Građani će od sada plaćati niže iznose za 18 lekova, dok država preuzima do 70 odsto troškova

Pojavom novih mera pojeftinjenja lekova u Srbiji, građani će imati značajno niže troškove za određene terapije. Prema zvaničnoj izjavi premijera Đuro Macut, država je od danas proširila listu lekova koji se izdaju na recept o trošku države. Ključna novina odnosi se na 18 lekova, od kojih je 16 antikoagulanasa i dva leka za lečenje srčane insuficijencije.

Prethodno su građani za ove lekove izdvajali iznose koji su se kretali od 1.600 do 6.000 dinara. Međutim, prema novim merama, država će pokrivati 70 odsto cene za antikoagulanse. Takođe, participacija pacijenata sada iznosi od 600 do 1.100 dinara.

Pojefinjenje lekova u Srbiji: detalji i značaj

Odluka o pojeftinjenju lekova ima za cilj da olakša pristup savremenoj terapiji velikom broju pacijenata. Antikoagulansi su lekovi koji se koriste za prevenciju duboke venske tromboze, šlogova i plućne embolije. Prema rečima Đuro Macut, država će dodatno snositi 50 odsto troškova za dva leka koja se koriste u lečenju specifičnih oblika srčane insuficijencije.

Na taj način, kako je istakao premijer, Srbija nastavlja da vodi računa o građanima i omogućava kontinuitet u očuvanju zdravlja i kvaliteta života. „Ovo je najbolji način da se našim sugrađanima obezbedi adekvatno lečenje savremenom terapijom i kontinuitet u očuvanju njihovog zdravlja i kvaliteta života“, izjavio je Đuro Macut povodom stupanja na snagu novih mera pojeftinjenja lekova.

Kome su namenjene nove pogodnosti i kako do njih

Nove mere pojeftinjenja lekova u Srbiji primenjuju se na sve pacijente koji su do sada morali da izdvajaju veće sume za svoje terapije. Posebno su pogodnosti usmerene ka pacijentima koji koriste antikoagulanse, ali i onima koji boluju od specifičnih oblika srčane insuficijencije. Osim toga, država preuzima veći deo troškova, što omogućava veći broj obolelih da dođe do savremene terapije.

S obzirom na to da je proširenje lista lekova na recept deo šire strategije zdravstvene zaštite, očekuje se da će i ubuduće biti dodatnih promena u ovoj oblasti. Pacijenti se upućuju da prate zvanična saopštenja i konsultuju se sa lekarima u vezi sa dostupnošću i participacijom za lekove koji su obuhvaćeni novim merama.

Pojefinjenje lekova u Srbiji takođe pokazuje nastojanje države da olakša finansijski teret pacijentima i unapredi zdravstvenu zaštitu uz korišćenje savremenih medicinskih terapija. Ove mere važe od danas i predstavljaju važan korak u unapređenju dostupnosti i pristupačnosti lečenja za građane.

Univerzitet u Beogradu beleži pad na Šangajskoj, CWUR i QS listi, što izaziva zabrinutost u akademskoj zajednici.

Pad Univerziteta u Beogradu na tri najvažnije svetske rang-liste izazvao je pažnju stručne javnosti tokom mandata rektora Vladana Đokića. Ovogodišnji rezultati na Šangajskoj listi, CWUR i QS rangiranju ukazuju na kontinuirani negativan trend, što dodatno otvara pitanja o uzrocima i posledicama ovog pada.

Detaljan pregled pada Univerziteta u Beogradu

Prema dostupnim podacima, Univerzitet u Beogradu je ove godine ispao iz prvih 500 na prestižnoj Šangajskoj listi i našao se u grupi 501–600. Samo godinu ranije, ovaj univerzitet je bio rangiran između 401. i 500. mesta. S druge strane, na CWUR listi zabeležen je pad sa 348. na 393. poziciju, dok je na QS rangiranju pozicija pomerena sa 721–730. na 801–850. mesto.

Šta pokazuju grafikoni i šta brine akademsku zajednicu

Grafikoni koji prate kretanje Univerziteta u Beogradu na ovim listama jasno ukazuju da slabiji plasmani nisu izuzetak već deo šireg trenda. Na Šangajskoj listi zabeležen je pad za sto mesta, dok je na CWUR-u razlika 45 pozicija. Na QS rangiranju pomeranje iz grupe 721–730. u nižu grupu 801–850. dodatno naglašava negativan trend. Osim toga, svi ovi pokazatelji prate period mandata rektora Vladana Đokića, što je posebno istaknuto u analizama.

