Pravo na odštetu za faktičku eksproprijaciju važi i decenijama unazad, presudio Vrhovni sud Srbije

Brojni građani Srbije nisu svesni da pravo na naknadu za banderu ili dalekovod na placu može doneti značajnu finansijsku korist. Ako se na vašem imanju nalazi infrastruktura poput strujnih bandera, visokonaponskih dalekovoda, gasovodnih cevi ili podzemnih kablova, zakon vam omogućava da tražite naknadu od države i javnih preduzeća. Ovakva situacija pravno se definiše kao faktička eksproprijacija. Visina naknade zavisi od površine zauzetog zemljišta, vrste instalacija i drugih faktora.

Vrhovni sud Srbije zauzeo je stav da pravo na naknadu ne zastareva, što znači da vlasnici mogu potraživati sredstva čak i ako su instalacije postavljene pre 30 ili 40 godina. Na taj način, naknada za banderu ili dalekovod na placu može biti ostvariva i za naslednike prethodnih vlasnika. Prvi korak je provera da li ste upisani kao vlasnik ili suvlasnik parcele u katastru. Zatim, licencirani geometar određuje tačnu površinu imanja koju zauzimaju postrojenja i njihov zaštitni pojas.

Postupak ostvarivanja prava na naknadu za banderu ili dalekovod na placu

Nakon što stručnjak utvrdi površinu, postupak se najčešće vodi pred sudom. Vlasnici angažuju advokata, a sudski veštaci procenjuju visinu štete. Tokom procesa, razmatraju se svi relevantni faktori, uključujući trajanje korišćenja zemljišta i uticaj na njegovu vrednost. Osim toga, sud uzima u obzir i eventualnu smanjenju mogućnosti korišćenja parcele. Kao rezultat, visina odštete može prijatno iznenaditi vlasnike, jer se u praksi iznosi često kreću iznad očekivanja.

Ova pravna mogućnost posebno je značajna za vlasnike imanja u ruralnim i poljoprivrednim područjima, gde su velike površine zemljišta decenijama korišćene za potrebe energetskih i komunalnih sistema. Pre svega, za ostvarivanje prava na naknadu nije bitno da li je infrastruktura postavljena uz vaš pristanak ili bez ugovora, što je bio čest slučaj tokom prethodnih decenija.

Faktička eksproprijacija i širi ekonomski značaj

Faktička eksproprijacija podrazumeva situaciju kada državni ili javni subjekti koriste privatno zemljište bez formalnog postupka eksproprijacije i bez adekvatne naknade. U Srbiji, ovaj princip ima dublje posledice po tržište nekretnina i prava vlasnika. S obzirom na to da je infrastruktura često polagala bez ugovora, broj potencijalnih korisnika ovog prava je značajan.

Takođe, činjenica da pravo na naknadu ne zastareva, otvara mogućnost naplate i za naslednike, čime se rešavaju stari imovinsko-pravni odnosi. Uporedo sa tim, ovo može uticati na odluke investitora i vlasnika zemljišta pri proceni vrednosti parcela, naročito kod prodaje ili nasleđivanja.

Na kraju, jasno definisana procedura i sudska praksa predstavljaju važan korak ka unapređenju pravne sigurnosti u sektoru nekretnina. Kako se javna preduzeća i država suočavaju sa zahtevima za naknadu, moguće je očekivati veći stepen uređenosti u budućim infrastrukturnim projektima.

Ilirika iz Slovenije ušla na Zagrebačku berzu, signalizirajući jačanje regionalne integracije tržišta kapitala

Slovenačka investiciona kuća Ilirika postala je prvi strani član Zagrebačke berze kroz pristup na daljinu, što predstavlja značajan iskorak za hrvatsko tržište kapitala. Ova odluka doneta je tokom avgusta 2026. godine, a Zagrebačka berza je zvanično potvrdila prijem Ilirike kao prvog međunarodnog člana. Ilirika, sa više od 35 godina iskustva na tržištima kapitala, sada ima priliku da proširi svoje usluge i omogući lakši pristup hrvatskom tržištu investitorima iz regiona.

Prvi strani član Zagrebačke berze i značaj za tržište

Ovim potezom, Zagrebačka berza šalje jasnu poruku o otvorenosti tržišta i spremnosti za prekograničnu integraciju. Prvi strani član Zagrebačke berze dobio je ovaj status putem tzv. „pristupa na daljinu“, što znači da Ilirika može obavljati posredničke aktivnosti bez fizičkog prisustva na teritoriji Hrvatske. Pre svega, ovaj model članstva omogućava veću fleksibilnost i smanjenje troškova za strane investicione kuće.
Prema zvaničnom saopštenju, Ivana Gažić, predsednica Uprave Zagrebačke berze, naglasila je da prijem Ilirike predstavlja konkretan korak ka snažnijoj integraciji hrvatskog i slovenačkog tržišta kapitala. „Ovaj potez ima poseban značaj jer proširuje mrežu međunarodnih posrednika koji mogu investitorima omogućiti lakši pristup hrvatskom tržištu“, izjavila je Gažić. Takođe, istakla je da integracija tržišta funkcioniše u oba smera, jer hrvatske investicione kuće već godinama posluju na Ljubljanskoj berzi.

