Kineski proizvođač robota prikupio 6,1 milijardu juana, cena akcija dostigla 1.100 juana u ranoj trgovini

Unitree Robotics, kineski proizvođač humanoidnih i četvoronožnih robota iz Hangdžoua, zabeležio je izuzetno snažan rast nakon inicijalne javne ponude (IPO) na berzi u Šangaju. Akcije Unitree Robotics porasle su 542 odsto tokom ranog trgovanja u sredu, prema zvaničnim podacima kompanije. Kompanija je u okviru IPO-a prikupila 6,1 milijardu juana (905 miliona dolara), dok je cena akcija nakratko dostigla 1.100 juana, a potom se stabilizovala na 968,1 juan po akciji.

Rast vrednosti akcija i podrška investitora

Ovakav rast vrednosti akcija Unitree Robotics ukazuje na snažan investitorski interes za kineski sektor robotike. S druge strane, IPO je privukao pažnju i velikih investitora poput kompanije za veštačku inteligenciju DeepSeek, koja je uložila 140,8 miliona juana. Među postojećim akcionarima nalazi se i tehnološki gigant Tencent. Kao rezultat, Unitree je dodatno ojačao svoju poziciju na tržištu, što se vidi kroz značajan rast akcija već prvog dana trgovanja.

Portfolio proizvoda i tržišni potencijal

Unitree Robotics je poznat po razvoju dvonožnih humanoidnih robota sposobnih za izvođenje složenih pokreta, kao što su salto unazad i ples, kao i četvoronožnih robota namenjenih detekciji opasnosti na terenu. Pre izlaska na berzu, kompanija je predstavila novi humanoidni robot pod imenom Superman, koji može da skoči dva metra iz mesta i trči brzinom od 12,66 metara u sekundi. Ova inovacija dodatno je povećala interesovanje javnosti i investitora za kompaniju.

Tržišna perspektiva i prognoze za sektor humanoidnih robota

Analitičari procenjuju da će kinesko tržište humanoidnih robota u narednim godinama beležiti snažan rast. Prema prognozi banke Morgan Stanley iz juna, isporuke humanoidnih robota u Kini dostići će 50.000 jedinica u 2026. godini, što je skoro dvostruko više od ranije procene od 28.000. Vrednost tržišta humanoidnih robota procenjuje se na dve milijarde dolara ove godine, a očekuje se rast do 15 milijardi dolara do 2030. godine. Pored toga, očekuje se da će pilot-projekti tokom druge polovine godine prerasti u širu komercijalnu primenu, pri čemu bi humanoidi pune veličine mogli činiti 30 odsto isporuka, uz rast tog udela do 70 odsto do 2028. godine.

Pozicija Unitree Robotics u novoj tehnološkoj trci

Unitree Robotics je poslednji u nizu kineskih tehnoloških lidera koji su ušli na šangajsku berzu STAR. Prošlog meseca, sličan uspeh je zabeležio proizvođač memorijskih čipova CXMT, čije su akcije skočile 466 odsto prvog dana trgovanja. Kao rezultat, jasno je da kineski sektor napredne robotike i veštačke inteligencije privlači sve više kapitala i interesovanja globalnih investitora. To može značajno uticati na ubrzanje razvoja i širu primenu humanoidnih robota kako u industriji, tako i u svakodnevnom životu.

Niska ukupna inflacija od 1,9 odsto, ali bazna inflacija i kamatna stopa i dalje na visokom nivou

Narodna banka Srbije zadržala je referentnu kamatnu stopu na 5,75 odsto, iako je inflacija u Srbiji u julu pala na 1,9 odsto. Bazna inflacija u Srbiji iznosi 4,5 odsto, što je gornja granica ciljanog okvira centralne banke. Prema podacima NBS, ukupne cene su u julu smanjene za 0,2 odsto u odnosu na jun, prvenstveno zbog pojeftinjenja svežeg voća i povrća.

Bazna inflacija i referentna kamatna stopa

Međugodišnja inflacija od 1,9 odsto približila se donjoj granici cilja NBS od tri plus minus 1,5 odsto (od 1,5 do 4,5 odsto). Međutim, bazna inflacija u Srbiji iznosi 4,5 odsto i ostaje na gornjoj granici cilja, što je razlog opreznog pristupa monetarne politike. Centralna banka je odlučila da ne menja kamatnu stopu, koja je na trenutnom nivou još od septembra 2024. godine.

Uticaj bazne inflacije na građane i poređenje sa regionom

Bazna inflacija obuhvata proizvode bez hrane, pića, duvana i energije, čije cene često zavise od spoljašnjih faktora ili državnih odluka. U julu je rast bazne inflacije od 0,6 odsto na mesečnom nivou uglavnom rezultat poskupljenja turističkih aranžmana, dok su rast cena kućne hemije i sezonska sniženja odeće i obuće imala neutralan efekat. Đorđe Đukić, profesor ekonomije, ističe da pad inflacije hrane najviše pomaže građanima sa nižim primanjima, ali da je za ocenu monetarne politike ključna bazna inflacija. On navodi da su zemlje poput Mađarske i Poljske, koje takođe ciljaju inflaciju, zabeležile niže stope: ukupna inflacija u Mađarskoj iznosila je 1,2 odsto, a bazna 1,9 odsto, dok su u Poljskoj obe oko tri odsto. U tim zemljama centralne banke su ove godine smanjivale referentne kamatne stope, dok je u Srbiji ona zadržana na 5,75 odsto.