Razlozi za zabrinutost i značaj rangiranja

Pad Univerziteta na svetskim listama izaziva zabrinutost jer ove rang-liste često predstavljaju merilo kvaliteta visokog obrazovanja i naučno-istraživačkog rada. Međutim, osim pada na Šangajskoj listi, paralelni pad na CWUR i QS rangiranju dodatno ukazuje na potrebu za analizom celokupnog sistema i politike upravljanja univerzitetom. Takođe, akademska zajednica ističe da ovakav trend može imati dugoročan uticaj na reputaciju i privlačnost Univerziteta u Beogradu za buduće studente i istraživače.

Reakcije i mogući pravci delovanja

Do sada nije bilo zvaničnih izjava rektora Vladana Đokića povodom aktuelnog pada univerziteta na međunarodnim listama. Međutim, podaci sa grafikona i dalje privlače pažnju stručne i šire javnosti. U međuvremenu, očekuje se da će relevantni organi i tela pokrenuti analizu uzroka pada i predložiti mere za unapređenje pozicije Univerziteta u Beogradu na svetskim rang-listama.

Pad Univerziteta u Beogradu na Šangajskoj listi izazvao kritike ministra Stankovića o upravljanju i autonomiji

Pad Univerziteta u Beogradu na Šangajskoj listi za čak sto pozicija izazvao je reakciju ministra prosvete Dejana Vuka Stankovića, koji je istakao ozbiljan stepen neodgovornosti rukovodstva univerziteta i fakulteta. Ova promena na Šangajskoj listi, prema rečima ministra, svedoči o praktičnom poimanju autonomije rektora i posledicama koje to ima na akademski život.

Univerzitet u Beogradu uživa nastavnu, naučnu i upravljačku autonomiju, propisanu zakonom i podzakonskim aktima. Prema izjavi ministra Stankovića, odgovornost za pad na Šangajskoj listi ne može se prebaciti na druge subjekte. On smatra da su blokade nastavno-naučnog procesa i politički aktivizam pojedinih članova univerziteta doprineli ovom rezultatu.

Pad Univerziteta u Beogradu na Šangajskoj listi i odgovornost rukovodstva

Ministar Stanković je naveo da su tokom akademske 2024/2025. godine aktivne blokade i politički obrasci delovanja, poznati kao „studentsko-profesorska lista“, ostavili vidljive posledice na rangiranju univerziteta. U svojoj izjavi, ministar je naglasio da su rektor i pojedini dekani, pod izgovorom podrške studentskim zahtevima, kontinuirano delovali na štetu akademskog života i budućnosti studenata. Zbog toga, on ocenjuje da je rezultat na Šangajskoj listi logičan ishod takvog pristupa.

Pored toga, ministar je istakao da deli viziju predsednika Vučića o potrebi kadrovskih i organizacionih promena na univerzitetu. Prema njegovim rečima, ovakvi rezultati pokazuju da je neophodno preispitati način upravljanja i odgovornost onih koji vode visokoškolske ustanove.

Politički aktivizam i autonomija univerziteta prema ministru

U svom obraćanju, ministar Stanković je ukazao na to da je, kako je naveo, na univerzitetu „cvetao vulgarni politički aktivizam“ koji je, prema njegovom mišljenju, direktno uticao na rad i ugled institucije. On je podsetio da je autonomija univerziteta zakonom zagarantovana, ali i da ona podrazumeva odgovornost za donete odluke i njihove posledice.

S druge strane, ministar je naglasio da podržava promene koje bi mogle doprineti unapređenju rada univerziteta i vraćanju fokusa na nastavne i naučne aktivnosti. Takođe, naglasio je važnost ulaganja u kvalitet i jačanje akademskog integriteta kao ključnih faktora za buduća rangiranja.

Na kraju, ministar je pozvao rukovodstvo univerziteta da preuzme odgovornost za pad na Šangajskoj listi i da preduzme potrebne mere kako bi se sprečilo dalje ugrožavanje akademskog života i reputacije Univerziteta u Beogradu. Ova tema ostaje aktuelna u javnosti, jer se očekuje dalja rasprava i mogući koraci u okviru visokoškolskih ustanova.