Niska ukupna inflacija od 1,9 odsto, ali bazna inflacija i kamatna stopa i dalje na visokom nivou

Narodna banka Srbije zadržala je referentnu kamatnu stopu na 5,75 odsto, iako je inflacija u Srbiji u julu pala na 1,9 odsto. Bazna inflacija u Srbiji iznosi 4,5 odsto, što je gornja granica ciljanog okvira centralne banke. Prema podacima NBS, ukupne cene su u julu smanjene za 0,2 odsto u odnosu na jun, prvenstveno zbog pojeftinjenja svežeg voća i povrća.

Bazna inflacija i referentna kamatna stopa

Međugodišnja inflacija od 1,9 odsto približila se donjoj granici cilja NBS od tri plus minus 1,5 odsto (od 1,5 do 4,5 odsto). Međutim, bazna inflacija u Srbiji iznosi 4,5 odsto i ostaje na gornjoj granici cilja, što je razlog opreznog pristupa monetarne politike. Centralna banka je odlučila da ne menja kamatnu stopu, koja je na trenutnom nivou još od septembra 2024. godine.

Uticaj bazne inflacije na građane i poređenje sa regionom

Bazna inflacija obuhvata proizvode bez hrane, pića, duvana i energije, čije cene često zavise od spoljašnjih faktora ili državnih odluka. U julu je rast bazne inflacije od 0,6 odsto na mesečnom nivou uglavnom rezultat poskupljenja turističkih aranžmana, dok su rast cena kućne hemije i sezonska sniženja odeće i obuće imala neutralan efekat. Đorđe Đukić, profesor ekonomije, ističe da pad inflacije hrane najviše pomaže građanima sa nižim primanjima, ali da je za ocenu monetarne politike ključna bazna inflacija. On navodi da su zemlje poput Mađarske i Poljske, koje takođe ciljaju inflaciju, zabeležile niže stope: ukupna inflacija u Mađarskoj iznosila je 1,2 odsto, a bazna 1,9 odsto, dok su u Poljskoj obe oko tri odsto. U tim zemljama centralne banke su ove godine smanjivale referentne kamatne stope, dok je u Srbiji ona zadržana na 5,75 odsto.

Uticaj na dužnike i sektore sa najvećim rastom cena

Kamatna stopa je ključan instrument monetarne politike i direktno utiče na građane koji se zadužuju, posebno na korisnike keš kredita. Đukić ocenjuje da fiksni devizni kurs, koji Srbija praktično primenjuje, ograničava mogućnost fleksibilnog ciljanja inflacije. Pored hrane i naftnih derivata, značajan rast u odnosu na jul prethodne godine beleže i komunalije: sektor stanovanja, voda, električna energija, gas i druga goriva poskupeli su 9,7 odsto, dok su stambene rente porasle 12,5 odsto.

Zaključak: bazna inflacija ostaje izazov za monetarnu politiku

Iako je ukupna inflacija u Srbiji na petogodišnjem minimumu, bazna inflacija u Srbiji iznosi 4,5 odsto i ostaje na nivou koji zahteva oprez centralne banke. Ovakva situacija posebno pogađa građane sa kreditima i one čija potrošnja zavisi od proizvoda iz korpe bazne inflacije. Zadržavanje kamatne stope na 5,75 odsto ukazuje na nastavak restriktivne politike dok se ne potvrdi trajno smirivanje bazne inflacije.

Pravo na odštetu za faktičku eksproprijaciju važi i decenijama unazad, presudio Vrhovni sud Srbije

Brojni građani Srbije nisu svesni da pravo na naknadu za banderu ili dalekovod na placu može doneti značajnu finansijsku korist. Ako se na vašem imanju nalazi infrastruktura poput strujnih bandera, visokonaponskih dalekovoda, gasovodnih cevi ili podzemnih kablova, zakon vam omogućava da tražite naknadu od države i javnih preduzeća. Ovakva situacija pravno se definiše kao faktička eksproprijacija. Visina naknade zavisi od površine zauzetog zemljišta, vrste instalacija i drugih faktora.

Vrhovni sud Srbije zauzeo je stav da pravo na naknadu ne zastareva, što znači da vlasnici mogu potraživati sredstva čak i ako su instalacije postavljene pre 30 ili 40 godina. Na taj način, naknada za banderu ili dalekovod na placu može biti ostvariva i za naslednike prethodnih vlasnika. Prvi korak je provera da li ste upisani kao vlasnik ili suvlasnik parcele u katastru. Zatim, licencirani geometar određuje tačnu površinu imanja koju zauzimaju postrojenja i njihov zaštitni pojas.

Postupak ostvarivanja prava na naknadu za banderu ili dalekovod na placu

Nakon što stručnjak utvrdi površinu, postupak se najčešće vodi pred sudom. Vlasnici angažuju advokata, a sudski veštaci procenjuju visinu štete. Tokom procesa, razmatraju se svi relevantni faktori, uključujući trajanje korišćenja zemljišta i uticaj na njegovu vrednost. Osim toga, sud uzima u obzir i eventualnu smanjenju mogućnosti korišćenja parcele. Kao rezultat, visina odštete može prijatno iznenaditi vlasnike, jer se u praksi iznosi često kreću iznad očekivanja.

