Kineski proizvođač robota prikupio 6,1 milijardu juana, cena akcija dostigla 1.100 juana u ranoj trgovini

Unitree Robotics, kineski proizvođač humanoidnih i četvoronožnih robota iz Hangdžoua, zabeležio je izuzetno snažan rast nakon inicijalne javne ponude (IPO) na berzi u Šangaju. Akcije Unitree Robotics porasle su 542 odsto tokom ranog trgovanja u sredu, prema zvaničnim podacima kompanije. Kompanija je u okviru IPO-a prikupila 6,1 milijardu juana (905 miliona dolara), dok je cena akcija nakratko dostigla 1.100 juana, a potom se stabilizovala na 968,1 juan po akciji.

Rast vrednosti akcija i podrška investitora

Ovakav rast vrednosti akcija Unitree Robotics ukazuje na snažan investitorski interes za kineski sektor robotike. S druge strane, IPO je privukao pažnju i velikih investitora poput kompanije za veštačku inteligenciju DeepSeek, koja je uložila 140,8 miliona juana. Među postojećim akcionarima nalazi se i tehnološki gigant Tencent. Kao rezultat, Unitree je dodatno ojačao svoju poziciju na tržištu, što se vidi kroz značajan rast akcija već prvog dana trgovanja.

Portfolio proizvoda i tržišni potencijal

Unitree Robotics je poznat po razvoju dvonožnih humanoidnih robota sposobnih za izvođenje složenih pokreta, kao što su salto unazad i ples, kao i četvoronožnih robota namenjenih detekciji opasnosti na terenu. Pre izlaska na berzu, kompanija je predstavila novi humanoidni robot pod imenom Superman, koji može da skoči dva metra iz mesta i trči brzinom od 12,66 metara u sekundi. Ova inovacija dodatno je povećala interesovanje javnosti i investitora za kompaniju.

Tržišna perspektiva i prognoze za sektor humanoidnih robota

Analitičari procenjuju da će kinesko tržište humanoidnih robota u narednim godinama beležiti snažan rast. Prema prognozi banke Morgan Stanley iz juna, isporuke humanoidnih robota u Kini dostići će 50.000 jedinica u 2026. godini, što je skoro dvostruko više od ranije procene od 28.000. Vrednost tržišta humanoidnih robota procenjuje se na dve milijarde dolara ove godine, a očekuje se rast do 15 milijardi dolara do 2030. godine. Pored toga, očekuje se da će pilot-projekti tokom druge polovine godine prerasti u širu komercijalnu primenu, pri čemu bi humanoidi pune veličine mogli činiti 30 odsto isporuka, uz rast tog udela do 70 odsto do 2028. godine.

Pozicija Unitree Robotics u novoj tehnološkoj trci

Unitree Robotics je poslednji u nizu kineskih tehnoloških lidera koji su ušli na šangajsku berzu STAR. Prošlog meseca, sličan uspeh je zabeležio proizvođač memorijskih čipova CXMT, čije su akcije skočile 466 odsto prvog dana trgovanja. Kao rezultat, jasno je da kineski sektor napredne robotike i veštačke inteligencije privlači sve više kapitala i interesovanja globalnih investitora. To može značajno uticati na ubrzanje razvoja i širu primenu humanoidnih robota kako u industriji, tako i u svakodnevnom životu.

Niska ukupna inflacija od 1,9 odsto, ali bazna inflacija i kamatna stopa i dalje na visokom nivou

Narodna banka Srbije zadržala je referentnu kamatnu stopu na 5,75 odsto, iako je inflacija u Srbiji u julu pala na 1,9 odsto. Bazna inflacija u Srbiji iznosi 4,5 odsto, što je gornja granica ciljanog okvira centralne banke. Prema podacima NBS, ukupne cene su u julu smanjene za 0,2 odsto u odnosu na jun, prvenstveno zbog pojeftinjenja svežeg voća i povrća.

Bazna inflacija i referentna kamatna stopa

Međugodišnja inflacija od 1,9 odsto približila se donjoj granici cilja NBS od tri plus minus 1,5 odsto (od 1,5 do 4,5 odsto). Međutim, bazna inflacija u Srbiji iznosi 4,5 odsto i ostaje na gornjoj granici cilja, što je razlog opreznog pristupa monetarne politike. Centralna banka je odlučila da ne menja kamatnu stopu, koja je na trenutnom nivou još od septembra 2024. godine.

Uticaj bazne inflacije na građane i poređenje sa regionom

Bazna inflacija obuhvata proizvode bez hrane, pića, duvana i energije, čije cene često zavise od spoljašnjih faktora ili državnih odluka. U julu je rast bazne inflacije od 0,6 odsto na mesečnom nivou uglavnom rezultat poskupljenja turističkih aranžmana, dok su rast cena kućne hemije i sezonska sniženja odeće i obuće imala neutralan efekat. Đorđe Đukić, profesor ekonomije, ističe da pad inflacije hrane najviše pomaže građanima sa nižim primanjima, ali da je za ocenu monetarne politike ključna bazna inflacija. On navodi da su zemlje poput Mađarske i Poljske, koje takođe ciljaju inflaciju, zabeležile niže stope: ukupna inflacija u Mađarskoj iznosila je 1,2 odsto, a bazna 1,9 odsto, dok su u Poljskoj obe oko tri odsto. U tim zemljama centralne banke su ove godine smanjivale referentne kamatne stope, dok je u Srbiji ona zadržana na 5,75 odsto.

