Takse za noćenje u hotelima od 10 do 15 evra, za apartmane do 12,5 evra; četvrtina prihoda ide za stanovanje

Gradske vlasti Barselone uvode od aprila dvostruko veću turističku taksu, čiji iznos za noćenje u hotelima raste na 10 do 15 evra, u zavisnosti od kategorije smeštaja. Gosti apartmana i kuća za odmor plaćaće do 12,5 evra po noći, što je dvostruko više od dosadašnjih 6,25 evra. Putnici sa kruzera nastavljaju sa plaćanjem šest evra po osobi. Vlasti Katalonije ističu da je cilj povećanja takse smanjenje broja posetilaca i olakšavanje pristupačnijeg stanovanja za lokalno stanovništvo. Prema usvojenom zakonu, četvrtina prihoda od novouvedene takse biće uložena u rešavanje stambenih pitanja u Barseloni. Stanari godinama ukazuju da rast kratkoročnih iznajmljivanja i veliki broj turista uzrokuju rast cena nekretnina. Čelnici grada najavili su da do 2028. planiraju potpuno ukidanje kratkoročnog iznajmljivanja smeštaja, kao deo šire strategije za kontrolu turizma i očuvanje kvaliteta života lokalnih stanovnika.

Drugi i treći superkompjuter stižu do kraja godine, u partnerstvu sa kompanijom NVIDIA i Mistral AI

Privredna komora Srbije ulaže značajna sredstva u razvoj nacionalne AI platforme, najavljujući nabavku drugog, a do kraja godine i trećeg superkompjutera, uz podršku kompanije NVIDIA. Ova inicijativa deo je šireg projekta stvaranja domaćeg LLM modela (Large Language Model), za koji su srpski stručnjaci ocenili da je strateški važan za državu i privredu. Na konferenciji ‘Primena veštačke inteligencije u poslovanju u Srbiji – od ideje do modela, na putu ka LLM-u’, održanoj u Privrednoj komori Srbije, istaknuto je da ključ uspeha leži u kvalitetu i obimu podataka, kao i u saradnji sa međunarodnim partnerima poput francuske kompanije Mistral AI. Profesor Mladen Nikolić sa Matematičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu naglašava: ‘Imamo malo hardvera za tako nešto ali je dobar i to je dovoljno ako se pravilno iskoristi, na sreću sa ljudskim resursima stojimo bolje jer već bar deceniju unazad kroz razne akademske i druge inicijative jačamo kapacitete. Ključna stvar, međutim, leži negde drugde a to je kvalitet i obim podataka.’ Obim podataka koje je potrebno prikupiti i obraditi uključuje tekstualne izvore, fotografije, mape, zvučne i video zapise, kao i medicinske snimke, što dodatno komplikuje razvoj. Predsednik PKS, Marko Čadež, naglasio je važnost korišćenja lokalnih kapaciteta i stručnjaka, uz napomenu da suverena AI platforma mora biti bazirana na domaćim podacima kako bi zadovoljila specifične potrebe srpskog društva i privrede. ‘Sa razvojem veštačke inteligencije postavlja se pitanje suverentiteta same države i društva nad podacima koji se tiču svakog pojedinca, svake kompanije i države i njene bezbednosti ali i budućnosti kroz obrazovanje, zdravstvo…’ izjavio je Čadež. Stručnjaci su saglasni da bez sopstvenog modela, velike svetske kompanije neće razviti rešenja prilagođena srpskom jeziku i tržištu. Medijski stručnjak Pavle Zlatić podvukao je važnost domaćeg LLM modela za očuvanje jezika i digitalne suverenosti. Partnerstvo sa globalnim liderima i akvizicija napredne infrastrukture trebalo bi da ubrzaju razvoj i implementaciju srpske AI platforme u narednom periodu.

Uslužni sektor stagnirao, industrijska proizvodnja pala, dok prognoze rasta za 2026. padaju na 0,1 do 0,6 odsto

Britanska ekonomija nije ostvarila rast bruto domaćeg proizvoda u januaru 2026. godine, saopštila je Kancelarija za nacionalnu statistiku (ONS). Tržišta su očekivala povećanje BDP-a od 0,2 odsto na mesečnom nivou, ali su podaci pokazali stagnaciju. Sektor usluga, koji čini oko tri četvrtine britanske privrede, zabeležio je takođe stagnaciju, industrijska proizvodnja je zabeležila blagi pad, dok je sektor građevinarstva porastao za 0,2 odsto.

U tromesečnom periodu do januara, privreda Velike Britanije porasla je svega 0,2 odsto u odnosu na prethodni kvartal. Analitičari upozoravaju da rast cena nafte, usled sukoba na Bliskom istoku, može dodatno povećati inflaciju i ugroziti ekonomski rast.

“Britanska ekonomija već je bila među najslabijima među razvijenim zemljama po stopi rasta. Zbog toga bi trenutni skok cena nafte mogao ne samo da poveća inflaciju, već i da gurne ekonomiju u recesiju, uz rast nezaposlenosti i pad BDP-a”, izjavio je Tomas Vijeladek, ekonomista investicione kompanije T. Rou, upozoravajući i na rizik od stagflacije.

Rast cena energenata već utiče na revidiranje prognoza rasta za ovu godinu. Prethodne projekcije od oko jedan odsto sada su smanjene, a pojedini scenariji predviđaju rast od svega 0,1 do 0,6 odsto.

Tržišta očekuju da će Banka Engleske sledeće nedelje zadržati referentnu kamatnu stopu na oko 3,75 odsto, dok deo investitora smatra da bi do kraja godine kamate mogle i da porastu.