredne robotike.

Rast prihoda i rezultati inicijalne javne ponude

Kompanija je u inicijalnoj javnoj ponudi (IPO) izdala 40,45 miliona akcija i prikupila ukupno 6,099 milijardi juana (oko 780 miliona evra). Junitri planira da ova sredstva uloži u dalja istraživanja i razvoj, čime želi da zadrži konkurentsku prednost u oblasti razvoja humanoidnih robota. U 2025. godini, kompanija je ostvarila prihod od 1,699 milijardi juana (217,3 miliona evra). U prvih šest meseci 2026. godine prihod je porastao na 1,15 milijardi juana (147,1 milion evra), što predstavlja rast od 48,54 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Kao rezultat, Junitri beleži kontinuiran rast poslovanja i potvrđuje lidersku poziciju u segmentu napredne robotike.

Investitori i tržišni potencijal humanoidnih robota

U strukturi vlasništva Junitrija nalaze se značajni akcionari, među kojima su vodeća kineska AI kompanija DeepSeek i tehnološki gigant Tencent. Ove kompanije prepoznale su potencijal humanoidnih robota koji mogu komunicirati, plesati i izvoditi kompleksne fizičke pokrete poput salta, ali i četvoronožnih robota-psa namenjenih inspekciji opasnih terena. Zbog toga je rast prihoda Junitrija, prema izvorima iz kompanije, rezultat širenja primene humanoidnih robota u industriji i kontinuirane visoke tražnje na tržištu.

Implikacije za investitore i tehnološki sektor

Uspeh IPO-a i skok akcija Junitrija signaliziraju snažan optimizam investitora prema sektoru napredne robotike u Kini. Ovaj trend ujedno odražava intenzivnu konkurenciju među kompanijama koje razvijaju humanoidne robote za komercijalnu upotrebu. Pored toga, rast tržišne kapitalizacije Junitrija može podstaći dodatne investicije u istraživanje i razvoj, kao i brži razvoj novih proizvoda u sektoru robotike. Štaviše, prisustvo velikih investitora i rast akcija Junitrija potencijalno utiče na dalji razvoj tržišta tehnoloških inovacija i privlačenje pažnje drugih domaćih i međunarodnih aktera.