Uticaj na dužnike i sektore sa najvećim rastom cena

Kamatna stopa je ključan instrument monetarne politike i direktno utiče na građane koji se zadužuju, posebno na korisnike keš kredita. Đukić ocenjuje da fiksni devizni kurs, koji Srbija praktično primenjuje, ograničava mogućnost fleksibilnog ciljanja inflacije. Pored hrane i naftnih derivata, značajan rast u odnosu na jul prethodne godine beleže i komunalije: sektor stanovanja, voda, električna energija, gas i druga goriva poskupeli su 9,7 odsto, dok su stambene rente porasle 12,5 odsto.

Zaključak: bazna inflacija ostaje izazov za monetarnu politiku

Iako je ukupna inflacija u Srbiji na petogodišnjem minimumu, bazna inflacija u Srbiji iznosi 4,5 odsto i ostaje na nivou koji zahteva oprez centralne banke. Ovakva situacija posebno pogađa građane sa kreditima i one čija potrošnja zavisi od proizvoda iz korpe bazne inflacije. Zadržavanje kamatne stope na 5,75 odsto ukazuje na nastavak restriktivne politike dok se ne potvrdi trajno smirivanje bazne inflacije.

Ilirika iz Slovenije ušla na Zagrebačku berzu, signalizirajući jačanje regionalne integracije tržišta kapitala

Slovenačka investiciona kuća Ilirika postala je prvi strani član Zagrebačke berze kroz pristup na daljinu, što predstavlja značajan iskorak za hrvatsko tržište kapitala. Ova odluka doneta je tokom avgusta 2026. godine, a Zagrebačka berza je zvanično potvrdila prijem Ilirike kao prvog međunarodnog člana. Ilirika, sa više od 35 godina iskustva na tržištima kapitala, sada ima priliku da proširi svoje usluge i omogući lakši pristup hrvatskom tržištu investitorima iz regiona.

Prvi strani član Zagrebačke berze i značaj za tržište

Ovim potezom, Zagrebačka berza šalje jasnu poruku o otvorenosti tržišta i spremnosti za prekograničnu integraciju. Prvi strani član Zagrebačke berze dobio je ovaj status putem tzv. „pristupa na daljinu“, što znači da Ilirika može obavljati posredničke aktivnosti bez fizičkog prisustva na teritoriji Hrvatske. Pre svega, ovaj model članstva omogućava veću fleksibilnost i smanjenje troškova za strane investicione kuće.
Prema zvaničnom saopštenju, Ivana Gažić, predsednica Uprave Zagrebačke berze, naglasila je da prijem Ilirike predstavlja konkretan korak ka snažnijoj integraciji hrvatskog i slovenačkog tržišta kapitala. „Ovaj potez ima poseban značaj jer proširuje mrežu međunarodnih posrednika koji mogu investitorima omogućiti lakši pristup hrvatskom tržištu“, izjavila je Gažić. Takođe, istakla je da integracija tržišta funkcioniše u oba smera, jer hrvatske investicione kuće već godinama posluju na Ljubljanskoj berzi.

Potencijal za regionalnu saradnju i sledeći koraci

Zagrebačka berza očekuje da će uvođenje prvog stranog člana dodatno motivisati druge međunarodne posrednike da razmotre ulazak na hrvatsko tržište. Ovo otvara prostor za dublju regionalnu saradnju i integraciju, što bi moglo doprineti većoj likvidnosti i raznovrsnosti instrumenata dostupnih investitorima. S druge strane, iskustvo slovenskih kompanija na regionalnim berzama pokazuje da ovakvi koraci doprinose transparentnosti i konkurentnosti tržišta.
Treba naglasiti da sticanje statusa člana Zagrebačke berze ne znači automatski početak trgovanja. Ilirika je u obavezi da u roku od tri meseca ispuni sve tehničke i regulatorne uslove kako bi mogla da omogući trgovanje svojim klijentima na hrvatskoj berzi. Prvi strani član Zagrebačke berze time postavlja nove standarde za buduće međunarodne učesnike.

Širi značaj za tržište kapitala jugoistočne Evrope

Pristup na daljinu, kao model članstva, omogućava investicionim kućama da efikasnije pristupe tržištima u regionu bez potrebe za otvaranjem lokalnih kancelarija. Ovakva praksa može podstaći veću integraciju tržišta kapitala u jugoistočnoj Evropi, što je u skladu sa evropskim trendovima finansijske saradnje. Konačno, ulazak Ilirike na Zagrebačku berzu mogao bi da podstakne i druge berze u regionu da razmotre slične modele, čime bi se povećala konkurencija i poboljšala ponuda za investitore.