Potencijal za regionalnu saradnju i sledeći koraci

Zagrebačka berza očekuje da će uvođenje prvog stranog člana dodatno motivisati druge međunarodne posrednike da razmotre ulazak na hrvatsko tržište. Ovo otvara prostor za dublju regionalnu saradnju i integraciju, što bi moglo doprineti većoj likvidnosti i raznovrsnosti instrumenata dostupnih investitorima. S druge strane, iskustvo slovenskih kompanija na regionalnim berzama pokazuje da ovakvi koraci doprinose transparentnosti i konkurentnosti tržišta.
Treba naglasiti da sticanje statusa člana Zagrebačke berze ne znači automatski početak trgovanja. Ilirika je u obavezi da u roku od tri meseca ispuni sve tehničke i regulatorne uslove kako bi mogla da omogući trgovanje svojim klijentima na hrvatskoj berzi. Prvi strani član Zagrebačke berze time postavlja nove standarde za buduće međunarodne učesnike.

Širi značaj za tržište kapitala jugoistočne Evrope

Pristup na daljinu, kao model članstva, omogućava investicionim kućama da efikasnije pristupe tržištima u regionu bez potrebe za otvaranjem lokalnih kancelarija. Ovakva praksa može podstaći veću integraciju tržišta kapitala u jugoistočnoj Evropi, što je u skladu sa evropskim trendovima finansijske saradnje. Konačno, ulazak Ilirike na Zagrebačku berzu mogao bi da podstakne i druge berze u regionu da razmotre slične modele, čime bi se povećala konkurencija i poboljšala ponuda za investitore.

Više od 80 odsto brodova koristi omanski koridor, američke snage obezbeđuju prolaz dok Iran gubi mogućnost naplate putarine

Ormuski moreuz predstavlja jedno od najvažnijih svetskih pomorskih čvorišta, a kontrola nad njim dugo je bila predmet rivalstva između Irana i Sjedinjenih Država. Prema najnovijim podacima kompanije Kpler, koja prati kretanje brodova na osnovu satelitskih i transponder signala, tokom poslednje dve nedelje više od 80 odsto tranzita brodova kroz Ormuski moreuz odvijalo se omanskom rutom. Ovaj koridor, koji su odobrile Ujedinjene nacije, nalazi se duž severne obale Omana i ključan je za globalni transport nafte.

Promena navika brodara i uticaj na prihode Irana

Iran je tokom proteklih meseci pokušavao da zadrži kontrolu nad moreuzom, insistirajući da brodovi koriste rutu bližu njegovoj obali. Međutim, većina brodova sada ignoriše zahteve Irana i bira omansku rutu, oslanjajući se na zaštitu američkih ratnih brodova koji patroliraju tim područjem. Kao rezultat toga, Iran je izgubio mogućnost da naplaćuje putarine za prolazak kroz svoju preferiranu rutu, što je ranije tokom proleća bio značajan izvor prihoda. S druge strane, ovakva promena u strukturi tranzita predstavlja oštar zaokret u odnosu na situaciju od pre mesec dana, kada je gotovo sav brodski saobraćaj prolazio rutom koju je favorizovao Iran.

Američke snage pojačavaju prisustvo, Iran bez naplate putarine

Sjedinjene Države su intenzivirale pomorsko prisustvo u regionu, prateći sva plovila koja koriste Ormuski moreuz. Zahvaljujući tome, brodari se osećaju sigurnije i spremni su da ignorišu iranske zahteve, uprkos brojnim incidentima u kojima je Iran napadao brodove duž severne obale Omana. Prema izveštaju Kplera, proteklih nedelja nije zabeležena uspešna naplata putarine od strane Irana, iako je istekom Memoranduma o razumevanju između SAD i Irana formalno omogućeno da Iran pokuša da obnovi tu praksu.

Implikacije za globalno tržište nafte i pomorski saobraćaj

Ovakve promene utiču i na globalno tržište nafte, jer Ormuski moreuz predstavlja ključnu tačku za transport sirove nafte iz regiona Bliskog istoka. Prema podacima sa terena, američke snage izveštavaju o znatno većem obimu transporta nafte kroz omansku rutu nego što su ranije procene pokazivale. Zbog toga, pomorski operateri sada preferiraju sigurnost koju pruža međunarodno priznata trasa, čak i uz povećane tenzije u regionu. Pored toga, Iran ne uspeva da ekonomski kapitalizuje na svom geografskom položaju kao što je to bio slučaj pre samo nekoliko meseci.

Regionalni balans moći i dalji razvoj situacije

Borba za kontrolu Ormuskog moreuza ostaje centralno pitanje regionalne bezbednosti i energetskog tržišta. Iako Iran i dalje tvrdi da kontroliše moreuz, aktuelni podaci ukazuju na gubitak operativne i ekonomske prednosti u korist američkog prisustva i omanske rute. Konačni ishod zavisiće od daljih političkih i bezbednosnih dešavanja, ali trenutna situacija jasno pokazuje da je većina brodara povukla rizičan kapital iz iranske putarine, što direktno utiče na prihode i strateški uticaj Teherana.