Uticaj na dužnike i sektore sa najvećim rastom cena

Kamatna stopa je ključan instrument monetarne politike i direktno utiče na građane koji se zadužuju, posebno na korisnike keš kredita. Đukić ocenjuje da fiksni devizni kurs, koji Srbija praktično primenjuje, ograničava mogućnost fleksibilnog ciljanja inflacije. Pored hrane i naftnih derivata, značajan rast u odnosu na jul prethodne godine beleže i komunalije: sektor stanovanja, voda, električna energija, gas i druga goriva poskupeli su 9,7 odsto, dok su stambene rente porasle 12,5 odsto.

Zaključak: bazna inflacija ostaje izazov za monetarnu politiku

Iako je ukupna inflacija u Srbiji na petogodišnjem minimumu, bazna inflacija u Srbiji iznosi 4,5 odsto i ostaje na nivou koji zahteva oprez centralne banke. Ovakva situacija posebno pogađa građane sa kreditima i one čija potrošnja zavisi od proizvoda iz korpe bazne inflacije. Zadržavanje kamatne stope na 5,75 odsto ukazuje na nastavak restriktivne politike dok se ne potvrdi trajno smirivanje bazne inflacije.

Pravo na odštetu za faktičku eksproprijaciju važi i decenijama unazad, presudio Vrhovni sud Srbije

Brojni građani Srbije nisu svesni da pravo na naknadu za banderu ili dalekovod na placu može doneti značajnu finansijsku korist. Ako se na vašem imanju nalazi infrastruktura poput strujnih bandera, visokonaponskih dalekovoda, gasovodnih cevi ili podzemnih kablova, zakon vam omogućava da tražite naknadu od države i javnih preduzeća. Ovakva situacija pravno se definiše kao faktička eksproprijacija. Visina naknade zavisi od površine zauzetog zemljišta, vrste instalacija i drugih faktora.

Vrhovni sud Srbije zauzeo je stav da pravo na naknadu ne zastareva, što znači da vlasnici mogu potraživati sredstva čak i ako su instalacije postavljene pre 30 ili 40 godina. Na taj način, naknada za banderu ili dalekovod na placu može biti ostvariva i za naslednike prethodnih vlasnika. Prvi korak je provera da li ste upisani kao vlasnik ili suvlasnik parcele u katastru. Zatim, licencirani geometar određuje tačnu površinu imanja koju zauzimaju postrojenja i njihov zaštitni pojas.

Postupak ostvarivanja prava na naknadu za banderu ili dalekovod na placu

Nakon što stručnjak utvrdi površinu, postupak se najčešće vodi pred sudom. Vlasnici angažuju advokata, a sudski veštaci procenjuju visinu štete. Tokom procesa, razmatraju se svi relevantni faktori, uključujući trajanje korišćenja zemljišta i uticaj na njegovu vrednost. Osim toga, sud uzima u obzir i eventualnu smanjenju mogućnosti korišćenja parcele. Kao rezultat, visina odštete može prijatno iznenaditi vlasnike, jer se u praksi iznosi često kreću iznad očekivanja.

Ova pravna mogućnost posebno je značajna za vlasnike imanja u ruralnim i poljoprivrednim područjima, gde su velike površine zemljišta decenijama korišćene za potrebe energetskih i komunalnih sistema. Pre svega, za ostvarivanje prava na naknadu nije bitno da li je infrastruktura postavljena uz vaš pristanak ili bez ugovora, što je bio čest slučaj tokom prethodnih decenija.

Faktička eksproprijacija i širi ekonomski značaj

Faktička eksproprijacija podrazumeva situaciju kada državni ili javni subjekti koriste privatno zemljište bez formalnog postupka eksproprijacije i bez adekvatne naknade. U Srbiji, ovaj princip ima dublje posledice po tržište nekretnina i prava vlasnika. S obzirom na to da je infrastruktura često polagala bez ugovora, broj potencijalnih korisnika ovog prava je značajan.

Takođe, činjenica da pravo na naknadu ne zastareva, otvara mogućnost naplate i za naslednike, čime se rešavaju stari imovinsko-pravni odnosi. Uporedo sa tim, ovo može uticati na odluke investitora i vlasnika zemljišta pri proceni vrednosti parcela, naročito kod prodaje ili nasleđivanja.

Na kraju, jasno definisana procedura i sudska praksa predstavljaju važan korak ka unapređenju pravne sigurnosti u sektoru nekretnina. Kako se javna preduzeća i država suočavaju sa zahtevima za naknadu, moguće je očekivati veći stepen uređenosti u budućim infrastrukturnim projektima.