Ova pravna mogućnost posebno je značajna za vlasnike imanja u ruralnim i poljoprivrednim područjima, gde su velike površine zemljišta decenijama korišćene za potrebe energetskih i komunalnih sistema. Pre svega, za ostvarivanje prava na naknadu nije bitno da li je infrastruktura postavljena uz vaš pristanak ili bez ugovora, što je bio čest slučaj tokom prethodnih decenija.

Faktička eksproprijacija i širi ekonomski značaj

Faktička eksproprijacija podrazumeva situaciju kada državni ili javni subjekti koriste privatno zemljište bez formalnog postupka eksproprijacije i bez adekvatne naknade. U Srbiji, ovaj princip ima dublje posledice po tržište nekretnina i prava vlasnika. S obzirom na to da je infrastruktura često polagala bez ugovora, broj potencijalnih korisnika ovog prava je značajan.

Takođe, činjenica da pravo na naknadu ne zastareva, otvara mogućnost naplate i za naslednike, čime se rešavaju stari imovinsko-pravni odnosi. Uporedo sa tim, ovo može uticati na odluke investitora i vlasnika zemljišta pri proceni vrednosti parcela, naročito kod prodaje ili nasleđivanja.

Na kraju, jasno definisana procedura i sudska praksa predstavljaju važan korak ka unapređenju pravne sigurnosti u sektoru nekretnina. Kako se javna preduzeća i država suočavaju sa zahtevima za naknadu, moguće je očekivati veći stepen uređenosti u budućim infrastrukturnim projektima.

Ilirika iz Slovenije ušla na Zagrebačku berzu, signalizirajući jačanje regionalne integracije tržišta kapitala

Slovenačka investiciona kuća Ilirika postala je prvi strani član Zagrebačke berze kroz pristup na daljinu, što predstavlja značajan iskorak za hrvatsko tržište kapitala. Ova odluka doneta je tokom avgusta 2026. godine, a Zagrebačka berza je zvanično potvrdila prijem Ilirike kao prvog međunarodnog člana. Ilirika, sa više od 35 godina iskustva na tržištima kapitala, sada ima priliku da proširi svoje usluge i omogući lakši pristup hrvatskom tržištu investitorima iz regiona.

Prvi strani član Zagrebačke berze i značaj za tržište

Ovim potezom, Zagrebačka berza šalje jasnu poruku o otvorenosti tržišta i spremnosti za prekograničnu integraciju. Prvi strani član Zagrebačke berze dobio je ovaj status putem tzv. „pristupa na daljinu“, što znači da Ilirika može obavljati posredničke aktivnosti bez fizičkog prisustva na teritoriji Hrvatske. Pre svega, ovaj model članstva omogućava veću fleksibilnost i smanjenje troškova za strane investicione kuće.
Prema zvaničnom saopštenju, Ivana Gažić, predsednica Uprave Zagrebačke berze, naglasila je da prijem Ilirike predstavlja konkretan korak ka snažnijoj integraciji hrvatskog i slovenačkog tržišta kapitala. „Ovaj potez ima poseban značaj jer proširuje mrežu međunarodnih posrednika koji mogu investitorima omogućiti lakši pristup hrvatskom tržištu“, izjavila je Gažić. Takođe, istakla je da integracija tržišta funkcioniše u oba smera, jer hrvatske investicione kuće već godinama posluju na Ljubljanskoj berzi.

Potencijal za regionalnu saradnju i sledeći koraci

Zagrebačka berza očekuje da će uvođenje prvog stranog člana dodatno motivisati druge međunarodne posrednike da razmotre ulazak na hrvatsko tržište. Ovo otvara prostor za dublju regionalnu saradnju i integraciju, što bi moglo doprineti većoj likvidnosti i raznovrsnosti instrumenata dostupnih investitorima. S druge strane, iskustvo slovenskih kompanija na regionalnim berzama pokazuje da ovakvi koraci doprinose transparentnosti i konkurentnosti tržišta.
Treba naglasiti da sticanje statusa člana Zagrebačke berze ne znači automatski početak trgovanja. Ilirika je u obavezi da u roku od tri meseca ispuni sve tehničke i regulatorne uslove kako bi mogla da omogući trgovanje svojim klijentima na hrvatskoj berzi. Prvi strani član Zagrebačke berze time postavlja nove standarde za buduće međunarodne učesnike.

Širi značaj za tržište kapitala jugoistočne Evrope

Pristup na daljinu, kao model članstva, omogućava investicionim kućama da efikasnije pristupe tržištima u regionu bez potrebe za otvaranjem lokalnih kancelarija. Ovakva praksa može podstaći veću integraciju tržišta kapitala u jugoistočnoj Evropi, što je u skladu sa evropskim trendovima finansijske saradnje. Konačno, ulazak Ilirike na Zagrebačku berzu mogao bi da podstakne i druge berze u regionu da razmotre slične modele, čime bi se povećala konkurencija i poboljšala ponuda za investitore.